TAKTIZIRANJE PRED POCETAK SRPSKO-ALBANSKOG DIJALOGA?

Delegacija Vlade i Skupstine Srbije je posle cetvrtog pokusaja poslednjih dana uspela da uspostavi tek neke kontakte sa "gradjanima" Albancima istomisljenicima, koje inace naziva "postenim Albancima", ali nikako dijalog sa albanskim politickim rukovodstvom koji je bio osnovni cilj njenog dolaska i boravka u Pristini. Kao sto je poznato ona je cetiri puta boravila u Pristini, 12. i 13. marta, a zatim i 16. i 17. marta i najavila da ce i 18 "biti tu". I u prvom i u drugom pokusaju njene polazne pozicije bile su iste, a posto se nije mogla ocekivati ni promena stavova albanske strane, od pocetka je bilo jasno da od inicijative srpske vlade nece, za sada, biti nista. To su mogli zakljuciti svi oni koji prate kosovske dogadjaje iz blizine, a sasvim je sigurno da ni inicijator, srpska Vlada nije ocekivala neki obrt u odnosu na dosadasnje stanje. Ako je srpska Vlada racunala da ce nesto, makoliko malo, ipak iskamciti od predstavnika Albanaca, to samo pokazuje da je bila u zabludi i da ni Beograd ne poznaje najbolje kosovska kretanja i raspolozenja.

Medjutim, ako ovo sagledavanje nekih stvari moze biti manje ili vise ozbiljno osporeno, nema nikakve sumnje da je ovom inicijativom srpska Vlada pokusala da primeni, u diplomatiji poznati metod postizanja politickih ustupaka pomocu upotrebe brutalne sile. Kao motiv za pokretanje srpske inicijative za dijalogom u ovom trenutku, ne treba sasvim iskljuciti ni zahteve ili pretnje iz inostranstva. Ali, sustinski, strani faktor tu je mogao da utice samo u pravcu ubrzavanja ili usporavanja sadasnjih srpskih politickih i diplomatskih inicijativa i vojnih akcija. Po svemu sudeci, a i mnogi analiticari to potvrdjuju, udar na Drenicu je srpska Vlada pripremala nekoliko meseci, naravno i pregovaracku inicijativu sa pozicija snage i diktata. Po trenutnom izgledu stvari, stice se utisak da su medjunarodne pretnje zakocile srpske planove za siru upotrebu sile na Kosovu, dakle ne samo u Drenici i ne samo sa toliko zrtava i ubrzale dinamiku nudjenja pregovora kosovskim Albancima kao njenim gradjanima, odnosno, kako ovde komentarisu - podanicima, a ne legitimnim predstavnicima Albanaca. Zapravo to je sustina srpskog koncepta kosovskog resenja koji, tako predstavljen, iskljucuje kolektivna prava Albanaca, a nudi obezbedjivanje nekih njihovih specificnih prava u sferi nacionalnog identiteta, i to tretira kao "dar" srpske dobre volje i sirokogrudosti Beograda prema onima koji nisu Srbi.

Bez obzira na upotrebljenu retoriku, sa takvim pristupom dosao je u Pristini potpredsednik srpske Vlade Ratko Markovic i njegov tim. Albanska javnost i predstavnici Albanaca, srpska i svetska javnost za tako znacajan poduhvat kao sto je uspostavljanje albansko - srpskog dijaloga, saznali su preko jedne obicne radiotelevizijske informacije, uvece, dakle samo nekoliko casova uoci polaska delegacije za Pristinu. Poziv nikome nije bio konkretno poslat na adresu, odnosno pozivali su se svi, kako je bilo receno, odgovorni Albanci i grupe koje zele da razgovaraju, sto je namerno ili ne, izgleda u skladu sa srpskim shvatanjem, prava Albanaca. Ocigledno je da su kasnija objasnjenja da poziv nije bio nikome konkretno poslat da ne bi "Albanci shvatili kako im srpska strana namece sastav delegacije" odmah zamenjena slanjem pismenih poziva nekim albanskim organizacijama i pojedincima koja su, pokazalo se, bila unapred ukalkulisana. To znaci da je bila ostavljena mogucnost da se neuspeh prvog dana tumaci tehnickim nesporazumima, sto je Markovic i rekao u izjavi mnogobrojnim novinarima da bi se, u medjuvremenu, upuceni pozivi za drugi dan, tumacili kao "ustupak i dobra volja" srpske strane, a za neuspeh, izneli su to i sami pozvani predstavnici, odgovornost prebacila na albansku stranu. Igra je svima bila jasna od pocetka, ali clanovi srpske delegacije bili su uporni i do kraja odigrali namenjenu im ulogu "Engleza". Takvu ulogu pokusali su da odigraju i predstavnici Albanaca insistirajuci, pored ostalog i na tome da nikome nije upucen nikakav poziv za razgovore, mada su svi znali da nije sustina u pozivima.

