NEDOPUSTIVE POLICIJSKE AKCIJE NAD CIVILIMA

Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo u Beogradu o Kosovu

AIM, BEOGRAD, 13. 3. 1998.

Istrazivacka ekipa beogradskog Fonda za humanitarno pravo boravila protekle nedelje na Kosovu tacnije u selima u oblasti Drenice. Njen direktor Natasa Kandic govori za za AIM, sta se zapravo dogodilo na mestu najsvezijeg kosovskog krvoprolica izmedju 28. februara i 1. marta na kome je zivote izgubilo 26 mestana. Ova prestizna ne vladina organizacija koja se bavi zastitom ljudskih prava osnovana je 1992. godine, a njeni izvestaji o zlocinima u hrvatskom i bosanskom ratu predstavljaju autenticna dokumenta na koja se danas poziva i Haski tribunal. O poslednjim tragicnim dogadjajima na Kosovu ovih dana je sacinjen preliminarni izvestaj, u kome su istrazivaci Fonda dosli do podataka koji opovrgavaju navode MUP Republike Srbije o broju ubijen, mestu i okolnostima pogibije.

• U sklopu onoga sto poslednjih godina redovno radimo na Kosovu, a to je pazljivo pracenje stanja ljudskih prava, mi smo i ovog puta istrazivali sta se zbilo u selima Likosani i Cirez posle policijske intervencije. Posle obilaska terena utvrdili smo da je policija tom prilikom ubila 26 osoba, a ne 16 kako je saopstio MUP Republike Srbije. Najmanje njih deset je ubijeno u dvoristima kuca, pored stala, na njivi i seoskom putu. U selu Cirez, u svojoj kuci ubijena je majka dvoje dece, Rukije Nebiu, u poodmakloj trudnoci. Tom prilikom ubijen je i njen suprug Dzemsir, njegov brat Ilir a njihov otac Sefer je tesko ranjen. U kuci porodice Redzepi ubijeni su sezdesettrogodisnji Ajet i njegov necak Becir. U porodici Sejdiju ubijena su cetiri brata: dvadesetsedmogodisnji Becir, dvadesetcetvorogodisnji blizanci Nazmia i Bedira i dvadesettrogodisnji Bekim. U selu su ubijeni i Ibis Rama i Ismaih Behrami. Nazalost, nismo uspeli da utvrdimo okolnosti pod kojima su ubijeni.

Sto se tice sela Likosane, prilikom policijske akcije nestalo je 10 clanova ugledne porodice Ahmeti. Prema svedocenjima mestana, 2. marta, privatno lice dojavilo je u Likosane da se tela Ahmetijevih nalaze u mrtvacnici drzavne bolnice u Pristini. Treceg marta, prilikom preuzimanja tela Ahmetijevih, njihovi rodjaci preuzeli su jos 5, medju kojima su prepoznali Sabana Muju i Behrama Fazliju iz susednog sela Gradica, koji su se zatekli u kuci Ahmetijevih u vreme policijske intervencije. Da li su ubijeni tu ispred kuce ili, tek po odvodjenju iz sela, nismo uspeli da utvrdimo. Svih 10 ubijenih clanova porodice Ahmeti su muskarci. Najmladji je sesnaestogodisnji Elhami, a najstariji pedesetogodisnji Ahmet, kaze gospodja Natasa Kandic.

AIM: Sta se dogadjalo sa ostalim clanovima porodice, da li ste uspeli ste uspeli da razgovarate sa nekima od njih?

• Jesmo, razgovarali smo sa zenama. One kazu da su se s decom razbezale i posakrivale, cule su pucnjavu i jauke, ali nisu videle sta se dogodilo muskarcima iz ove familije. Ispred zida kojim je opasano imanje Ahmetijevih videli su se izbijeni zubi, razbacana odeca i na zidu ciglom ucrtan znak cetiri ocila sa porukom "ovako cete proci sledeci put".

