IZBORI NA KOSOVU - UZ BLAGOSLOV "PRIJATELJA"

AIM JUNIOR Pristina

Dr. Ibrahim Rugova kojeg su njegovi sunarodnici izabrali za svog predsednika 1992. godine, proglasio je druge po redu parlamentarne i predsedncke izbore na Kosovu za 22. mart ove godine. Ovu odluku je doneo posle nekoliko odlaganja i produzavanja mandata poslanika kao i svog mandata.

U Pristini, iako na reklo bi se, perifernim mestima moguce videti izborni plakati DSK i njenog predsednickog kandidata dr. Rugove. Izborna Komisija, ciji je predsednik Tadej Rodici, inace bivsi predsednik Vrhovnog suda AP Kosovo, obavestio je da ce na izborima ucestvovati "apsolutna vecina politickih partija" Kosova, kao i nekoliko razlicitih asocijacija, kao sto su Drustvo pravnika, Pokret zelenih kao i 4 nezavisna kandidata. S druge strane, deo albanske stampe na Kosovu su preplavile razlicite reakcije nekoliko politickih partija i ostalih subjekata, koji ne samo da se protive odrzavanju izbora, smatrajuci da je vreme za njih neprikladno, i zbog nastavljanja zategnute situacije u Drenici, vec su obevestili javnost da uopste nece ucestvovati na ovim izborima i pozvali albanske birace da ih bojkotuju.

Takvo Saopstenje je izdala druga partija po uticaju i clanstvu na Kosovu i najaca opoziciona partija Parlamentarna partija koju vodi Adem Demaci, bivsi politicki zatvorenik kojeg kosovski Albanci smatraju "simbolom otpora protiv srpskog rezima". Ova partija je izbore 22. marta ocenila kao "izbore koji ce stvoriti razdor u narodu Kosova", optuzujuci aktuelne albanske lidere da odrzavaju izbore "da bi legitimisali jednu individuu, ili pak grupu pojedinaca". Predsednistvo ove partije je isto tako ocenilo da bi "izbori u ovim trenucima bili manipulacija jednog politickog klana zarad njihove politicke dobiti i kao takvi oni su stetni".

Protiv izbora se izjasnila i Socijaldemokratska partija koju vodi Ljuljeta Pulja Beciri koja je u pocetku snazno podrzavala 22. mart kao datum odrzavanja izbora. Ona je cak od strane svoje partije bila predlozena za predsednickog kandidata. Ova partija je istakla da je odluku za neucetsvovanje na izborima donela zbog toga sto "njihovo odrzavanje u ovo vreme moze imati nezeljene reperkusije za Kosovo". Cak iduci i dalje gospodja Pulja - Beciri je u obrazlozenju povlacenja svoje predsednicke kandidature istakla da je "moralno neprihvatljivo ucestvovati kao predsednicki kandidat u najmanju ruku do povlacenja srpskih vojnih i policijskih jedinica iz Drenice". Gospodja Pulja, kako ocenjuju ovdasnji analiticari, izgubila je predsednicku trku pre samog pocetka. Ona je na sahrani 24 ubijenih i masakriranih Albanaca od strane srpske policije, obracajuci se masi od oko, kako albanski izvori navode 300 000 hiljada ljudi, pokusala da odrzi i svoj predizborni govor, kada je deo krivice za ubistvo tih ljudi prebacila i na racun dr. Rugove, cime je iritirala prisutne koju su je nasilno udaljili sa govornice i to je u Pristini shvaceno kao definitivni kraj jedne predsednicke trke. Zbog toga je i poziv gospodje Pulje Beciri na moralna nacela, cine se veoma bledim i prozirnim.

Protiv odrzavanja izbora snazno su se izjasnili i dojucerasnji clanovi predsednistva DSK, Hydajet Hyseni, Mehmet Hajrizi i drugi koji posle gubitka njhovih pozicija u DSK nisu uspeli da se kooptiraju ni u jednu od bliskih partija sa njihovim gledistima, medju kojima se racunaju Demacijeva Parlamentrana partija, UNIKOMB - partija sa radikalnijim programom i za koju se smatra da je levo orijentisana i koja je najavljivala kandidaturu svog predsednika (koji je aktuelno u zatvoru) gospodina Uksina Hotija za predsednickog kandidata. Tako su se clanovi DSK koji su ispali iz igre, sada pridruzili protivnicima izbora, mada se ranije nisu bas izjasnjavali oko odluka Rugove za odlaganje izbora. S druge strane, Demacijevi parlamentarci u kontinuitetu su se izjasnjavali protiv odluka dr. Rugove, pa bilo to za odlaganje izbora bilo sada za njihovo odrzavanje. Osim PPK, SDPK i UNIKOMBA, protiv izbora su cak sa veoma ostrim tonovima istupili i lideri Nezavisne Unije studenata u Pristini, koji su otvoreno pozvali na bojkot izbora, nastavljajuci tako sa mesanjem i arbitriranjem u politicki zivot Kosova, iako nisu politicka organizacija ili se u najmanju ruku se tako izjasnjavaju. Studentski lideri su ubedjeni da za svaku znacajnu odluku treba da se dobije i njihova saglasnost, jer sebe smatraju "snagom koja je pokrenula Kosovo iz visegodisnjeg neizdrzljivog stanja -statusa kvo".

Najostrijim izjasnjavanjem ovde se smatra saopstenje tzv. "OVK" koja je izbore okarakterisala kao "razdor" i zatrazila je njihovo ponistavanje isticuci da ne samo u Drenici gde su izvori odlozeni, vec na citavom Kosovu vlada vanredno stanje. Glavni Stab ove organizacije u Saopstenju br.

