KONTAKT GRUPA I KOSOVO

Kao slabija strana u albansko-srpskim konfrontacijama, kosovski Albanci su sa nestrpljenjem ocekivali zakljucne stavove sastanka Kontakt grupe odrzanog u Londonu. U konfliktnoj atmosferi koja vlada na Kosovu, prva podela u oceni zakljucne deklaracije Kontakt grupe je izmedju onih koji taj dokument jos proucavaju i ocenjuju i sire javnosti koja pod utiskom krvoprolica u Drenici ocekuje da se tamosnje stanovnistvo sto pre zastiti od eventualnih daljih, kako se u ovdasnjim albanskim krugovima naziva, masakra srpskih oruzanih snaga. Takodje, siroka javnost ne moze da prihvati da je medjunarodna zajednica nemocna da pruzi pomoc u hrani gladnima u zbegovima zena i dece, ranjenicima i ugrozenom stanovnistvu u zonama apsolutne izolacije. Opste uzevsi, ta javnost nema razumevanja za sirinu u sagledavanja situacije i za postepen i metodican pristup sadasnjem stanju stvari.

Medjutim, takozvana politicka javnost i albanski politicki predstavnici, odluke iz Londona sagledavaju iz ugla dosadasnjih medjunarodnih pozicija albanskog pokreta Kosova i njegovih perpsketiva. Mada se, odluke jos analiziraju, prve procene, sa stanovista interesa Albanaca i Kosova, ukazuju da su one znacajan korak napred u pretvaranju kosovskog, odnosno albanskog pitanja u istinski medjunarodni problem. Posle razgovora sa americkim izaslanikom Robertom Gelbartom, koji je boravio u Pristini u utorak, vodja kosovskih Albanca Ibrahim Rugova odluke Kontakt grupe ocenio je veoma pozitivnim. Istovremeno je primetio da se ocena o njihovom pozitivnom znacaju moze potvrditi ukoliko budu dosledno sprovedene. Rugova je takodje izjavio da su Albanci ocekivali vise, ali i ovo je dovoljno za pozitivno pokretanje situacije. Gelbrad je s druge strane, pred brojnim domacim i inostranim novinarima na uprilicenoj Konferenciji za istakao da zakljucke koje je usvojila Kontakt grupa u Londonu izrazavaju zaprepascenje medjunarodne zajednice zbog "operacija srpske vlade i nasilnih sukoba koji su rezultirali smrcu najmanje 80 osoba ukljucujuci zenu decu i nevine civile", i podvukao da su Vladine snage koristile brutalnu "neproporcionalnu i preteranu" silu tokom ovih operacija koje je vodila, na nacin koji je, tvrdi Gelbard totalno "nezakonit". Gelbrad je zatim istakao da je Kontak grupa insistirala da Beograd smesta krene putem deeskalacije i smanjivanja tenzija i tako pokaze ozbiljnost svojih namera da Milosevic razume da je doslo vreme za politicko resenje pitanja Kosova. Gelbrad je u tom sklopu istakao da se od Milosevica i njegove vlade trazi zaustavljanje nasilja, da se medjunarodnoj zajednici ukljucujuci medije i druge nevladine organizacije dozvoli pristup u Drenicu i svuda na Kosovu da se SRJ javno obaveze da zapocene proces dijaloga o statusu Kosova i da saradjuje u sporovodjenju akcionog plana koji je usvojila Kontakt grupa koja ima deset elemenata.

Robert Gelbrad je istakao da je Kontakt grupa postavila rok od deset dana za sprovodjenje ovih pitanja, i zapretio da ce preduzeti dalje korake ukoliko ne dodje do konkretnog napretka u realizaciji ovog plana i rokova, kada se bude se bude sastala ponovo krajem ovog meseca.

No, moglo bi se reci da su Rugovini stavovi preovladjujuci u segmentima albanskog drustva koji prave i sprovode politiku i stvaraju javno mnenje. Zapravo, oni su neka vrsta matice izmedju jednih, koji izrazavaju sumnje u dovoljnost londonskih stavova za zaustavljanje kosovske spirale nasilja i drugih koji smatraju da je odlukama Kontakt grupe kosovsko pitanje konacno postalo medjunarodni problem. Sustinski, niko ne spori pozitivnost napora najmocnijih zemalja sveta, tako da na kraju izgleda da su nijanse ili razlike ipak rezultat razlicitih procena dometa odluka i, pre svega spremnosti da se one sprovedu u praksu.

