BLISKOST S PREDOMISLJAJEM

**Novinarstvo i politika

Poslenici sedme sile tesko su odolevali aktivnom stranackom angazovanju. Za razliku od onih koji su nastavili da se bave zurnalizmom neki, koji su drugacije mislili, napustili su profesiju i zakoracil i u politicku karijeru, u opozicionim strankama, dok je vecina ljubitelja vladajuce partije ostala i u clanstvu i u drzavnim medijima.

AIM, BEOGRAD, 19. 3 1998.

Poslednjih dana nezavisna beogradska stampa privodi se na informativni razgovor. Okruzni javni tuzilac, naime, razmatrao je mogucnost podizanja optuznice protiv glavnih urednika cije su dnevne novine u izvestajima iz Drenice napravile "ozbiljan propust" pa su teroriste nazvale Albancima. Bas kao uoci rata na prostoru nekadasnje Jugoslavije ponovo je pocela jurnjava za narodnim neprijateljima i izdajnicima.

U Srbiji se oglasilo Nezvisno udruzenje novinara podsecajuci na slobodu stampe i nedopustivo uvodjenje verbalnog delikta. Drzavna novinarska asocijacija ovom prilikom, kao i mnogo puta ranije, nije osetila potrebu da zastiti profesiju. Tek kada je reagovala i Medjunarodna federacija novinara koja je ponasanje vlasti u Srbiji okarakterisala kao novi zestok pritisak na slobodno i objektivno informisanje, aktuelna ministarka za informisanje Radmila Milentijevic morala je da umiri strasti. Ona je javno priznala da su u obracunu policije sa teroristima stradali i civili, sto je slobodnim medijima bila potvrda da su ispravno odradili posao.

Razvoj politickih dogadjaja na Kosovu privremeno je nelojalnost stampe ovim povodom stavio u drugi plan, sto ne znaci da je tuzilastvo zatvorilo kancelariju. Naprotiv, protiv glavnog urednika "Dnevnog telegrafa" Slavka Curuvije podignuta je nedavno optuznica zbog sirenja laznih vesti. Tuzilc smatra da je vest na prvoj strani ovog tabloida, u kojoj se kaze da ce dinar devalvirati, objavljena "u nameri da da izazove uznemirenost gradjana" i umanji njihovo poverenje u odluke i mere drzavnih organa. Ovaj sudski postupak, za sada je jedina posledica zestoke optuzbe vlasti da su za vrtoglav pad dinara pre nesto vise od mesec dana krivi novinari.

Navedeni primeri samo su poslednji pokusaji rezima da informacije stave pod kontrolu. Naravno, ta prica traje od l990. godine, od pocetka visestranackog sistema. Promena lokalne vlasti pre godinu dana, pa time i otvaranje lokalnih glasila kao i pojava nekoliko slobodnih dnevnih novina definitivno su onemogucili totalno kontrolisanje javnosti.

To jos ne znaci da drzava preko svojih glasila, pre svega televizije, Tanjuga i "Politike" nema veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja. No, sve cesce je u prilici da putem tuzbi brani veliki deo nekontrolisanog prostora. Tako je nedavno i Radio televizija Srbije morala da zapreti sudskim gonjenjem svom nekadasnjem saradniku Lazaru Lalicu, koji je je l992. godine sa jos nekoliko desetina novinara izbacen iz RTS-a. Dokumentarni film pod nazivom "Drugi dnevnik", koji je napravio Lalic sa grupom svojih kolega iz RTS, nedavno je podsetio javnost na sramne dane novinarske propagande drzavne televizije pred i u vreme izbijanja sukoba u bivsoj Jugoslaviji. To je bio dovoljan razlog za pretnju tuzbom zbog navodne neovlascene upotrebe snimaka.

Ovo su samo neke ilustracije nacina na koji vlasti u Srbiji pokusavaju da u poslednje vreme zauzdaju razmahivanje slobode stampe. Postoje, naime, i mnogo perfidniji nacini na koji se sloboda i nezavisnost, najpre dnevnih novina, drzi na uzdi. Takve stvari je tesko dokazati i najcesce se svode na carsijske price. Koliko u njima ima istine upuceni mere po tome da li se clanovi porodice Milosevic-Markovic pominju u takvim listovima, narocito ucestale afere njihove dece, pre svega sina Marka Milosevica.

