MAKEDONIJA I KOSOVSKA KRIZA

AIM Skopje, 09.03.1998

Oficijalno u Makedoniji izbeglice iz Kosova nema. Isto tvrdi i UNPREDEP, i Makedonska Vlada i UNHCR i medjunarodni Crveni krst koji su vec u stanju pripreme za prijem izbeglica sa Kosova. Ministar za odbranu Lazar Kitanovski izjavio je da Makedonija mora da bude spremna za humanitaran tretman eventualcnih izbeglica sa Kosova. "Nase je da izbeglice humanitarno zbrinemo, ali oni ne mogu ostati u Makedoniji. ARM nece dozvoliti bilo kakve paravojne formacije u zemlji, ali kada je rec o zenama, deci i ljudima ugrozenim zbog oruzanog konflikta, tada se mora pruziti pomoc", veli Kitanovski. Vinko Moslavac iz Medjunarodnog Komiteta Crvenog krsta kaze da ako dodje do vala izbeglica sa Kosova u Makedoniju u saradnji sa Crvenim krstom i prihvatilista za njih, odmah bi se instarlirale poljske bolnice, a radilo bi se i na izvlacenju izbeglica iz opasnih podrucja, kaze Moslavac.

Kao sto je poznato makedonski predsednik Kiro Gligorov je pre dva meseca izjavio da je Makedonija spremna da otvori koridor za izbeglice kroz Makedoniju za Albaniju pod medjunarodnom prismotrom. Gligorov je ukazao da bi ostanak izbeglica u Makedoniji mogao da dovede do opasne promene etnickog sastava u zemlji koji bi mogao da izazove ozbiljne posledice po stabilnost drzave. Iz tih razloga predsednikova ponuda, ma kako humano izgledala, izazvala je negodovanje svih politickih partija, pa i cele javnosti. Negativno su reagovala i partije etnickih Albanaca, posebno DPA, koja smatra da je ova ponuda u osnovi genocidna, pa cak i fasisticka i ide na ruku rezimu Milosevica koji zeli da Kosovo etnicki ocisti. Gligorov je zatrazio medjunarodnu vojnu pomoc za stabilnost Makedonije u razgovoru sa komandantom NATO za Jugoistocnu Evropu Veslijem Klarkom, koji je boravio u Makedoniji ovih dana.

U svakom slucaju, posljedni dogadjaji na Kosovu su direktno uticali na povecanje medjetnicke tenzije u Makedoniji. Posebno nakon mitinga protiv terora na Kosovu u centru Skopja proslog petka na kome se okupilo vise od 20.000 Albanaca iz cele Makedonije. Miting su organizovale partije makedonskih Albanaca.

Albanska himna i zastava Albanije u centru Skopja izazvale su reakcije kod Makedonaca, a za vreme mitinga malo je falilo da dodje do tuce na madjunacionalnoj osnovi. Brojni defilei mladih Albanaca sa albanskom zastavom kroz Skopje kod prolaznika budile su, prema njihovim recima, osecanje gorcine, nesigurnosti i straha.

Policija je uspela da na vreme intervenise i da rasturi carke, pa se sve zavrsilo samo na tome sto su razbijena stakla na jednom vozilu, a vozac Stevan Krstevski bio je lakse povredjen.

Helsinski Komitet za ljudska prava Makedonije izdao je saopstenje u kome ostro osudjuje mitinge na jednonacionalnoj osnovi. Ova orgnaizacija smatra da ovaj miting iako pod motom protiv terora na Kosovu nikako nije u sluzbi jacanja stabilnosti Makedonije i da ni u kom slucaju nece pomoci poboljsanju stanja. "Albanci u Makedoniji su duhovno jedinstveni sa Albancima sa Kosova. Mi smo protiv agresije koja se tamo vrsi i u buduce treba ocekivati tesnu saradnju", izjavio je posle mitinga lider DPA Arben Djaferi. On je objasnio da ce dalji koraci makedonskih Albanaca zavisiti od toga sta ce da preduzmu spoljni faktori. "Na ovaj nacin se Makedonija ne destabilizuje, vec postaje jaca i u to niko ne treba da sumnja", izjavio je lider PDP Abdurahman Aliti.