Razlike ove vrste trenutno ne opterecuju albanski politicki zivot. Ali, zbog nesredjenih odnosa unutar albanskog pokreta, tim razlikama treba obratiti veliku paznju, posebno iz ugla sve izvesnijih izgleda za skori pocetak albansko-srpskog dijaloga. U sklopu ukupno nesredjenih odnosa, zaostravanje ove vrste razlika moze znacajno opteretiti unutrasnje probleme albanske strane u pristupu i vodjenju dijaloga sa Beogradom. Ne treba iskljuciti ni mogucnost da ove trenutno beznacajne razlike postanu uzrokom ozbiljnog produbljivanja podvajanja unutar albanskog pokreta.

Londonske stavove Kontakt grupe, albanski politicki predstavnici i analiticari globalno klasifikuju u dve grupe. U prvu i najzanacajniju razvrstavaju stavove i mere koje se direktno odnose na probleme Kosova i Albanaca, zatim na njihove odnose sa Srbijom i, na kraju na izglede koje te mere otvaraju za prodor albanskog pokreta, odnosno albanskog pitanja u svet. Druga grupa pitanja koje pokrecu londonske odluke su mere pretnji i pritiska, uglavnom finansijske i ekonomske prirode direktno uperenih protiv SR Jugoslavije. Ovoj gruboj globalnoj podeli moze se dodati i treca, ali mere iz ove grupe postace od prakticnog znacaja tek posle njihovog eventualnog usvajanja u narednim nedeljama.

Svakako od najveceg znacaja je nametanje Beogradu da se u odredjenom roku obaveze javno za pocetak bezuslovnog dijaloga sa predstavnicima Albanaca o statusu Kosova. Albanci su to trazili godinama, ali njihovi predlozi, koji nisu u svim krugovima ozbiljno i shvaceni, nisu nailazili na odjek u Beogradu. Istina, treba reci da je uz ove predloge uvek isao i zahtev za posredovanje trece strane. Ovo pitanje nije izricito odredjeno u londonskim stavovima, ali nametanje pocetka dijaloga sa strane govori samo po sebi. Srpska vlada ne bi dan posle objavljivanja zakljucaka Kontakt grupe objavila Saopstenje o spremnosti razgovora sa predstavnicima Albanaca.

Beograd odbija posrednika zbog toga sto Kosovo smatra svojim unutrasnjim pitanjem, a Pristina, insistira na tome, ne bas u potpunosti, zbog suprotnih motiva, odnosno da bi Kosovo postavila kao siri, medjunarodni problem. Svi su izgledi da ce se ovo pitanje resiti pragmaticno, mada je Kontakt grupa, podrzavajuci predlog da Felipe Gonzales postane specijalni izaslanik OESB-a za Jugoslaviju i za Kosovo, na izvestan nacin (smatra se u albanskim politickim krugovima) vise izasla u susret predstavnicima Albanaca.

Podrzavanje zahteva za vracanje stalnih misija OESB-a i trazenje da OESB bude intenzivnije prisutan na Kosovu, zajedno sa podrzavanjem specijalne misije Gonzalesa, stvoren je utisak kao da je kosovsko pitanje predato jednoj uglednoj, ali ipak nemocnoj organizaciji da deluje na efikasnom resavanju konkretnog problema. tako posmatrajuci, verovatno ide vise u prilog Beogradu i njegovim prijateljima. Jasno je da OEBS tesko moze da se nosi sa kosovskim problemom. Medjutim, ako je medjunarodna zajednica odlucna da se taj problem resi, odnosno resava, onda je razumljivo pretpostaviti da ce iza OEBS-a stajati najmocnije zemlje sveta. Prilikom poslednje posete Pristini, americki izaslanik Robert Gelbart je rekao da SAD ostaju spremne i odlucne da ucestvuju u olaksavanju politickog resenja. Predstavnici Albanaca zeleli bi da se kosovsko pitanje formalno postavi na dnevni red i razmotri u Savetu bezbednosti OUN. Smatra se da bi to bio vrhunac internacionalizacije kosovskog problema.

Od prvih najava o tome kakve bi stavove mogla da usvoji Kontakt grupa, na Kosovu su sa velikim interesovanjem analizirane ideje o mogucoj intervenciji i Haskog suda zbog situacije na Kosovu. U Hagu vec ima mnogo dokumentacije o kosovskim kriminalnim postupcima pripadnika srpskih vlasti koji dolaze pod udar medjunarodnih zakona. Ocigledno je da ta dokumentacija nije bila uzimana u obzir zbog politickih, odnosno diplomatskih razloga.

