STRANCI DRZAVI NE VJERUJU

Sarajevo Mar 18, 1998

PRIVATIZACIJA I BANKARSTVO

AIM, SARAJEVO, 18.03.98.
Hoce li Federacija BiH nakon predstojece sveopste privatizacije imati nekoliko desetina malih privatnih banaka i jednu veliku, drzavnu, ili ce u skladu sa zvanicnim opredjeljenjem drzava definitivno biti odvojena od ekonomije - zavisice od ishoda "bitke" koja se trenutno vodi iza kulisa izmedju federalne vlade i medjunarodnih finansijskih institucija.

Glavni predmet spora je Federalna investiciona banka, koja je osnovana krajem prosle godine odlukom vlade FBiH, a sa drzavnim kapitalom. Kako je isticano, osnovni cilj formiranja ove banke bio je da se sredstva koja su odobrena u vidu kredita domacim preduzecima, iz fondova za obnovu BiH, nakon njihovog vracanja skoncentrisu na jednom mjestu . Njihovom koncentracijom drzava bi dobila mogucnost da finansijski intervenise u onim sektorima i preduzecima za koje donatori ne pokazuju pretjerani interes a koji su po ocjeni domacih vlasti, od strateskog interesa.

Konstatacija da medjunarodna zajednica ne zeli ulagati u vecinu domacih velikih preduzeca u kojima je bio i najveci broj zaposlenih radnika, u principu je tacna. Zaboravlja se samo da je osnovni problem sto su ta preduzeca gotovo u stopostotnom vlasnistvu drzave, sa kojom inace stranci nece da imaju posla kada se govori o biznisu i profitu.

Iako je prilikom formiranja ove banke isticano kako predstavnici medjunarodnih finansijskih institucija nemaju nista protiv ovakvog koncepta, poslednje reakcije "stranog faktora" pokazuju da je koncept drzavne banke za njih ipak neprihvatljiv.

  • Vrlo je cudno da federalna Vlada u isto vrijeme dok pokusava da izvrsi privatizaciju postojecih drzavnih banaka, formira jednu novu, drzavnu banku.Ta nova Federalna investiciona banka zvuci kao daleka proslost. Ona radi neke stvari na nacin za koji bi savremni eksperti rekli da je pogresan. Takva jedna banka postojala je u bivsoj Jugoslaviji i kada se ova raspala doslo je i do raspada bankarskog sistema. Prije svega federalna vlada bi imala veliki uticaj na ovu banku, i raspodjela sredstava bila bi motivisana politickim a ne ekonomskim razlozima. Znaci da bi jedan procenat bio odredjen za hrvatska a drugi za bosnjacka podrucja Federacije. Isto tako, bio bi odredjen jedan procenat za poljoprivredu a drugi za tesku industriju. To je jedan praistorijski pristup u bankarstvu. To zvuci kao nesto jako opasno sto je jednom vec dovelo do razaranja
    bankarskog sistema, kaze Rory O Sullivan, direktor stalne misije Svjetske banke u BiH.

Strahovanja da bi koncentracija velikog novca na jednom mjestu i pod kontrolom drzave lako mogla biti iskoristena prevashodno za postizanje politickih a ne ekonomskih ciljeva , nisu bez osnova, jer u Upravnom odboru ove banke sjede celni ljudi federalne vlade koji su ujedno i visoki funkcioneri vladajucih partija, SDA i HDZ.

Stoga je zahtjev Svjetske banke, ali i ostalih medjunarodnih finansijskih eksperata, da Federalna investiciona banka bude privatizovana skupa s svim ostalim bankama.

  • Mi nismo protiv privatizacije ove banke ali ne na taj nacin nego kroz dokapitalizaciju, odnosno kroz ulaganje svjezeg privatnog kapitala. To znaci da ako ova banka raspolaze sa 30 miliona maraka drzavnog kapitala, mi nemamo nista protiv da unosenjem novih 30 - 40 miliona maraka, kontrolu nad bankom preuzme privatni kapital, srazmjerno visini svog ucesca, kaze Nedeljko Despotovic, federalni ministar.