Da predstavnici srpskih vlasti nisu dosli sa iskrenim namerama stvarnog uspostavljanja dijaloga, moglo se zakljuciti po prvoj izjavi sefa srpske delgacije, cak po prvoj recenici te izjave. Naime, prva recenica njegove izjave bila je: Evo, dosli smo na tlu drzave Srbije da... Gotovo u svakoj recenici, cak i kada je smetalo korektnom jezickom izrazavanju, clanovi srpske delegacije nisu stedeli sebe ni novinare u upotrebljavanju formulacija: drzava Srbija i albanska nacionalna manjina.

U drugom pokusaju uspostavljanja dijaloga sa Albancima, ova retorika je znacajno bila ublazena. Uglavnom su upotrebljavane formulacije - albanska nacionalnost ili Albanci, ali pristup dijalogu je ostao isti. Ipak, srpska strana je u medjuvremenu aranzirala da u drugom pokusaju ne ode iz Pristine bas bez nikakvih kosovskih kontakata. Izvadila je iz dzepa "adute". Naime, na razgovore sa srpskom delegacijom, dovedeni su neki pripadnici turske, romske i muslimanske nacionalne zajednice, koji ni sami nisu znali koga predstavljaju. Jedan od njih je ipak skupio dovoljno hrabrosti da kaze da govori samo u svoje ime. Ali, posle toga prekinut je TV prenos "razgovora" za brojne novinare u press sali, iako se oni vec danima predstavljaju kao otvoreni i javni dijalog.

Kosovski sagovornici srpske strane poznati su ovde kao grupa retkih aktivista nesrpske nacionalnosti koja je ostala verna lokalnim srpskim vlastima i posle preloma u srpsko-albanskim odnosima u periodu 1989. - 1991. godine. Vecina ili mozda svi svoje politicke aktivnosti razvijaju u vladajucem SPS-su, a rade kao novinari ili rukovodioci na lokalnoj srpskoj radioteleviziji i u rezimskom novinsko - izdavackom preduzecu "Panorama" u programima ili novinama za nacionalne manjine. Na ambicije nekih od njih da govore u ime svojih sunarodnika, bilo je vise reagovanja, posebno unutar turske nacionalne zajednice. Ostro su reagovale obe turske partije, Demokratski savez Turaka i Demokratska partija Turaka, a jedna grupa Turaka je u tom smislu organizovala potpisivanje protestne peticije. "Oni, kaze se izmedju ostalog u Saopstenju Demokratske partije Turaka, mogu da predstavljaju samo drzavne institucije u kojima rade ili da se govore u ime svojih partija, ako su od njih ovlasceni. Kakav je to dijalog sa srpskim vlastima bez prisustva Albanaca?". U medjuvremenu nastavlja se potpisivanje peticije Turaka. Do sada je prikupljeno oko 4 hiljade potpisa, koji ce se uputiti zvanicnoj Ankari sa zahtevom da se prizna, kako je navedeno "Republiku Kosovo". Takodje, kosovski Turci se pozivaju da ucestvuju na kosovskim izborima zakazanih za 22. mart. Kosovska Stranka demokratske akcije koja odavno poziva Bosnjake, odnosno Muslimane da ne saradjuju sa srpskim vlastima izjavila je da Muslimani, odnosno Bosnjaci, koji su ucestvovali na tim razgovorima, ne predstavljaju ni svoje prodice, a kamo li narod.

