IZBORI OPASNI ZA BUDUCNOST KOSOVA?!

Intervju sa predsednikom Socijaldemokratske partije Kosova, Ljuljetom Puljom - Beciri, do juce jedinim protivkandidatom Ibrahima Rugove na zakazanim predsednickim i parlamentarnim izborima kosovskih Albanaca, zakazane za 22. mart

AIM: - Kako ce po Vama proteci zakazani izbori, u ovo vreme, na Kosovu?

PULJA: - Ja se ne bih upustila ni u kakva previdjanja...

AIM: - Vi ste ipak, samo nekoliko dana pre pocetka izbora povukli svoju kandidaturu?

PULJA: - Razlozi moje ovakve odluke u prvom redu su moralne i politicke prirode. U vreme kada se u Drenici jos govore kalasnjikovi drzavnih srpskih terorista i nastavlja genocid nad albanskim narodom, u vreme kada jos uvek nemamo mogucnosti da prebrojimo i identifikujemo masakrirane i ubijene civile, zene, zene starce i mlade u vreme kada nemamo mogucnosti ni da sahranimo ove zrtve terora onako kako oni zasluzuju, u vreme kada ne postoji humanitarni koridor i kada nasa deca umiru od gladi i zbog jedne flasice mleka ili leka i kada nam se deca smrzavaju (vec imamo dva mrtva deteta preminula od hladnoce prilikom bega iz Drenice), za mene je moralno neprihvatljivo da ucestvujem kao predsednicki kandidat na izborima zakazane za 22.mart. Barem ne dok se vojne, policijske i paravojne srpske formacije ne povuku iz Drenice. Ipak sam bila prihvatila predsednicku kandidaturu na predlog ogranka nase partije u Glogovcu, a sada je jasno da da citava oblast Drenice ne moze ucestvovati na izborima...

AIM: Pomenuli ste i politicke razloge.

PULJA: Da. Mislim da nemogucnost da gradjani u regionu Drenice izadju na predsednicke i parlamentarne izbore moze imati veoma opasne politicke reprekusije za Kosovo i za mogucnost iznalazenja jednog prihvatljivog politickog resenja kao rezultat buduceg albansko- srpskog dijaloga, koji ce po mojem dubokom ubedjenju biti intermediran, posredovan, arbitriran i garantovan od autaritativne medjunarodne strane. Tu ulogu bi trebao da preuzme SAD, sto bi omogucilo iznalazenje jednog prihvatljivog resenja na proklamovane politicke volje vecinskog stanovnistva na Kosovu. Mi svi znamo srpske planove o podeli Kosova i u situaciji kada je Drenica izolovana, mislim da njena prinudna izolacija, silom oruzja, od ostale teritorije Kosova, potpuno razotkriva politicku pozadinu vojnih i policijskih operacija, u cilju stvaranja jednog novog faktickog stanja, vrlo slicnog onog u Bosni. Ovi srpska opcija je vrlo opasna po mir, ne samo na Kosovu, vec i za ceo region i potpuno je neprihvatljiva za Albance. S druge strane cinjenica da oko 150 hiljada zitelja Drenice, ne znam koliko je i biracko telo, nije u mogucnosti da izadje na izbore, cinjenica da nasa dijaspora ne moze da glasa za predsednickog kandidata i Parlament, cinjenica da i veliki broj ljudi brzo napusta Kosovo zbog desavanja u Drenici, zapravo znaci da smo u situaciji kada je gotovo trecina stanovnistva, odnosno po mojoj slobodnoj proceni i trecina birackog tela, onemogucena da glasa na izborima, a u tom slucaju postoji rizik da proces politicke i zavrsetak procesa drzavne institucionalizacije zavrsi kao neka improvizacija.

AIM: - Rekli ste da odrzavanje izbora moze imati opasne reprekusije po Kosovo. Sta pod tim podrazumevate?