1. je istakao da "priznaje izbore samo nakon oslobodjenja zemlje". Medjutim, odrzavanje izbora je podrzano upravo od strane politickih subjekata opstine Srbice, gde su se i desili poslednji tragicni dogadjaji, kada je ubijeno i masakrirano oko 100 Albanaca medju kojima i zene, deca i starci.

S druge strane, partije koje su potvrdile svoje ucesce na izborima i koje su dostavile svoje liste kandidata za poslanike, svoje ucesce na izborima pravdavaju time da je situacija na Kosovu bila isto toliko teska kao i pre sest godina. Dr. Rugova je na svojoj poslednjoj Konferenciji za stampu istakao da su "izbori od 22. marta znacajan momenat u konsolidovanju drustva na Kosovu i za legitimaciju njegovog rukovodstva".

Do sada je jedno jasno. Politickim subjektima na Kosovu nedostaju principi kojima bi trebali da se vode povodom donosenja politickih i prakticnih odluka. Partije koje su se ranije protivile odrzavanju izbora sada ih podrzavaju, dok partije koje su vodile ostre kampanje za njihovo odrzavanje sada su protiv izbora. Cak, Parlamentarna partija, koja sada istice da "niko ne osporava legitimitet sadasnjih institucija Kosova", samo pre nekoliko meseci i to upravo potpredsednik ove partije Bajram Kosumi je svojevremeno istakao da "posle 24. maja 1997. godine dr. Rugovu ne smatra predsednikom Kosova". Jedini uvazavani princip je onaj dr. Rugove koji ne donosi znacajne politicke odluke, a da se unapred ne savetuje sa "svojim prijateljima", u koje svakako spadaju Amerikanci. Ovu tezu potvrdjuje i cinjenica da je definitivna odluka o odrzavanju izbora doneta samo dan posle razgovora dr. Rugove sa Prvim sekretarom americke ambasade u Beogradu Nikolas Hilom, kao i realnoscu - da se nijedan americki diplomata nije izjasnio protiv izbora, vec naprotv, njihovo ordzavanje je ocenjivano "pozitivnim momentom" u sadasnjim razvojima na Kosovu.

Svakako, izbori ce se odrzati i glasace vecina stanovnistva Kosova, a bice i onih koji ce ih bojkotovati. Gledano iz perspektiva partija onih koje ucestvuju i onih koje bojkotoju, prvi predstavljaju vecinu, jer se medju njima nalaze i dve velike partije DSK, demohriscani, zatim nacionaldemokrate- partija sa antikomunistickom tradicijom, kao i neke minorne partije kao sto su liberali Djerdja Dedaja, Socijaldemokratska partija koju vodi Kacusa Jasari... S druge strane, partije koje bojkotuju izbore imaju samo jednu realnu politicku snagu, tj. Parlamentranu partiju i autoritet Adema Demacija, dok socijaldemokrate Ljuljete Pulje Beciri predstavljaju partiju koja osim predsednistva, prema nekim procenama moze imati i svega vise desetina clanova.

Dakle, paralelno sa izbornom, odrzava se i antizborna kampanja. Poznati kosovski pravnik Esad Staviljeci je jednom prilikom istakao: "Na Kosovu se narod ujedinjuje, a partije se razjedinjuju". Pobednici, gotovo je sigurno, poznati su vec sada. Izbore moze spreciti samo nova spirala nasilja srpskog rezima.

I na kraju moze se postaviti pitanje: Da li se zaista radi samo o moralnim (situacija u Drenici ili Kosovu) ili i politickim razlozima bojkota izbora od strane nekih politickih partija, odnosno ne krije li se iza njihovog zahteva nesto sasvim drugo?

Kosovski analiticari smatraju da kada je odlucnost Rugove u pitanju da privede kraju izbore, ne tezi se samo uspostavljanju prava na politiko odlucivanje, vec i potreba da se iz redova njenog rukovodstva smeni radikalnija frakcija. U prvom redu, tvrdi se, Rugova ce nakon izbora imati mogucnosti da izabere novu Vladu, te u tom smislu tesko je pomisliti da ce se ponovo odluciti za Bujara Bukosija, dosadasnjeg predsednika u egzilu. Tim vise sto se njegove javne izjave tokom poslednje dve godine nisu poklapale sa politikom koju je vodio vodeci Demokratski savez Kosova i sam Rugova, koji ga je i postavio na tu funkciju. Ako se tome doda da je finansijske fondove Bukosi totalno "uzurpirao", odnosno da vec dugo ne salje obavezna finansijska sredstva za funkcionisanje politickog, pa ni institucionalnog zivota koje su uspostavili kosovski Albanci, ukljucujuci i radikalne izjave i izrazavanje izvesne podrske tzv. OVK, vise je nego jasno da je Bukosi na pravim mukama. A zajedno sa njim, vecina njegovih prijatelja koji se naprasno zalazu za bojkot izbora, odnosno predstavnici partija koji su se, reklo bi se, koordinirano sa Bukosijem zalagali za neku vrstu radikalizacije stanja, pokusavajuci da "bace u vodu" politiku pasivne rezistencije gospodina Rugove, igrajuci na kartu "naroda koji je na izmaku strpljenja". Sve u svemu, makoliko se i u ovdasnjoj "opozicionoj" stampi govori o "besmislenosti" izbora, odziv ce biti veliki. Na svim protestima organizovani sirom Kosova ovih dana, izmedju ostalog mase su uzvikivale i Rugovino ime... A zvizduka ipak nije bilo...

AIM Pristina Rrahman PACARIZI