STVARNI POZIV ZA DIJALOG ILI SAMO PREDAH!?

Srpska Vlada je ne samo pozvala kosovske Albance na dijalog, vec brze bolje u glavni grad Kosova, poslala svoju ccetvorocclanu delegaciju predvodjenu poznatim srpskim ustavotvorcem, ali i potpredsednikom Vlade Ratkom Markovicem, u pratnji predstavnika poslanicckih klubova, Srpske radikalane stranke, Jugoslovenske levice i Saveza vojvodjanskih Madjara. Po samom dolasku, ispred sedissta kosovskog okruga Ratko Markovic je izjavio: "Evo, mi smo ovde, da na tlu Srbije obavimo razgovore o pitanjima ostvarivanja ljudskih, gradjanskih i nacionalnih prava na Kosovu i Metohiji. Time smo stavili do znanja da je problem o kojem cemo govoriti drzzavni problem Srbije i da smo kadri da ga ressimo sopstvenim snagama... Idemo na razgovore, ne uslovljavamo razgovor sem ssto odredjujemo okvir za razgovor. Okvir mora biti vazzeci ustavni poredak, vazzeci medjunarodni poredak i korpus ljudskih i nacionalnih i gradjanskih prava koje priznaje medjunarodna zajednica". Ovdassnjim i medjunarodnim analiticcarima je vec tada bilo jasno da srpski establissment ni za dlaku nije pomerio svoj vissegodissnji stav oko mnogih spornih pitanja na Kosovu, zbog ccega je izmedju ostalog dozziveo ponovno uspostavljanje zida sankcija od strane medjunarodne zajednice. Jasno je bilo da se ni predstavnici kosovskih Albanaca nece odazvati ovako naprasno "izvedenoj" zzelji srpskih predstavnika za uspostavu dijaloga. Samo dan ranije, a nakon odrzzane vanredne Konferencije za sstampu lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, na kojoj je izrazio spremnost za bezuslovni dijalog uz posredovanje Zapada, iznoseci da njegovi sunarodnici nastoje da mirnim i nenasilnim putem ostvare nezavisnost Kosova, ali da "takvi zahtevi ne znacce i menjanje granica", agencija BETA je istog dana prenela da je Vlada Srbije odbacila mogucnost bilo kakvih pregovora sa liderima kosovskih Albanaca dok god oni ne odustanu od ideje nezavisnosti. Stavovi obeju strana su jasni. Ali ako se budu drzzali svojih aspiracija, mozze se occekivati da ce stanje koje, dodusse sve visse mirisse na barut, joss dugo vladati Kosovom. Akcioni plan Kontakt grupe sadrzzi taccku kojom se, izmedju ostalog, zahteva bezuslovan dijalog i srpska Vlada je u skladu s njom mislila da olako mozze pokazati da se ona njemu ne protivi, da je problem kod one "druge strane", da se sada pritisci medjunarodnih faktora trebaju okrenuti prema Albancima i da napokon pokazzu i svojoj javnosti da su uspostavljene sankcije opet "nepravedne", te da ona ne snosi nikakvu odgovornost. Odnosno da nikakvu odgovornost ne snosi Slobodan Milosevic, jer je "pitanje Kosova pre svega unutrassnje pitanje Srbije". No, tessko je poverovati da ce Zapad dozvoliti da se razgovara o ovom pitanju bez glavnog aktera krize - aktuelnog predsednika SRJ Slobodana Milossevica.

Spektakl za brojne domace i inostrane novinare trajao je svega nekoliko sati. Kao ssto neko recce, ccuda ipak traju duzze. Sigurnim koracima su u zgradu kosovskog okruga ulazili srpski pregovaracci. Otissli su u salu da navodno saccekaju "sve one koji smatraju da predstavljaju albansku nacionalnu manjinu". Pozvali fotoreportere i kamermane da zabelezze salu u kojoj su sedeli sami. Zatim su dossli u pres sobu. Reklo bi se da niko od njih nije bio razoccaran, jer su se i brojni novinari (ne pamti se kada su oni mogli da prisustvuju nekom vazznom dogadjaju a da, kao ovom prilikom nisu specijalno akreditovani), a preko njih i ceo svet mogao uveriti da "oni nisu dossli". Ratko Markovic se nije "zbunio". Rekao je da ovaj poziv vazzi i za sutradan, ako je razlog nedolaska albanske strane tehniccke prirode. A onda je ispred Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic izneo svoje vidjenje ressenja kosovskog pitanja: Ressenje problema unutar Srbije, bez inostranog messanja; Kulturna autonomija, tj., obrazovanje, zdravstvo, kulturne institucije, informisanje, socijalno i penzijsko osiguranje; dotacije da kontrolisse dvodomna Skupsstina, porez drzzavi; ako nece Albanci u vojsku, nece se imati nissta protiv; da se stranke kosovskih Albanaca registruju a SRS ce inicirati nove izbore na svim nivoima.