PULJA:- Mislim da bi to sprecilo neophodnu dinamizaciju politickog pokreta Kosova. Mislim da je dinamizacija politickog pokreta na Kosovu, dakle aktivna rezistencija, zov naseg vremena, jer je narod nakon dogadjanja u Drenici toliko revoltiran i mogu vam reci da je situacija na neki nacin izmakla kontroli i politickom pokretu i politickom vodjstvu Kosova. Jedini nacin da se sacuva malo od onoga sto se moze sacuvati od kredibiliteta politickog vodjstva, od kredibiliteta nase mirne opcije za koju smo se mi ne slulcajno opredelili, jeste da sledimo raspolozenje naroda. A raspolozenje naroda je ako nista drugo da se izlazi na mirne demonstracije, mirne proteste, da se prave razni politicki projekti, da se ide do kraja u procesu politicke institucionalizacije i politickih institucija, da se ide na sve poznate forme gradjanske neposlusnosti i tako dalje. Mislim da je to jedini nacin da se ukroti ono sto se ukrotiti moze od ovog opravdanog revolta izazvanog masakrom i genocidom nad neduznim albanskim stanovnistvom u Drenici. Isto tako smatram da se ne moze iskljuciti mogucnost, sto je veoma politicki riskantno da zbog sveukupne situacije na Kosovu, veliki broj biraca odustane od izlaska na izbore. To bi onda moglo da dovede do situacije kada bi legitimitet predstavnika albanskog naroda u buducem albansko

• srpskom dijalogu i procesu pregovaranja bio doveden u pitanje. Zna se da puni legitimitet i za proces pregovaranja i mandat naroda imaju institucija predsednika, Parlament i vlada Kosova u egzilu.

AIM: Posle skupstine DSK bilo je u stvari velikog interesovanja da se izbori odrze. Bilo je primedbi da je Ibrahim Rugova prekrsio sve termine. Sada se opet smatra da su nepovoljni uslovi za njihovo odrzavanje...?

PULJA:- Mi smo se kao partija u kontinuitetu i sistematski zalagali za odrzavanje izbora jos 1996., kada je istekao rok predjasnjeg saziva naseg Parlamenta koji je proizasao iz izbora 1992. godine. Mi smo se ne samo verbalno zalagali, vec smo imali i niz prakticnih konkretnih koraka da do toga i dodje. Prosle godine, kada je na neustavan nacin, dekretom predsednika Rugove produzen mandat saziva ovog Parlamenta mi smo na Koordinacionom odboru politilckih partija podelili svoja misljenja i izrazili smo se protiv produzenja tog mandata. Svim silama smo se borili da, bez obzira sto je bilo stalnih krsenja Ustava i procedure sto se odrzavanja izbora i prolongiranja predjasnjeg saziva Parlamenta tice. Nismo se toliko hvatali za ustavne finese, nego smo smatrali da je neophodno i da je politicki vrlo mudro da se oni odrze i konstituise Parlament. Takodje smo cinili sve sto je u nasoj moci i u skladu sa svojim dodudje skromnim politickim uticajem na politickoj sceni Kosova, zbog strasnog politickog monopola odredjenog klana u okviru DSK da se i 1992. godine konstituise Parlament. Nisam zivela u iluziji, ni tada a ni sada, da bi srpske vlasti dozvolile funkcionisanje Parlamenta ili Vlade na Kosovu, ali bi to bila jedna jaka politicka manifestacija koja bi i u Srbiji i u medjunarodnoj zajednici prenela jednu jaku poruku o nasoj odlucnosti za opciju nezavisnosti, za koju se izjasnoio nas narod na Referendumu.

AIM: Kada smo kod nezavisnosti, kakva je Vasa opcija trenutnog prevazilazenja stanja u kojem se nalazimo?