Istina, zlodela pocinjena proteklih dana u Drenici, prevazilaze sva dosadasnja zlodela na Kosovu. Ali, svi koji ovde razmatraju ovo pitanje smatraju da je i ranije bilo osnova za izjavu koju je ovih dana dao Javni tuzilac Haskog tribunala Luiz Albur, odnosno da i Kosovo spada u njegovu nadleznost i da se neke stvari koje mogu doci pod udar tog Suda vec ispituju. Kosovski analiticari i politicki predstavnici ovom pitanju daju prvenstveno politicki znacaj. Oni smatraju da ukljucivanje Kosova u Haski tribunal, zbog prirode odnosa srpske, odnosno jugoslovenske drzave sa njima, moze staviti Beograd na dugotrajnim politickim "mukama". Albanski analiticari i strucnjaci procenjuju kako Hag moze postati faktor najozbiljnijih pretnji i pritisaka na Beograd, pa i faktor trgovine oko politickog resenja.

Od ne manjeg znacaja za politicke izglede i za sigurnost Albanaca je i iznosenje, odnosno utvrdjivanje nekih cinjenica o njihovom tlacenju i diskriminaciji na tako visokom nivou i uglednom mestu, kao sto je ovaj Trubunal, na cemu oni vec godinama insistiraju. Sve u svemu, na albanskoj strani se smatra da Haski tribunal moze uspostaviti veoma uverljivu ravnotezu politickih i diplomatskih argumenata, jedne i druge strane. Racuna se veoma ozbiljno i sa cinjenicom sto ce ulazak Kosova u Haski sud uciniti Srbe, i drzavu i pojedince, opreznijim u upotrebi sile, a Albance i kao nacionalni kolektivitet i kao pojedince, bar malo sigurnijim.

Albanski strucnjaci i politicari smatraju da neke nagovestene mere, ako budu odlucno sprovedene, znacajno mogu olaksati zivot Albanaca i u ovim teskim uslovima. Rec je o zahtevima Kontakt grupe za otvaranje svih delova Kosova, ukljucujuci i Drenicu, za sve koji zele da ih posete, ukljucujuci i novinare. U tom smislu, najodlucniji je zahtev za slobodan pristup svim humanitarnim organizacijama cija je pomoc u ovim trenucima Kosovu najpotrebnija. Zanimljivo je sto se prvi put u jednom medjunarodnom dokumentu pominje nesto sto bi moglo da znaci da ce se na Kosovu nesto izgraditi ili uraditi. Vec vise godina, bar kada je rec o perspektivama Albanaca, ovde se govorilo samo o propadanju i stvarno je sve islo u tom pravcu. Sada se iz sveta predlaze osnivanje medjunarodne agencije za povecavanje medjunarodne pomoci za izgradnju civilnog drustva na Kosovu. Kosovski Albanci odavno su zaokupljenim golim opstankom. Ne veruju mnogo recima i tek treba da se uvere sta to moze znaciti za Kosovo.

I za kraj najosetljiviji problem koji se pokrece u londonskom dokumentu. To je problem terorizma. Albanci imaju utisak da je poslednjih nedelja u svetu uspostavljena ili se uspostavlja ravnoteza izmedju sistematskih masovnih srpskih nasilja protiv Albanaca i pojave terorizma sa politickim ciljevima u albanskim redovima. Pri tome, pominje se Oslobodilacka vojska Kosova (OVK). Mnogi zakljucuju kako ne bi doslo do tako velikog broja nevino ubijenih albanskih civila, da nije bilo pokusaja uspostavljanja takve ravnoteze. Da li bi Beograd i bez toga izveo tako groznu akciju masakriranja vise desetina Albanaca, medju kojima vecina nije mogla imati nikakve veze sa terorizmom?

Uspostavljanje ravnoteze izmedju nasilja jedne i druge strane na Kosovu je apsolutno nemoguce i neodrzivo. Ona nije moguca ni u kvalitetu ni u kvantitetu. Ako bi se insistiralo na nacelu, odnosno na kvalitetu, dakle bez obzira na to koliko je koja strana ubila, onda organizacija i njeni pripadnici koji u ime srpskih vlasti i bezrazlozno ubijaju Albance odavno su trebali da se nazivaju teroristickim, odnosno teroristima. OVK se oglasila pre dve godine i za ovaj period ona je preuzela odgovornost za ubistvo preko 20 srpskih policajaca i takozvanih postenih Albanaca, lojalni rezimu u Beogradu. Srpska vlast je pre toga imala na dusi zivote oko 200 Albanaca. Da ne govorimo o desetinama i stotinama hiljada uhapsenih, torturisanih, premlacenih, zlostavljanih, maltretiranih...

Ova linija argumentacije kod najveceg broja koosvskih Albanaca za njih ne znaci i "odbranu" terorizma. Albanci bi lako napravili korak ka javnoj osudi terorizma u svojim redovima, ali izgleda da ne zele da prihvate da se otpor, makar i svim sredstvima u cilju zastite sopstvenog zivota, zivota svoje porodice i imovine, nazove i oceni kao terorizam...

AIM Pristina Fehim REXHEPI