Albanski predstavnici su jednom reccju ovaj priredjeni nastup od strane srpskog politicckog vrha ocenili smessnim. Portparol za sstampu lidera kosovskih Albanaca, Ibrahima Rugove, Dzemailj Mustafa je izneo razloge neodlaska na ovakve razgovore: Nije upuccen zvaniccan poziv, vec preko sredstava javnog informisanja, te da je to uccinjeno zbog propagandisticckih ciljeva, odnosno da se uccini nemogucim ozbiljan dijalog i da krivica padne na rukovodstvo Kosova, ocenjujuci da se radi o igri dijaloga; da je Kontakt grupa zatrazzila bezuslovan, ozbiljan i odgovoran dijalog o ressavanju statusa Kosova. Jasno je da se ovako ozbiljan problem ne mozze ressavati kvazi ponudama i kvazi razgovorima koje nudi srpski rezzim; zbog toga je Kontakt grupa zatrazzila angazzovanje Felipe Gonzalesa u svojstvu specijalnog izaslanika OEBS za Kosovo, i taj je zahtev OEBS usvojio.

Ako se ostave po strani argumenti i jedne i druge strane, ne mozze se zabassuriti atmosfera napetosti koja vlada na Kosovu zbog nedavnih masakara (Odbor za zasstitu ljudskih prava tvrdi da je preko devedeset lica izgubilo zzivote u tzv. antiteroristicckoj akciji policije u regionu Drenice tokom prosslog vikenda), da su neka sela u drenicckom regionu, tvrde albanski izvori, pod snajperskim cevima, da se tamossnjem stanovnisstvu ne dozvoljava snabdevanje hranom... Lider kosovskih Albanaca je izneo u susretu sa novinaima da je iz ovog dela Kosova evakuisano oko 13 hiljada civila, uglavnom zzene i deca, u "sigurnije" delove ovog regiona. U stvari, postavlja se pitanje ssta je bio osnovni motiv da srpska Vlada preko noci izadje sa ovakvim reklo bi se neozbiljno pripremljenim predlogom za dijalog, jer se ipak jedan vissedecenijski problem ne mozze ressiti za jedan dan. Verovatno je dozzivljeno veliko razoccarenje ssto na "rudu" nije pala zapadna diplomatija. Specijalni americcki izaslanik za Balkan Robert Gelbrad je ccak izneo missljenje da je predlog srpske vlade u svim tacckama bio neozbiljan: posebno oko toga ssto se pitanje Kosova zzeli ressavati u okviru Srbije (ccime se prejudicira ressenje), ali podvukao je on i ideja da taj dijalog bude javan, jer po njemu srpske vlasti zzele da u samom startu diskredituju albanske predstavnike. Zanimljivo je ssto je gospodin Gelbard istakao da ce se eventualno ponovno podizanje zida sankcija prema Srbiji primeniti ako ne bude isposstovala akcioni plan Kontakt grupe, ali da se to nece odnositi i na Crnu Goru. Ukoliko zaista do toga dodje, onda je jasno da se ne radi samo o kaznenim merama, vec i o srozavanju inacce visoko ispoljavanog ega Slobodana Miloseevica.

Portparol Stejt departmenta Dzejms Rubin je rekao da zvaniccnici u Stejt departmentu nisu cculi nissta ssto bi ih ohrabrilo u smislu spremnosti srpske vlade na razgovore. Za predlog Beograda je rekao kao da je namerno sroccen da bude neprihvatljiv, isticcuci da se od srpske strane occekuje promena u mentalitetu, da ono ssto je ranije ressavala pusscanim cevima sada ressava za pregovaracckim stolom.