Iako je izgledalo da pomalo taktiziraju i predstavnici Albanaca, ipak njihovo postavljanje u odnosu na ponudjeni dijalog bilo je vrlo jasno. Pored problema poziva, koji je bio resen, njih je u prvi mah dosta iznenadila i brzina zahteva za otpocinjanje dijaloga. Medjutim, predstavnici Albanaca vec duze imaju izgradjene stavove, bar kada je rec o sustinskom pristupu razgovorima. Za njih, razlozi sustinske prirode za odbijanje ponudjenih razgovora su postavljanje prethodnih uslova, odnosno prejudiciranje rezultata, zatim odbijanje da se razgovora o statusu Kosova i najzad srpsko neprihvatanje posredovanja trece strane. Na albanskoj strani, navode se jos potcenjivacki diskurs i napadna upotreba formulacije albanska nacionalna manjina, odnosno podrugljiva upotreba naziva Siptar, neadekvatni sastav delegacije, to jest, nije jugoslovenskog karaktera kao sto se trazi u medjunarodnim dokumentima, nepripremljenost...

Albanska strana je odbila ponudjeni dijalog iste veceri kada je bila objavljena informacija o sutrasnjem dolasku srpske delegacije u Pristinu. Donedavni potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani, odmah posle te informacije izmedju ostalog je izjavio: "Ovo je zaista neozbiljno. Koliko je nedavna izjava srpske Vlade koja je u istom tekstu u kome je gotovo pozdravljala masakriranje albanskog stanovnistva Drenice pozivala Albance na dijalog bila skandalozna, toliko je dolazak ove delegacije apsurdan. Srpska Vlada je godinama odbijala svaki kontakt sa predstavnicima Albanaca, a sada zeli da stavi Albance pred svrsen cin. Ponuda i dolazak delegacije nisu drugo no jeftine propagandne floskule, koje zapravo dokazuju da srpska Vlada nije za dijalog sa predstavnicima Albanaca". Uz najteze kvalifikacije za rezim u Beogradu, predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci je izmedju ostalog izjavio: "Ponuda dijaloga je toliko jeftina farsa da nikoga nece prevariti i niko je nece progutati. Ova ponuda nije nista drugo nego pokusaj legalizacije teroristickog tlacenja Albanaca." Dzemailj Mustafa, glasnogovornik Ibrahima Rugove izjavio je posle prvog neuspesnog dana boravka srpske delegacije u Pristini da srpska Vlada treba prethodno da prekine krvoprolice u Drenici i ispuni zahteve koje je postavila Kontakt grupa na sastanku u Londonu. Reagovali su i pozvani pojedinci albanske strane. Mahmut Bakali je izjavio da sustina razgovora treba da bude status Kosova, a Azem Vlasi smatra da poziv za razgovore treba uputiti Ibrahimu Rugovi koji ima izborni legitimitet i mandat da razgovara u ime kosovskih Albanaca.

Ima dosta nagadjanja kako predstavnici Albanaca odbijanjem ponudjenog dijaloga zapravo kalkulisu oko mnogih stvari. Pominju se kosovski izbori Albanaca, zakazani za 22. mart nakon kojih ce, kako se trenutno ocekuje, Rugova znatno pojacati svoje pozicije, ako ne u politickom, onda svakako u legalnom smislu. Takodje, ukazuje se na albanske zelje da se Srbiji posto poto nametnu mnogo ostrije sankcije, a isticu se i ocekivanja daljeg evoluiranja stavova velikih sila, pre svega u smislu jasnijeg odredjivanja da Kosovo ne bude pod srpskom jurisdikcijom. Medjutim, Albanci imaju relativno cistu situaciju, bar kada je rec o razgovorima. Utisak da njihovi predstavnici taktiziraju stice se na osnovu ponasanja nekih od njih. Ali to ponasanje bice da je, pre svega, rezultat nedostatka iskustva u diplomatiji i, posebno u ophodjenju sa takvom armijom stranih novinara. U sustini, albanski predstavnici uopste ne taktiziraju. Oni vec imaju svoj nacelni pristup razgovorima, a njegova prakticna razrada, koja kod njih moze ici malo sporije, takodje se ne moze tumaciti kao kalkulantsko ponasanje.

AIM Pristina Fehim REXHEPI