GRCKA-IZMEDjU SIBLIGADA ZA KOSOVO

U Atini je izazvalo nezadovoljstvo odbijanje grckog zahteva da ucestvuje na sastanku Kontak grupe u Londonu, na kojem se razmatrala situacija na Kosovu. Grcka je oslanjala svoj zahetv na cinjenicu da je predsedavajuca po redu Zapadnoevropske Unije, cije prisustvo Atina smatra svojevrsnom garancijom u regionu.

Bez obzira na to sto je odbijanje doslo od strane Britanaca, u Atini misle da iza toga stoje SAD, koje su kako je poznato, imale veoma ostar stav prema Beogradu, dok se Atina jasno izrazila protiv bilo kakvih sankcija, sto je izjavio i ministar inostranih poslova Teodoros Pangalos, posle susreta sa srpskim zvanicnicima u Beogradu - da se "Grcka nece sloziti sa donosenjem sankcija i da sistem pretnji i ucena nece funkcionisati".

Osim gneva koji je "izazvao u Vasingtonu" (ako je grcka konstatacija istinita), navedena izjava vredi i zbog toga da bi se stvorio citav okvir grckog stava tokom ovih deset godina tragicnih dogadjaja na Kosovu i ne samo toliko. Od pre izvesnog vremena, Atina je usaglasila svoj stav prema Kosovu sa stavom drugih partnera iz EU, dakle ne promena granica, vec uvazavanje prava Albanaca. Ipak, i drugacije od ostalih zemalja zajednice, Atina je od prvog dana nemira pa do danas osudjivala "teroriste" (dakle Albance) i istovremeno i primenu nasilja i gaznjenje ljdskih prava (dakle Srbe).

Ovaj stav govori o nastojanjima Atine da zadrzi jednaku distancu prema obema stranama, ali istovremeno "pokazuje" i izvesnu simpatiju, bila ona i blaga, prema zvanicnom Beogradu. Glasnogovornik grcke Vlade je u nekoliko navrata tokom ovih dana ponovio da je pitanje Kosova "unutrasnje pitanje Jugoslavije", bez obzira sto je u isto vreme Atina prenela Beogradu svoju spremnost da bude domacin eventualnog srpsko - albanskog susreta na visokom nivou, dakle na neki nacin ona to pitanje i izvlaci iz uskih jugoslovenskih okvira. Doduse, Slobodan Milosevic je odsecno odbio predlog koji je uputio Teodoros Pangalos, ponavljajuci stari argument, da je pitanje Kosova unutrasnje pitanje Jugoslavije.

Nasuprot stavu Vlade, stampa i grcke elektronske informativne mreze - tacnije deo njih - pratili su sa dosta objektivnosti poslednje dogadjaje na Kosovu i otvoreno optuzuju Slobodana Milosevica kao izazivaca krvoprolica. Veliki list "Elefterotipia" ide i korak dalje i u jednom svom clanku (7.03.) ostro kritikuje Vladu zbog upotrebe termina "teroristi" za borce OVK. List pravi paralelizam sa nekadasnjim borcima za nezavisnost Kipra, Palestincima ili Kurdima, koji su isto tako okarakterisani kao teroristi od strane drzava, kako bi opravdale krvavo nasilje primenjeno nad njima. Reakcije stampe mozda su i odigrale izvesnu ulogu u promenama koje su se mogle konstatovati tokom posete albanskog predsednika Rexhepa Mejdanija Atini. Poseta je ranije bila planirana, ali koja je takoreci u celini bila posvecena temi Kosova. Grcki

premijer Kostas Simitis je uistinu ponovio poznati stav Grcke oko "terorista" i "oruzanog nasilja", medjutim s druge strane po prvi put je zatrazio siroku autonomiju za pokrajinu Kosovo. A samo dan ranije, alternativni ministar inostranih poslova George Papandreu je izjavio da je Grcka za neku delimicnu autonomiju za Kosovo.

Jos jedan savet koji ne treba zapostaviti je i protestni skup organizovan od strane albanskih emigranata ispred jugoslovenske ambasade u Atini. Demonstracije u znak podrske zahtevu Albanaca na Kosovu, ne samo da su dozvoljene od strane grckih zvanicnika vec su osetno amplificirane i u sredstvima informisanja. Da li ove dve cinjenice dokazuju konkretne promene stava Grcke, pokazace vreme. Grcka je imala veoma dobru sansu da odigra neku ulogu u prevazilezenju situacije na Kosovu, polazeci i od veoma dobrih odnosa koje ima sa Beogradom i Tiranom. Medjutim, u tim svojim planovima cini se da je ostavila po strani vodje kosovskih Albanaca, koji unapred gledaju sa nepoverenjem svaku vrstu inicijative koja dolazi iz Atine, bez obzira na to sto Tirani moze da odgovara. Tako, danasnje grcko vodjstvo je primorano da jos uvek placa harac svojoj duboko prosrpskoj politici, koju je primenila konzervativna politika Konstandin Micotaqisa u godinama 1991. - 1993., ali delimicno i socijalisticka Vlada Andrea Papandreua.

Medjutim, i danasnje vodje, svakako mnogo moderiranije od njihovih prethodnika, cini se da se jos uvek krecu medju simbligadama, gde je najopasnija poznata tvrdoglavost Milosevica, koji je u vecini slucajeva izazivao Grcku. Na taj nacin, neprisustvovanje Grcke na sastanku Kontakt grupe, vise nego "nekim gnevom" Vasingtona, moze se objasniti cinjenicom da "veliki" nisu misljenja da Grcka moze odigrati neku esencijalnu ulogu u resavanju problema Kosova.

AIM ATHENS Robert GORO