TURSKA OSETLJIVA NA KONFLIKT NA KOSOVU
Istambul-Tirana, 10. mart. Mozda ne bi bila greska reci da je posle Albanije upravo Turska ta u kojoj se dogadjaji na Kosvu prate sa veoma visokom senzibilnoscu. Svi visoki turski politicari i diplomatija ove zemlje su angazovani u raznim politickim i diplomatskim demarsima, pokazujuci tako veoma aktivan stav Turske.
Ankara ne krije da je nezadovoljna sporoscu Zapada u neposrednoj proslosti - u slucaju Bosne i pribojava se da se to moze i sada ponoviti, u slucaju Kosova. "Greske proslosti ne treba ponoviti i nasilje treba obustaviti. Ako se situacija na Kosovu ne bude pazljivo pratila, moze biti eksplozivna za citav Balkan", rekao je predsednik Demirel na zatvaranju Medjunarodne Konferencije "Buducnost Balkana", koja je odrzana u Istambulu tokom nedelje krvavih dogadjaja na Kosovu.
U medjuvremenu, ministar inostranih poslova Cem, posetio je Beograd, sa licnim Demirelovim pismom za Milosevica, dok je premijer Jilmaz, posetio Sofiju u nastojanju da se postigne jedan zajednicki stav balkanskih zemalja. Upitan da li je njegova Vlada imala kontakte sa gospodinom Rugovom, Demirel je rekao da ceka rezultate posete ministra inostranih poslova Cema Beogradu. Medjutim, tokom Konferencije "Buducnost Balkana", Demirel je rezervisao vreme za kratak susret sa Editom Tahiri, zaduzenu za medjunarodne odnose u Rugovinoj partiji.
Najcesca fraza turskih politicara je da "Turska nece ostati indiferentna prema konfliktu na Kosovu". Nastojanja da se ona analizira, dovela bi do nekoliko argumenata:
Kao balkanska zemlja, Turska se pribojava da bi konflikt na Kososvu mogao dovesti i do Vrata Istambula, posto bi ovoga puta rat mogao veoma lako da se izveze sa Kosova u Albaniju i Makedoniju, gde bi se mogle implicirati i Bugraska, Grcka i Turska.
Turska sa Albancima na Kosovu ima dvostruke veze. S jedne strane one koje se nazivaju kulturnim vezama, ali koje podrazumevaju pre svega muslimanski verski identitet, zbog toga sto je vecina populacija na Kosovu islamske veroispovesti. S druge strane, prisustvo velikog broja Albanaca u Turskoj ili turskih gradjana albanskog porekla, uglavnom sa Kosova, bez sumnje da povecava osetljivost ovog pitanja.
Turski analiticar balkanskih pitanja Cengiz Candar kaze da se u Turskoj ne postavlja pitanje ko je u pravu, Albanci ili Srbi. Za tursku javnost, Albanci su "muslimanska" braca i njih treba podrzati. Prema turskom analiticaru, Albanci u Turskoj ciji broj prelazi dva miliona i koji su veoma uticajni, u stanju su da vrse pritisak na Vladu, pa cak, predvidja on i da pitanje Kosova ubrzo postane i tema unutrasnje debate unutar turske politike.
U nedelju, tri hiljade Albanaca koji su demonstrirali u Istambulu, bili su na prvim stranicama svih turskih novina i na ekranima TV, dok ih je policija sprecavala da se priblize jugoslovenskoj ambasadi pred kojom je postavljen jedan crni venac i gde je spaljena jedna srpska zastava.
Iako deli sa svojim zapadnim saveznicima ista gledista u vezi sa pronalazenjem resenja u okviru Jugoslavije, dakle ne podrzava zahtev za nezavisnoscu, cini se da Ankara trazi odlucnije delovanje medjunarodne zajednice. Izjava ministra odbrane Ismet Zesgina da bi Turska bila spremna da ucestvuje sa eventualnim snagama NATO sa zadatkom uspostavljanja mira na Kosovu, bio je u stvari indirektan predlog Turske za slanjem trupa NATO na Kosovu.
U nekom sirem balkanskom kontekstu, Turska Albance na Balkanu smatra za svoje saveznike. Ako su na jednoj strani balansa stajali Grci i Srbi, na drugoj strani su Turci i Albanci. Izmedju Tirane i Ankare odnosi su uvek bili dobri, ne izuzimajuci ni vreme rezima Envera Hodze. Iako se aktuelno u Ankari oseca neko nezadovoljstvo Nanoovom Vladom, zbog onoga sto se u Ankari smatra kao progrckom orijentacijom Tirane, Turska ima uske vojne odnose sa Tiranom, cak igra veliku ulogu u ponovnom stvaranju razrusene albanske vojske.
Potezi Turske na balkanskoj sahovskoj tabli, bez sumnje imaju svoju tezinu. Najznacajnija balkanska sila je u trazenju svoje uloge. U junu mesecu, Turska ce u Istambulu docekati ministre inostranih poslova Balkana, a na jesen u Antaliji i predsednike drzava ili Vlada. Nadajuci se da oni tada nece biti u medjusobom ratu.
AIM TIRANA Remzi LANI