Kod komsija preko puta, u kuci Djelijevih ubijeni su sedamdesetogodisnji Muhamet Islam Djeli i njegov tridesetsedmogodisnji sin Naser. Muhamet je ubijen u pomocnoj zgradi. Na mestu je ostala velika mrlja sasusene krvi, sekira na podu i kapa. Njegov sin Naser ubijen je u susednoj sobi, pred ocima supruge i dvoje dece. Pogodjen je kroz prozor mecima koji su probili dusek, koji je Naser isturio kao zastitu. Sudeci po tragu krvi koji vodi od sobe, preko praga, do dvorista njegovo telo je izvuceno iz kuce. Kasnije je otkriveno u mrtvacnici bolnice u Pristini. Treba, takodje, reci da nad telima koja su ostavljena u selu nije izvrsena obdukcija. Na telima preuzetim iz mrtvacnice takodje nije bilo tragova obdukcije, niti je rodjacima dat bilo kakav nalaz, sto je inace obavezno u ovakvim slucajevima.

U toku boravka na terenu doznali smo da je tokom iste policijske akcije, dok je policija bila u pokretu, u selu Gornja Obria ubijen sesnaestogodisnji, Bekim Becir Deliju, za koga mestani kazu da je po selima prodavao cigarete.

AIM: MUP Srbije u saopstenju povodom tih dogadjaja spominje samo teroriste. O prekoracenju ovlascenja i stradanju civila nema ni reci...

• Na osnovu svega sto smo doznali nije tesko zakljuciti da ono sto je policija zvanicno objavila ne odgovara tacnom stanju stvari: mi smo videli da su neki ljudi ubijeni u sobama, kucama... Cak i u slucaju da su neki od pobijenih u toj policijskoj akciji stvarno clanovi Oslobodilacke vojske Kosova, neke stvari koje je policija radila su nedopustive. Ukoliko se neko predao, policija nije smela vrsiti likvidaciju, vec postupati kao sto se postupa sa licima koja su osumnjicena za terorizam. I to sto je policija 16 ljudi nazvala teroristima nikako ne stoji, jer smo otkrili da su to ljudi iz sela, ubijeni na svojim kucnim pragovima. Da i ne govorim o trudnici i maloletnicima, koji se, ne znam kako - ubrajaju u teroriste.

AIM: Kako ste uspeli da prodjete policijske blokade i odete do sela?

• Tih dana jos se moglo proci, ali je vec treceg marta policija blokirala sve puteve prema Drenici. Na dan sahrane (3. marta) uspeli smo da prodjemo policijsku blokadu (zahvaljujuci cinjenici sto valjda tog dana nije bilo Srba koji su hitali ka tom podrucju, a mozda jos vise iznenadjenoscu policije da u kolima sede dvoje Srba i dvoje Albanaca) i prisustvujemo sahrani. Policija je zaustavljala, pretresala i vracala svakog albanskog muskarca koji pokusao da prodje tim putem. I vreme sahrane je odlagano (cekalo se pet sati) zato sto je porodica imala velikih problema da ode do Pristine, ali i da doveze posmrtne ostatke svoje familije. Uprkos blokade na sahrani se okupilo, po mojoj proceni, oko 50 hiljada ljudi koji su raznim sporednim putevima uspeli da stignu. Posle toga citav drenicki kraj je stavljen pod policijsku opsadu, tako da vise nismo bili u prilici da bilo gde idemo i da prikupimo nalaze o onome sto se desavalo poslednjih dana.

AIM: Da li se iz istrazivanja koja ste, povodom nekih dogadjaja, tokom proteklih godina radili na Kosovu moglo naslutiti da ce se dogoditi i ovakve stvari?

• Dosad smo publikovali cetiri izvestaja sa Kosova u kojima je rec o policijskoj represiji. Medjutim, ovo sto se sada dogodilo prevazilazi sve policijske akcije i represiju koja je preduzimana prethodnih godina. Istrazivanjem na terenu u toku prosle godine, prema navodima svedoka, ustanovili smo da ima napada na policijske patrole i da dolazi do sukoba pripadnika grupe koja se zove Oslobodilacka vojska Kosova i policije.

Kao nevladina organizacija koja se bavi zastitom ljudskih prava, posebnu paznju posvetili istrazivanjima kako se policija ponasa, jer je bilo navoda da posle tih sukoba ona sprovodi strogu represiju prema civilnom stanovnistvu. Naime, policija pod sumnjom da se u nekim kucama nalazi oruzje, akciju pretrazivanja sprovodi na nezakonit nacin - podvrgava citave porodice maltretiranju i batinanju, a u nekim slucajevima pocela je da primenjuje metod koji je vidjen u Bosni u toku rata - uzimanje talaca. U jednom slucaju kao taoca su priveli 14-godisnjaka, jer njegovog brata, koga su trazili nisu nasli kod kuce. Decko je ostao u pritvoru dok se brat nije prijavio policiji. Tada nam je postalo jasnije zasto se mnogi ljudi, iako bez odgovarajuceg naloga, odazivaju na informativne razgovore i prolaze policijski "tretman" zastrasivanja, pa i teskog zlostavljanja. To je izgleda proslo, sada dolazi suocavanje s necim sto je mnogo komlikovanije- krsenja ljudskih prava koja podsecaju na pocetak oruzanih sukoba.

