BUGARSKA BEZ PRETENZIJA PREMA SVOJIM SUSEDIMA

AIM Skopje, 12.03.1998

Bugarska nema teritorijalnih, granicnih ili etnickih pretenzija prema svojim susedima, progcasava vojna doktrina zemlje. Dokument dolazi kao odgovor na nacionalnu doktrinu koju je grupa naucnika razradila krajem prosle godine. Medjutim, vojna doktrina koju je razradio Generalstab Bugarske armije je u sasvim drugom duhu. Ona odrazava realno stanje medjudrzavnih odnosa na Balkanu i daje osnovu razvoja armije krajem ovog i pocetkom narednog veka.

Cilj broj jedan za Bugarsku postaje integracija u EU i pristupanje NATO kao garancija da ce Bugarska efikasno doprinositi evropskoj i regionalnoj bezbednosti. Odnos prema susedima zasniva se na dobronamernoj politici - na volji za dobrosusedstvo, prevazilazenje vekovnih predrasuda i spremnosti za regionalnu politicku, ekonomsku i vojnu suradnju. Bugarska ce i dalje teziti da se afirmise kao faktor bezbednosti i stabilnosti u regionu, izjavio je nacelnik Generalstaba general- pukovnik Miho Mihov.

Vojna doktrina zemlje zasniva se na dva osnovna principa- garantovanje nacionalne bezbednosti i suvereniteta Bugarske i kandidovanje za prijem u punopravno clantsvo NATO.

Prema analizama visokih oficira, Bugarska nije suocena sa neposrednom opasnoscu od vojne agresije. To pruza mogucnost da se sprovede reforma armije a da to ne remeti bezbednost zemlje. U osnovi reforme je predvidjena redukcija armijskog sastava u skladu sa novim uslovima. 2001. godine trebalo bi da on bude smanjen na 75.000 ljudi. Trenutno vojska nabraja 90.000 oficira, podoficira i vojnika. Prema Beckom sporazumu Bugarska bi mogla da ima najvise 104.000 pripadnika armije. Broj ce se reducirati prirodnim putem tako sto ce se vojni rok smanjiti sa 18 na 12 meseci. Smanjice se i prijem na visoke vojne skole koje su osnovni izvor oficirskog kadra za armiju. Predvidja se stvaranje snaga hitne intervencije koje bi trebalo da budu u potpunosti kompletirane do kraja naredne godine. Njihov cilj ce biti da pruzaju prvi otpor prilikom izbijanja malih regionalnih konflikata, otklanjanja posledica industrijskih havarija, elementarnih nesreca i terosristickih akcija, a takodje i da ucestvuju u medjunarodnim mirovmim operacijama. Reforma predvidja ukidanje 30 vojnih jedinica, a deo njih je vec ukinuto prosle godine.

Smanjenje brojcanog sastava razlicitih rodova vojske dovelo je i do nekih konflikata. Najsveziji je izazvao komandajuci raketnih trupa general Aleksandar Marin. On je optuzio predsednika Petra Stojanova, premijera Ivana Kostova i nacalnika generalstaba Miha Mihova da upropascuje armiju. Ove godine predvudja se zatvaranje 43% raketno-artiljeriskih jedinica. "Za taj rod vojske koji unistava 60-70% protivnika izdvaja se svega 3-4% sredstava za modernizaciju", izjavio je general Marin.

Vojna doktrina, medjutim, smatra da reforma nece negativno uticati na bezbednost zemlje iz vise razloga. Odbacuje se mogucnost globalnog nuklearnog rata ili totalnog razarajuceg konflikta. Ocekuje se da situacijom u Evropi nece dominirati vojni kator. Zanemarljivo malom smatra se i vojna opasnost koja dolazi van kontinenta. Osnovna pogodna okolnost je odsustvo konflikata Bugarske sa njenim susedima. Velike vojne sile poput Turske i Grcke ne smatraju da Bugarska predstavlja opsanost po njih.

Veliku zbunjenost za bugarsku vojnu politiku izaziva napetost medju ostalim zemljama na Balkanu. Eksplozivnim smatraju se neresena bilateralna pitanja izmedju Grcke i Turske, pitanje Kosova, koje bi moglo imati ozbiljne posledice po tri zemlje - Jugoslaviju, Makedoniju i Albaniju, Kiparsko pitanje, sporovi izmedju Grcke i Albanije o grckoj manjini u juznoj albaniji kao i mogucnost novog raskida u odnosima izmedju Makedonije i grcke zbog drzavnih simbola Makedonije. Transgranicne opsanosti po bezbednost su organizovani kriminal u regionu, sverc oruzja, municije i strateske robe.

Pitanje kandidovanja za prijem u NATO je koliko resen, toliko i sporno. Bugarska je nedvosmisleno najavila svoju zelju za punopravnim clanstvom u Severnoatlantskom paktu, ali to nije jedinstveno mislenje svih parlamentarno zastupljenih partija. Osnovni protivnik te ideje je opoziciona Bugarska socijalisticka partija (BSP), bivsa komunisticka. Svaka debata o eventualnom clanstvu Bugarske u NATO popracena je kontraargumentima socijalista. Politicari su se posvadjali cak i zbog najnovije inicijative premijera - Koncepta nacionalne bezbednosti. Dokument od 16 stanica pod naslovom "Nove realnost" podnet je na razmatranje Konsultativnom savetu za nacionalnu bezbednost pri Predsednistvu. U njemu ucestvuju svi lideri parlamentarnih snaga i sefovi specijalizovanih resora iz te oblasti - obavestajnih skuzbi, ministarstva odbrane i unutrasnjih poslova. I prema tom konceptu ulazak u NATO je cilj broj jedan zato sto je prema njegovom tekstu clanstvo u paktu jeste garancija za bezbednost zemlje. Vlada ce svake godine oglasavati koje su osnovne opasnosti po zemlju. U ovoj etapi osnovnu opasnost predstavljaju medjunarodni terorizam, sverc oruzja, rodaja narkotika i ljudi.

Dok su ostale parlamentarne snage u principu podrzale taj dokument, visoko rukovodstvo BSP odmah je objavilo da priprema alternativnu varijantu. "U dokumentu stoji da koncept vazi do prijema Bugarske u nato, ali nije jasno ko ce garantovati unutrasnju i spoljnu bezbednost Bugarske do tada", objavio je lider socijalista Georgi Prvanov.

Zanimljivu tezu lansirao je lider druge levo orijentisane partije - Evrolevice, Aleksandar Tomov. Prema njemu trebalo bi da se stvori poseban sistem bezbednosti u Jugoistocnoj Evropi. Prakticno to znaci stvaranje balkanskog vojnog saveza. Obzirom na nerealnost tog cilja Evrolevica je pokusala da nagovori svoje kolege iz BSP da pristanu na pristupanje NATO. Tomov ce predloziti parlamentarnim snagama da potpisu povleju o nacionalnoj suglasnosti u sferi bezbednosti. Ovako socijalisti ili treba da pristanu na konsenzus o pitnaju NATO, ili da se sami stave u izolaciju. Ovom bi poveljom prema Tomovu bile otklonjene i neke protivrecnosti u vezi sa Konceptom nacionalne bezbednosti. To treba da se dogodi do kraja proleca kada se ocekuje da dokument bude podnet na razmatranje u plenarnoj sali. Mozda ce posle njegovog donosenja Bugarska najzad ce imati integralni koncept nacionalne bezbednosti koji bi odgovarao problemima danasnjice.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV