NOVE SEOBE U GODINI POVRATKA

Izbeglice

Sa Kosova beze svi i Albanci i Srbi i izbeglice iz Bosne i Hrvatske smestene u kosovske izbeglicke centre. Najvise ih se upucuje u Crnu Goru, odlaze i u Sandzak i centralnu Srbiju

AIM, BEOGRAD, 17. 3. 1998.

Trusno balkansko tlo ponovo se nimalo naivno poigralo sa zivotima svojih zitelja, tako sto su se njihovi domovi ili privremena boravista za izbeglice, nasli u zizi kosovskih previranja. Na samom pocetku "Godine povratka izbeglica" koju je proglasio Visoki komeserijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), nekoliko hiljada ljudi sa Kosova je, kao u nekoj ruznoj sali sudbine, napustilo svoje kuce, trazeci sigurnost na drugim mestima. Taj talas, mahom usmeren prema Crnoj Gori, poslednjih je dana posustao, ali nije konacno i utihnuo, jer su niske temparature i lose vreme odlozili nove odlaske. Mada u pojedinim selima na Kosovu jos uvek nisu okoncane akcije policije koje se u zvanicnim saopstenjima eufemisticki nazivaju "ciscenje terena od ostataka teroristickih bandi", u UNHCR-u se nadaju da narednih dana nece biti veceg priliva izbeglog stanovnistva sa podrucja Kosova i Metohije.

U kancelariji UNHCR prema podacima dobijenim iz Podogorice potvrdjuju da je vise od pet hiljada ljudi preslo granicu izmedju Srbije i Crne Gore. Mada jos uvek ne postoje precizni podaci o nacionalnoj pripadnosti ovih lica koja su uglavnom pristigla sa podrucja Peci, Kosovske Mitrovice i Istoka, u kancelariji UNHCR-a kazu da medju njima preovladavaju etnicki Albanaci. Demokratska unija Albanaca iz Ulicinja vec je formirala tim za prihvatanje i pruzanje pomoci. Medju izbeglim licima su i pripadnici srpske i muslimanske nacionalnosti koji su zatrazili pomoc u organizaciji Crvenog krsta u Rozajama i Beranima. U akciju zbrinjavanja i pruzanja prve pomoci, ukljucio se i Komeserijat za raseljena lica Crne Gore, a u UNHCR kazu da je saradnja sa lokalnim vlastima bila dobra i da su dobili potrebne informacije od policije, lokalnih organizacija Crvenog krsta i opstina.

Ovi ljudi koji su napustili svoje domove, ako ova formulacija uopste moze da im zvuci utesno, imaju "samo" status "raseljenih lica" ali ne i "izbeglica", jer nisu napustili granicu zemlje svog porekla, kao sto je slucaj sa Srbima iz Bosne i Hrvatske koji su nasli utociste na teritoriji SR Jugoslavije, ali ne i trajan mir, pogotovu oni smesteni na Kosovu. Izbeglicki centri u Srbici, Klini i Glogovcu nasli su se, ironijom sudbine, u neposrednoj blizini oruzanih sukoba u Pokrajini. Prve zrtve na Kosovu upravo su pale u blizini Likosana, severno od Glogovca gde se nalazi kolektivni izbeglicki centar. Kao prema nekoj cudnoj zakonitosti, najvise ljudi, medju kojima je bez sumnje bio i veliki broj civila, ubijeno je u selu Donji Prekaz u blizini Srbice, u kojoj se nalazi sledeci izbeglicki centar u tom regionu. U neposrednoj blizini je i Klina; treba li uopste reci, da je i tu stacioniran centar za izbeglice? Nedaleko su i mesta Kosovo Polje, Zubin Potok i Zvecan, gde se broj izbeglica penje cak i do deset procenata ukupnog broja stanovnistva.

Na Kosovu i Metohiji inace zivi vise od devetnaest hiljada izbeglica, sto je dve trecine od ukupnog broja ovih lica koja zive na citavom prostoru Crne Gore. Nakon prvih pucnjeva taj hladni govor brojki se naglo uskomesao. Dok su iz pravca Donjih i Gornjih Prekaza odjekivali rafali i detonacije, u izbeglickom centru u Srbici je zavladalo vanredno stanje, tako da je prestala i da radi centralna kuhunja. Ekipa UNHCR posetila je pre nekoliko dana taj centar i donela pomoc u hrani. Srbicu su pre toga obisli i predstavnici Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta koji su odneli medicinski materijal, hranu, cebed i sredstva za higijenu.