Jedan od takvih sukoba dogodio se pocetkom ove godine,

1. januara u selu Donje Prekaze, kada je policija je izvrsila napad na kucu porodice Jasari. To je, po svemu sudeci, bila najava novih metoda u policijskoj intervenciji. Taj smo slucaj istrazili. (To je upravo ona porodica za koju policija kaze da je u najnovijim akcijama unistena kao "leglo terorista"). Prema kazivanju porodice Jasari, 22. januara u pet sati ujutru, policija je opkolila kucu i zasula je paljbom iz raznih oruzja. Policija je svoj postupak objasnila sumnjom da se u toj kuci nalazi komandant Oslobodilacke vojske Kosova. Tom prilikom ranjene su dve devojcice Jasarijevih, ali nije bilo obracuna u samom dvoristu. Prilikom tog napada muski clanovi porodice upotrebili su oruzje smatrajuci da imaju pravo da se brane.

AIM: Kakva je atmosfera medju sropskim stanovnistvom na Kosovu.

Za razliku od 90.godina kada su tamosnji Srbi bili vrlo ekstremni u svojim stavovima, sada se situacija promenila.Tokom ovih godina oni su razumeli da njih zapravo niko nista ne pita i da su uvek samo upotrebljavani u politizaciji vlasti Srbije.Cini mi se da su poceli pragmaticnije da se ponasaju.Oni nisu dosli dotle da osude represiju nad Albanacima, ali vise nisu politicki ekstremni kao nekad. Iako je ovih dana bilo uslova da se za kratko vreme pojaca netrpeljivost izmedju Srba i Albanaca to se na Kosovu nije dogodilo. Kod ljudi je jednostavno preovladao strah da se i njima ne dogodi Bosna ili Hrvatska. I kod jednih i drugih postojala kocnica i maksimalno uzdrzavanje od svega.

AIM: Vlast, politicke partije, pa i obicni gradjani Srbije, sudeci po rezimskim medijima, "podrzavaju odlucnu akciju policije protiv terorista". Kako Vi tumacite novu homgenizaciju na srpskoj politckoj sceni?

• Vladini mediji, kao najuticajniji salju poruku ovdasnjoj javnosti da se policija obracunava sa terorizmom, kao i da medjunarodna zajednica podrzava te akcije. Precutkuje se potpuno cinjenica da postoje i drugi podaci koji ne potvrdjuju navode MUP Srbije da je rec o likvidaciji terorista, vec o teroru koji se sprovodi prema civilnom stanovnistvu. Kontakt grupa upucuje zahteve iza kojih slede represivne mere, a ovde se uporno plasira zvanicna slika kako medjunarodna zajednica podrzava takav nacin obracuna sa terorizmom. Vlast je, ocito, u panici i sluzi se svim sredstvima da uspostavi cvrstu kontrolu nad svakom informacijom. Pogubna propaganda matrica koju vlast ovde koristi desetak godina opet je na delu: pokusavaju da kod ljudi stvore sliku da je na Kosovu opsti terorizam i da je svaki Albanac terorista. I sta se desilo: dogadjaje na Kosovu sama vlast je do te mere ucinila sumnjivim, pa je po prvi put i veci deo beogradskih medija posumnjao i doveo u pitanje zvanicne podatke o policijskoj intervenciji na Kosovu.

AIM: Javni tuzilac ocito ne deli vase misljenje i sprema se da pokrene krivicni postupak, protiv pet nezavisnih medija uz tvrdnju da oni podsticu terorizam.

• Poslednji postupak tuzioca u Beogradu, osim pokusaja vlasti da cenzurise informacije i homogrenizuje javnost,vidim i kao mogucnost koja moze na nivou informacije da dovede do objasnjenja situacije na Kosovu, i pokaze da Beograd i javno mnjenje nisu po pitanju Kosova homogenizovani na zvanicnim stavovima.

Vesna Bjekic (AIM)