PULJA:- Prvo, moja opcija je opcija naroda. On je izrekao svoju politicku volju i ne samo ja nego ni jedan politicki subjekat ni institucija nema mandat da prihvati bilo sta sto je ispod izrazene volje naroda Referendumom.

AIM: - Kako Vi mislite da dodjete do tog cilja?

PULJA:-Ja mislim da je nas narod vrlo politicki zreo, da je nas narod vrlo odlucan u dostizanju svog cilja, zelim da verujem da je nas narod jos uvek odlucan da sledi svoje politicke lidere, da po svaku cenu pokusa da mirnom opcijom, ali aktivnom rezistencijom, dakle i politickim procesom, politickom, diplomatskom ofanziovom, svim formama te aktivne ali mirne rezistencije dostigne svoj cilj.

AIM:- Vi ste cesto imali kontakte i sa inostranim diplomatama. Smatrate li da imate i nihovu podrsku?

PULJA: Uopste nisam pesimista. Naprotiv, veliki sam optimista jer znam da ovaj narod ima vrlo jaku volju i fantasticnu odlucnaost da do svog cilja - nezavisnosti Kosova nastavi svoj put. Zelim da verujemo da ce se to ostvariti mirnim putem, mi cemo se svakako zaloziti da takav i bude, jer je to nacionalni interes naseg naroda.

AIM: - Ipak se stav medjunarodne zajednice i intencije naroda Kosova bitno razlikuju?

PULJA: Stav medjunarodne zajednice evoluiraju shodno politickom realitetu na Kosovu. Albanski narod na Kosovu je taj koji mora stvoriti nove realitete i tako uticati na evoluciju mdjjunarodnih stavova po pitanju statusa Kosova. Vrlo se dobro secamo, to nije davna proslost, kada je medjunarodna zajednica skoro u horu, ukljucujuci i SAD, govorila o integritetu tadasnje Jugoslavije o tome da nece dozvoliti otcepljenje Hrvatske i Slovenije, a vec dve nedelje ili tri iza toga, ona je priznala Sloveniju, pa onda Hrvatsku, i tako redom.

AIM: - Znaci Vi ne prihvatate parcijalno resavanje pitanja Kosova, kako je do sada predlagano?

PULJA: Nema govora. Sporazum o skolstvu, jedan je vrlo pogresan korak. Mi smo tu hteli ili nehteli prihvatili igru Srbije, uz precutni pristanak medjunarodne zajednice da pristanemo na parcijalizaciju kosovskog pitanja i prejudiciramo pitanje statusa, tako sto cemo kao pokusati da skrpimo neke nase probleme, kao sto je skolstvo, zdravstvo itd. Medjutim, to je sada vec prevazidjena stvar. Ako je implementacija Dogovora o skolstvu kao deo igre gospodina Milosevica mogla na neki nacin, pre par meseci, produziti vek ovom riskantnom i veoma opasnom statusu kvo, sada bi eventualno u pokusaju da se stvori klima za dijalog, po mom dubokom ubedjenju, ne samo da ne bi mogle da se stisaju strasti i tenzije u albanskom narodu, nego bi se, bojim se, u narodu shvatilo kao nekakva provokacija.

AIM: - Vratimo se izborima. Vi ste bili jedini protivkandidat. Kako ce se oni pokazati u ovim uslovima i sa jednim predsednickim kandidatom?

PULJA: To bi moglo da se vidi...Ja bih vam savetovala da to pitate predsednika Ibrahima Rugovu.

AIM: - Da je MiIosevic podrzao predloge Kontak grupe da povuce policiju, odnosno ako dodje do toga da li bi se ponovo prihvatili Vase kandidature?

LJULJA: - Cisto mislim da ce gospodin Milosevic izaci u susret zahtevima Kontakt grupe, posto sada ima ozbiljnijih indikacija da ce Haski tribunal zatraziti istragu oko ovih zlocina na Kosovu i direktnog krivaca za to.

AIM Pristina Tahire GOVORI