AMERICKA OFANZIVA NA BALKANU?

AIM Skopje, 20.03.1998

Zamenik gospodje Medlin Olbrajt, poznati americki novinar i sada politicar, Stroub Talbot krenuo je iz Vasingtona na turneju po Balkanu da ubedi susede SRJ da stvore ccrsti i nepokolebljivi front protiv Slobodan Milosevic. No, i da jugoslovenskom predsedniku pokaze da mu ponestaje manevarskog prostora. Dosao je i sa novim tezama.

Doneo je sa sobom snagu argumenta da niko ne zeli rat u jugoistosnoj Evropi, ali i snagu super sile koja ima vojske na Balkanu kao dodatni argument. Stroub Talbot je upravo takvu poziciju Amerike definisao u Skopju. Naime, govor koji je zamenik drzavnog sekretara odrzao u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti moze se svesti na upozorenje kako ce jedna od posledica nasilnog resavanja kosovskog problema biti raspad SRJ.

Recju, SAD budno prate razvoj dogadjaja i preporucuje da se kriza na Kosovu resava mirno, pregovorima. Dok je to moguce, nagovestio je Talbot, celokupnost drzave Srbije i granice federacije bice ispostovane. On je, naime, istakao kako veruje da "nije moguce silom ubediti neku drzavu ili vladu da radi protiv svojih interesa". Medjutim, Beograd mora da shvati da je u njegovom interesu da pregovorima na Kosovu ucini SRJ prihvatljivom za sve njene gradjane i to tako da je osecaju svojom. Talbot nije hteo da spekulira i da ucestvuje, kako je sam rekao, u razmatranju hipotetickih situacija upotrebe sile, koje bi u protivnom mogle uslediti.

Znaci, Vasington ne kani, bar zasada, prihvatiti samostalnost Kosova kao resenje krize. Iako je to sada vec formalan zahtev kosovskih Albanaca i njihovog politickog subjekta, nezavisnost ove pokraine ne resava problem, vec naprotiv, jos vise komplikuje situaciju na Balkanu. Na takvu je cinjenicu Talbot nedvosmisleno ukazao, i ponudio neka makedonska resenja interetnickih problema. Nekoliko puta je pohvalio da je Makedonija primer tolerancije, dijaloga i demokratije.

Da li samo kao pretnju, Talbot je u svojstvu zamenika sefa americke diplomatije, takodje efektno, nagovestio - i to u dve prilike za vreme istog nastupa ispred "politickog aktiva" Skopja, da drzave mogu postojati samo ako ih svi njihovi gradjani prihvataju.

Cak i da je u pitanju samo nagovestaj promene americkog stava u odnosu na nemenjlivost granica i stava da se secesijom ne mogu prekrajati drzave, takva poruka izrecena u Skopju zabrinula je politicke posmatrace.

Uostalom, jos dok je teza o relativizaciji balkanskih drzava lebdela u vazduhu, pretstavnici albanskih politickih partija iz Makedonije su pokusali da isteraju stvar na cistinu. Naime, Talbot se nasao u neprijatnoj situaciji da mora konkretnije da kaze sta ce SAD uraditi, ako zaista nema pregovora, pa stoga, i resenja na Kosovu. Na pitanje sta ce Vasington sada, kada se zna stav Albanaca da nema pregovora ukoliko nije u pitanju promena statusa Kosova, Talbot je ostao kod stava da Kosovo, Srbija i Jugoslavija budu prihvatljive za etnicke Albance. U protivnom, tu su ostale opcije.

Bez obzira koliko logike neki krugovi nalaze u takvom revidiranom pristupu Vasingtona, koji se uzgred do poslednjeg trenutka zalagao da se SRJ ucini "prihvatljivom za sve", on izaziva nervozu u Makedoniji.

S jedne strane, Makedonci su svesni da su upravo oni kao narod iskoristili takvo jedno interno pravo naroda na samoopredeljenje, ali su jos svesniji da ce analogna i neuslovljena primena takvog prava od strane etnickih Albanaca definitivno ugroziti, ako ne i unistiti, Makedoniju.

Mozda je to, kako implicitna opasnost, stajala iza motiva Strouba Talbota da se, po sudu nekih komentatora kao vrsni novinar i govornik, nekritickim pohvalama osvrne na situaciju u Makedoniji. Toliko je Talbot hvalio makedonska interetnicka resenja da se cak i lider albanske opozicione partije DPA (DEmokratska partija Albanaca) Arben Xhaferi nasao pobudjen da sve to relativizira pitanjem dali gospodin Talbot zna koliko ima albanskih akademika u MANU? Pitanje je bilo postavljeno na albanskom i kada je konstatirano da nema prevoda, Xhaferi je sarkasticno primetio da je to "bila samo mala ilustracija interetnicke idile u Makedoniji". Svejedno sto Talbot odgovor vesto prebacio na predsednika MANU, opaska je ostavila neprijatan utisak i upozorila na opasnosti koje u sebi krije ova nedorecena i nova americka teza o relativnosti balkanskih drzava.

Naime, od samog proglasenja Makedonije, politicki subjekti etnickih Albanaca pokazuju neslaganje sa ovakvim drustvenim uredjenjem Makedonije. Albanske partije su organizovale uspjesni bojkot referenduma za uspostavu makedonskog suvereniteta i samostalnosti od strane albanske populacije. Tada mocna PDP (Partija demokratskog prosperiteta) i njen tadasnji koalicioni partner, a kasnije suparnik, NDP (Narodna demokratska partija) uspele su da u parlamentu osvoje 20 poslanickih klupa od ukupno 120 i da, zatim bojkotulu i proglasenje makedonskog ustava. Te partije, isto tako nisu priznale popis stanovnistva Makedonije i proglasile su autonomni entitet u Zapadnoj Makedoniji - Iliridu.

Konacno, nedavno je otcepljeno krilo PDP, za koje se kaze da je radikalnije od ostalih, formiralo posebnu stranku DPA, koja je na izborima osvojila lokalnu samoupravu u Zapadnoj Makedoniji i zapocela da radikalizuje interetnicke odnose. Dva ce gradonacalnika DPA, Alajdin Demiri iz Tetova i Rufi Osmani iz Gostvara, otici zskoro na robiju zbog isticanja albanske zastave i zbog nepostovanja odluke Ustavnog suda da te zastave skinu. Oni su osudjeni na duze zatvorske kazne (3 i 7,5 godina), posto su okrivljeni za posledice zestoke intervencije policije, kad je troje Albanaca poginulo a nekoliko desetina ljudi povredjeno.

Takav razvoj situacije, zajedno sa nezadovoljstvom albanske manjine sa sistemom skolovanja na albanskom jeziku, jasno govri da i u Makedoniji postoje gradjani koji su nezadovoljni drzavom. U prilog tome govori i nedavni miting podrske Kosovu na centralnom trgu "Makedonija" u Skopju, na kome je jasno ispoljavana rastuca obostrana mrznja cijem oblazneju ninamo nisu doprinijeli istaknuti transparenti.

Prema tome, stidljivo primecuju neki analiticari u Skopju, teza o prihvatljivim i neprihvaltljivim drzavama je veoma riskantna. Ona se ne moze tek tako odbaciti (niti kao krajnja konsekvenca, niti kao pretnja). Jer ce, takodje, samo pogorsati vec veoma losu situaciju.

Valjda je zato i predsednik republike Kiro Gligorov pozurio da, posle posete Strouba Talbota, jasno kaze u intervjuu za zagrebacki "Nacional" da Makedonija ne podrzava otcepljenje Kosova.

AIM Skopje

SLOBODAN CASULE