Ccini se da razni inostrani analiticcari poccinju i sa plasiranjem svojih stavova o nekom kompromisu u eventualnom dijalogu. Tako je Janusz Bugajski missljenja da bi SAD morale otvoreno zagovarati stvaranje Republike Kosova u okviru jugoslovenske federacije. S druge strane, Bugajski se pita kakav bi se podsticaj za opstanak u nedemokratskoj federaciji mogao dati Albancima, kada jedna republika - Crna Gora razmisslja o secesiji? Na zzalost, ne vidim nikakav prelomni momenat u ovom trenutku naroccito bez americckog ukljuccenja i pritiska, kazao je Bugajski. On takodje smatra da su sankcije do sada samo koristile Vladi u Beogradu zbog "rassirenog lanca krijumccarenja u koji je bila ukljuccena". Ukoliko se ne bi postigao nikakva sporazum i nastavilo krvoprolice jedina kredibilna pretnja bi bila intervencija NATO, izneo je svoje stajalisste Bugajski i dodao da se pritisak mora izvrssiti i na albansku stranu. Treba recci, "necemo vas podrzzavati ukoliko ne postignete nekakav dogovor o Kosovu kao Republici u okviru jugoslovenske federacije", smatra Bugajski.

Na Kosovu i oko Kosova, reklo bi se da tek nastupa prava mora. Nessto je pomereno s mesta. Ako se Beograd do jucce optuzzivao da mu odgovora status kvo, sada se vec mozze reci da je ipak pokvario njegovu ravnotezzu (intervencijom u Drenici) i krenuo izgleda u avanturu kojoj se ne zna i krajnji ishod. Posebno ako se ne stavi na mestu onih "drugih" (Albanaca), kojima je joss svezze u pamcenju naccin na koji je ukinut autonomni status Kosova i donossenje novog Ustava, koji sada srpska Vlada namece kao okvir koji se mora posstovati u pregovorima sa liderima kosovskih Albanaca.

Ccinjenica je da se vrsse jaki pritisci medjunarodnih faktora i na jedne i na druge da poccnu ozbiljno da ressavaju svoje nesuglasice. Ali je takodje jasno, ne samo kosovskim Albancima vec i medjunarodnoj zajednici da sami, bez medjunarodnog posredovanja ne bi mogli da dodju ni do kakvog ressenja. Dovoljan je primer potpisanog Sporazuma o obrazovanju (1996) koji joss uvek stoji u kopijama, u fijokama potpisivacca (Milossevica i Rugove). Dakle, dogovor bilo kakav, i na bilo kakvom nivou da je, ne garantuje i stvarnu realizaciju. Zato i pretnja rasporedjivanjem NATO trupa (ako bude zatrebalo) u susednim drzzavama jeste jedna vrsta pritiska na srpsku nomenklaturu u ccijim rukama stoji "srednji kljuc" ressenja kosovskog pitanja.

Vlada Srbije, ipak, ne odustaje od pokussaja da se ne dozvoli medjunarodnim cciniocima da se i najdirektnije ukljucce u ressavanju koosvske krize. Ona ce, kako je to najavio Tomislav Nikolic, ponovo doci u Prisstinu za koji dan. Po svemu sudeci, najveci ceh platice Vlada - za benzin i dnevnice. Albanci ce najverovatnije saccekati 25. mart kada ponovo treba da zaseda Kontakt grupa i nece dozvoliti da se nadju u "raljama srpskog scenarija". U medjuvremenu, njihove demonstracije, koje se u raznim oblicima i u organizaciji raznih albanskih ccinilaca organizuju pod motom "Za mir, protiv rata, nasilja i terora srpskog rezzima", u poslednje vreme proticcu uz prisustvo, ali bez intervencija policije. Ipak, besomuccna medijska propaganda i nedostatak "sluha" i za zahteve i potrebe "druge strane" kao da zzeli kazati da ta "tolerancija" policije mozze opet izmaci kontroli... I tako se spirala nasilja ponovo pokrene?!

AIM Prisstina Arben KRASNIQI