Potpaljivanje kosovskog fitilja i nagovestaj ponavljanja onoga sto su vec preziveli u Hrvatskoj ili Bosni, izazvali su uznemirenje u kolektivnim centrima za izbeglice u Klini i Glogovcu. Njihovi privremeni stanovnici zatrazili su da ih premeste na druge lokacije. Beogradska kancelarija UNHCR je na osnovu procene o "povecanoj napetosti u navedenim opstinama" izdala saopstenje u kojem se kaze, da "njihove zahteve treba ozbiljno shvatiti".

Strah za zivot ocito da nije pravio razlike medju multietnickim stanovnistvom Kosova i Metohije. Helsinski odbor za ljudska prava iz Sandzaka saopstio je da je jedan broj Muslimana sa Kosova, uglavnom starih, zene i dece pristigao u gradove na Sandzaku, tako da su se ova najnovovija pomeranja stanovnista samo nadovezala na nasilne migracije kojima, od pocetka rata na prostorima bivse Jugoslavije, kao da nema kraja. Tokom protekla dva meseca je podrucje Istocne Slavonije prema podacima Nacionalnog odbora za uspostavljanje poverenja Republike Hrvatske, napustilo oko cetiri hiljade i sedamsto ljudi, u najvecem broju slucajeva, srpske nacionalnosti.

U atmosferi nacionalnih tenzija, napetosti i nesigurnosti koja nemilosrdno budi secanja na pocetke sukoba u bivsoj Jugoslaviji, Visoki komeserijat za izbeglice Ujedinjenih nacija pokusava da osmisli "Godinu povratka izbeglica" koju je proglasila gospodja Sadako Ogata, visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija, gajeci nadu da su se popravili uslovi za njihov povratak.

Rezultati poslednjeg popisa izbeglica nisu bili ohrabrujuci. Zelju za povratak pokazao zanemarljivo mali procenat

• tek deset odsto od ukupnog broja izbiglica kojih prema zvanicnim podacima ima 566 275. (Uprkos tome Komesar za izbeglice Srbije Bratislava Morina prilikom svakog susreta za nekim od predstavnica medjunarodnih humanitarnih organizacija tu cifru povecava do 700 000 "izbeglica i proganika"). To je mnogo manje od svetskog proseka, prema kome se u maticne zemlje vracala cak trecine izbeglih. Statistika belezi da povratak traje u proseku oko tri godine. Dve godine i tri meseca nakon sto je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu preko preko UNHCR-a se vratilo tek nesto vise od dve hiljade lica, sto je obeshrabrujucih 0,35 posto ukupnog broja izbeglica. Obezglavljenost i konfuzija koja vlada medju ovom populacijom recito slikaju njihovi odgovori na pitanje o vlastitoj buducnosti: oni odgovaraju da ne znaju da li bi se vratili na svoja ognjista, da li bi ostali tu gde se sada nalaze, naselili se u neku od bivsih republika SFRJ ili otisli u trece zemlje. Taj osecaj prozima petinu broja izbeglica u SR Jugoslaviji.

U beogradskoj kancelariji UNHCR nadaju se da polako prolazi stanje prvobitnog soka i rezignacije, koje je posledica gubitka doma i zivota u novim okolnostima, prepunog neizvesnosti. "UNHCR ce podici nivo svojih aktivnosti na visi nivo, jer je dobrovoljan povratak izbeglica najbolje resenje", kaze Andrej Kazakov sef odeljenja za repatrijaciju Visokog komeserijata za izbeglice. U UNHCR-u znaju da se masovan povratak izbeglica ne moze sprovesti za kratko vreme, pa su se opredelili za strategiju manjih koraka.

No, jedan od tih koraka koji je bi trebalo da omoguci brzi povratak jeste novo registrovanje onih koji zele da se vrate svojim kucama. Visoki komeserijat za izbeglice pripremio je formulare koji ce se distribuirati izbeglicama. Novinu predstavlja to, sto ce ovi obrasci moci da se dobiju u svakom gradu kod lokalnog poverenika Komeserijata za izbeglice Republike Srbije. Prvi put su pridodati podaci o stanju imovine izbeglica u zemlji porekla. Kada je rec o izbeglicama iz Hrvatske, sada se traze i inoformacije o stanju njihove imovine - da li je njihove kuce ili stanovi slobodni, osteceni, useljeni ili unistena. Namera UNHCR-a je da prikupi podatke koji ce olaksati pravljenje planova o konacnom povratku ovih ljudi.

Ukoliko naravno, ne pocnu da pristizu nove kolone ljudi bez domova sa neke druge strane.

SLOBODAN KOSTIC (AIM)