Pazljiviji analiticari isticu da na primer, dnevnici "Blic" i "Dnevni telegraf" bas ne insistiraju na skakljivim detaljima vladajuce porodice, cak ih i ne pominju i kada cela carsija o tome bruji. Obe novine, naime, bije glas da imaju mocne zastitnike. "Blic" na taj nacin sto, kako tvrde upuceni, ima deo kapitala koji je pod zastitom, ili u najmanju ruku lojalan JUL-u, dok vlasnik drugog tabloida cak ne skriva da je u prijateljskim odnosima sa Mirom Markovic, suprugom predsednika SRJ i seficom JUL. Oni koji se razumeju u biznis, objasnjavaju da ozbiljni poslovi danas u Srbiji i ne mogu da se obave ukoliko nema manje ili vece bliskosti sa onima na vlasti. To, tim pre, vazi i za one cije ambicije dosezu do novinarskih magnata.

Kontrolisanje medija, medjutim, najcesce se obavlja na oprobano dobar nacin jos iz komunistickih vremena. Vlasnici nezavisnih glasila, a i novinari bez preke potrebe nisu rusili stare mostove sa dobrim poznanicima iz komunisticke nomenklature. Osim toga mnogi su zadrzali i stari nacin ponasanja, tesko odolevaju lojalnosti onima koji imaju politicku moc, iako to ne manifestuju uvek direktno. To pokazuju primeri jos od pocetka domaceg parlamentarizma. Odlazak poznatih novinarskih imena, na primer, na tadasnju televiziju "Jutel" bio je istovremeno pokusaj da se izadje iz medijskog jednoumlja, ali i podrska jedne druge, u to vreme, po mnogima, razumne politicke opcije. Poslenici sedme sile tesko su odolevali i aktivnom stranackom angazovanju. Za razliku od onih koji su nastavili da se bave zurnalizmom neki, koji su drugacije mislili, napustili su profesiju i zakoracil i u politicku karijeru, u opozicionim strankama.

Tako je, recimo, jedan od poznatih spoljnopolitickih komentatora drzavne televizije Mihailo Kovac bio u pocetku vatreni aktivista Stranke Jugoslovena, da bi kasnije zavrsio kao poslanik u Skupstini Srbije ispred Demokratske stranke. Posle je otisao u Demokratsku stranku Srbije, da bi se na kraju distancirao od politickog zivota. Nekadasnji izvrsni sekretar za informisanje Gradskog komiteta SK Beograda Zoran Lukovic, takodje je imao zanimljiv defile kroz politiku. Iako novinar RTS-a bio je u visokom rukovodstvu Djindjiceve DS, da bi posle propalih dogovora Milosevic - Djindjic o formiranju vlade l993. godine, vratio partijsku knjizicu i sebi omogucio povratak na mali ekran. Na poslednjim izborima pojavio se kao poslanicki kandidat JUL-a, ali je, kako se pricalo, nezadovoljan plasmanom na listi povukao svoje ime. Jedini novinar drzavne televizije koji je napustio profesiju i ostao stranacki aktivista je Milorad Jovanovic. Danas je portparol Kostunicine Demokratske stranke Srbije . Drugi su nastavili da se bave svojim poslom, ali su ostali i politicki aktivni. Vecinom su zavrsili u manjim strankama: Gradjanskom savezu Srbije i Socijaldemokratskoj Uniji.

Novinari koji su sve vreme radili u slobodnim medijima, takodje, nisu odoleli iskusenjima politike. Tako su i poznata imena iz "Studia B" zavrsila u drustvu lidera opozicije. Lila Radonjic, nekadasnja urednica Informativno politickog programa ove TV stanice bila je u rukovodstvu Deposa. Politicka propast ove koalicije navela ju je da digne ruke od politickog angazmana, a kasnije promene u samoj kuci udaljile su je i od profesije. Tek dolazak Koalicije "Zajedno" na vlast u Beogradu vratila je ovu poznatu novinarku na urednicku funkciju. Razlaz koalicionih partnera SPO i DS stavio je ponovo tacku na njenu urednicku karijeru. Danas je ona zajedno sa svojim najblizim saradnicima iz NTV "Studio B" saradnik "Mreze" koja predstavlja nezavisnu TV produkciju. Nova lokalna vlast "Zajedno" od pocetka je neskriveno pokazivala da ima svoje miljenike medju novinarima. Mnogi su poverovali da ih stiti opozicioni politicki predznak i da mirnije savesti mogu da zanemare profesionalne norme. Vecina lokalnih medija je vise-manje otvoreno iz dana u dan potvrdjivala svoju lojalnost novoj lokalnoj vlasti. Podela u Koaliciji i medju novinarima je izazvala raskol na pristalice Draskovica i Djindjica. Raslojavanja su do sada isla u korist lidera SPO, narocito u vecim lokalnim TV kucama, pre svega u Nisu i Kragujevcu.