  • Postojece kreditne linije bile su vrlo uspjesne i procenat naplate je skoro 95 odsto. Htjeli bi i ubuduce da vidimo istu stopu otplate kredita. Bojim se da bi to bila jedna politicki orijentisana banka, koja bi mnoge biznismene ostavila bez pristupa kapitalu. Ova banka niukom slucaju ne bi smjela postati institucija za uzimanje depozita jer se moze desiti da svi ovi depoziti budu "usisani" od strane vlade i da bankarski sektor bude lisen ovih sredstava. Ako ova banka ne bude privatizovana, mi smatramo da bi dosta novca bilo izgubljeno zbog politickog investiranja, a to BiH sebi ne moze priustiti. Ne zaboravite da smo mi investirali oko 80 miliona maraka u projekte koji su se pokazali vrlo uspjesnim i sada se taj novac otplacuje federalnoj vladi. Govorimo o 80 miliona DM koji ce biti na raspolaganju jednoj ili vise banaka koje ce ih nastavljati pozajmljivati preduzecima. I ako se investira na najbolji nacin tih 80 miliona moze postati 300 miliona ali moze i nestati u nekim beznadeznim projektima i dati politicko ohrabrenje razlicitim grupama. Sto se tice investiranja to je samo gubitak. Ne kazem da ce se to dogoditi vec da se to mora izbjeci.smatra Rory O Sullivan.

Jasno je da ce sredstva za obnovu BiH koja su putem kredita plasirana u domaca preduzeca nastaviti da se "obrcu" i u narednim godinama, pa se sve moze posmatrati iz jos jednog ugla, ko ce "ubirati kajmak" od plasiranja ovih sredstava.

Samo kreditna linija Svjetske banke namijenjana za mala i srednja preduzeca u startu je imala na raspolaganju 30 miliona dolara. Imajuci u vidu da se svakog mjeseca po osnovu vracanja vec odobrenih kredita u "kasu" slije natrag oko dva miliona dolara, jasno je da se citav spor ne vodi oko "sitnisa".

  • Ne vidim zasto bi postojanje banke sa vecim ili manjim ucescem drzavnog kapitala u BiH predstavljalo problem kada iste takve banke postoje i u zapadnoevropskim zemljama, smatra ministar Despotovic.

Ocigledno je da su u igri oko Federalne investicione banke razliciti interesi i motivi. Ono sto se moze nezvanicno cuti od federalnih zvanicnika je da su u pozadini zahtjeva medjunarodnih finansijskih institucija za "razvlascivanjem" Federalne investicione banke, namjere da se formiranjem neke nove banke sa minimalnim osnivackim kapitalom od 2,5 miliona maraka, ta nova banka preuzme na sebe "obrtanje " ovih desetina miliona maraka , kao i pripadajucu dobit.

Pored ovoga, federalni zvanicnici u neformalnim razgovorima iza svega vide strah "medjunarodnog faktora" od pretjeranog ekonomskog jacanja FBiH, sto se po misljenju domacih zvanicnika ne uklapa u njihove dugorocne planove.

U citavoj prici oko postojanja jedne jake banke koja bi bila sposobna da raspolozivim sredstvima pokrene i kapitalne investicije u domacoj ekonomiji, za cim nesporno postoji potreba, jedna stvar ostaje nejasna.

Takva banka u BiH vec postoji , Banka za obnovu i razvoj, koja je formirana jos 1996.godine, sto znaci da nema hipoteka iz proslosti, i u kojoj je takodje drzava vecinski vlasnik. Medjutim, federalna Vlada je glatko prihvatila da ova banka bude privatizovana
odlucivsi sebi "napraviti" novu banku.

Kakav ce biti epilog odmjeravanja snaga izmedju federalne vlade i medjunarodnih finansijskih institucija oko sudbine Federalne investicione banke tek ce se vidjeti. Za sada niko ne pokazuje spremnost da odustane od svojih stavova. Svjetska banka, ali i ostale medjunarodne institucije, insistiraju na istim arsinima kao i za druge banke u FBiH. Odnosno na njenoj privatizaciji, dok federalna Vlada nece olako ispustiti iz ruku adut "tezak" nekoliko desetina miliona maraka.

Zvanicno, u radu Federalne investicione banke, presudni bi trebali biti samo ekonomski kriteriji kod odobravanja sredstava. U tom slucaju, ko je vecinski vlasnik i nije toliko bitno. Pitanje je samo da li ce aktuelna vlast biti u stanju da odoli izazovu pred kojim se nalazi, a to je da se plasiranjem ovih sredstava pokusa ostvariti i konkretna politicka korist. U svakom slucaju, kada se radi o parama, stranci drzavi ne vjeruju.

Drazen SIMIC (AIM, Sarajevo)