Startna podela, jos od '90. na vlast i opoziciju nije mimoisla ni novinarske asocijacije. Udruzenje novinara Srbije od pocetka se otvoreno deklarisalo kao pristalica Socijalisticke partije i bacilo profesionalnu etiku pod noge. Dogadjaje je tumacilo i reagovalo samo kad je i rezim na to upucivao. Danas je na celu ove organizacije Milorad Komrakov, urednik Informativno-politickog programa RTS-a i clan Glavnog odbora Socijalisticke partije Srbije. Inace, najuze rukovodstvo ovog udruzenja sve vreme do danas cine novinari drzavnog radija i televizije, koji su istovremeno i aktivisti vladajuce partije. Prema njihovim informacijama, clanstvo UNS broji oko pet hiljada novinara, a najveci broj cine novinari listova preduzeca i lokalnih glasila pod drzavnom kontrolom.

Formiranje Nezvisnog udruzenja novinara bio je pokusaj da se zurnalizam spase od kandzi vlasti, a i da pojedinci koliko je moguce sacuvaju profesionalni integritet. To, naravno nije islo lako, pa je i NUNS sto zbog politicke homogenizacije vlasti, sto zbog neodredjenosti stavova svog rukovodstva bio u prilici da politicki opoziciono reaguje i kada za svrstavanje nije bilo potrebe. Guranje ovog udruzenja na stranu opozicije, pre svega lepljenjem etiketa od strane rezima, dosta je otezalo posao na stavranju iskljucivo profesionalne organizacije. Na dnevnom redu NUNS-a nikada se nije nasla diskusija o novinarima politickim aktivistima. Rasprava je izbegavana vecinskim uverenjem da je to stvar savesti i odgovornosti svakog novinara pojedinacno.

Nezavisno profesionalno udruzenje postoji nekoliko godina i ima oko 900 clanova. Stalno je u poziciji da se brani od vlasti, ali u novije vreme i od opozicije, koja takodje nema sluha za slobodu informisanja. Ova asocijacija je i clanica Medjunarodne federacije novinara i jedna od retkih intitucija u Srbiji koja ima zvanicne veze i kontakte sa svetom.

Zelju vladajuce partije da uspostavi neku kopcu sa zapadnoevropskim zemljama, drzavno udruzenje novinara je prvo pokusalo da ispuni. Zvanicno su zatrazili clanstvo u Medjunarodnoj federaciji novinara. Posto su u medjuvremnu saznali da su im za to potrebne preporuke vec postojece domace clanice IFJ, dakle NUNS-a, usledio je i pokusaj uspostavljanja dobrih odnosa sa kolegama, ali jedino pozivima preko televizije za zajednicki razgovor o kodeksu i novom zakonu o informisanju. Nezavisno udruzenje novinara nije odbilo dijalog, cak je bilo i ozbiljnih pojedinacnih inicijativa u rukovodstvu NUNS da se uspostavi saradnja. Ono sto za sada sprecava svaki ozbiljan razgovor sa drzavnom organizacijom novinara su neki nerascisceni racuni. Naime, NUNS ocekuje da se oko trideset novinara RTS vrate na posao, jer su tako presudile sve sudske instance. Osim toga, NUNS smatra da da zgradu novinara Srbije treba da bude otvorena za sve novinarske asocijacije, a ne samo za clanove drzavnog udruzenja.

Jedan znacajan broj novinara nije u clanstvu nijedne novinarske asocijacije, upravo iz razloga sto se boje politickog svrstavanja. Politika na razlicite nacine svakodnevno odredjuje poziciju novinarstva i novinara u Srbiji. I novinari kao i svi drugi profesionalci morace, ocigledno, da cekaju neko buduce demokratsko vreme da bi mogli lakse da disu. Do tada kao jedan od najznacajnijih oslonaca vlasti licice na nju vise nego bilo ko drugi.

Vesna Vujic (AIM)