Najveca makedonska opoziciona partija VMRO - DPMNE reagovala je tako sto je odmah osudila ovaj miting. "Etnicki mitinzi sa simbolima Albanije osudjuju se kao potencijalno opasni po bezbednost i integritet makedonske drzave. Ova partija smatra da se na ovaj nacin Makedonija mesa u unutrasnje stvari druge drzave. Posebna opasnost je ucesce na miting od strane Partije za demokratski prosperitet, koja je koalicioni partner u vladi Socijaldemokratskog saveza. Na taj nacin aktuelna vlast je direktno odgovorna za posledice ovakve igre sa vatrom. VMRP-DPMNE izjasnila se protiv nasilnog resavanja problema i prikljucava se naporima medjunarodne zajednice za mirno resavanje problema demokratskim putem.

Socijalisticka partija Makedonije otvoreno je stala na odbranu rezima u Srbiji. Za socijalisticku partiju Makedonije neprihvatljive su metode nasilja u resavanju problema, posebno metode terorizma, pothranjene od krajnje radikalnih Albanaca sa Kosova. Ova partija takodje smatra da je nedozvoljivo u Makedoniji u srcu njenog glavnog grada pevanje himne druge drzave i viorenje tudje zastave.

Leberalno-demokratska partija je takodje osudila organizatore mitinga i pozvala ih je da objasne skandiranja u znak podrske Oslobodilackoj vojsci Kosova. Poslanicka grupa ove partije zatrazila je i hitnu sednicu parlamenta za procenu bezbednosnog stanja u Makedoniji.

Pre mitinga u Skopju, u organizaciji Republikanske partije Albanaca odrzana je generalna proba u Tetovu. Tamo je nekadasnji lider vladajuce partije Albanaca PDP, Nevzat Halili na celu svoje nove i reklo bi se beznacajne partije okupio nekoliko hiljada ljudi, ciji su zahtevi bili nesto radikalniji od onih u Skopju. Ova generalna proba je prosla isto tako mirno i bila je signal da se makedonska vlada nece suprotstaviti protestima.

Kriza na Kosovo, kao i oba mitinga podigli su unutrasnju tenziju u Makedoniji, gde se na planu medjuetnickih odnosa vec duze vreme kuva ova kriza. Sobranijska anketna komisija za utvrdjivanje upotrebe policijske sile za vreme proslogodisnjih nemira u Gostivaru nije obavila posao. Clanovi su podeljeni po etnickoj liniji. U medjuvremenu, gradonacalnici Gosivara i Tetova moraju na robiju zbog istog dogadjaja, isticanja albanske zatave ispred opstinskih zgrada. Obojica su iz iste partije koja se ovde smatra radikalnijom, Demokratske partije Albanaca.

U takvoj situaciji Makedonija prakticno prestaje da bude potencijalno zariste i postjae deo krize. Kako zbog mogucih izbeglica, za koje Gligorov nudi koridore, a medjunarodna zajenica logore, tako i zbog narasle tenzije izmedju albanske manjine i makedonske vecine. Situacija je tim pre slozenija, sto sama vlada zavisi od ucesca albanske Partije demokratskog prosperiteta, koja ima cak pet ministra u kabinetu Branka Crvenkovskog.

Ako PDP napusti kabinet, otvorice se vladina kriza i to nadomak parlamentarnih izbora u oktobru. To moze osujetiti planove vladajuce koalicije i posebno Socijaldemokratskog saveza, koji je na ponovljenim izborima za gradsko vece Bitole do nogu potucen od VMRO-DPMNE i LDP, da drzeci uzde vlasti izmanevrise, ili nastima opste izbore.

Ako se stvari ne smire na Kosovu, lako se moze dogoditi da iz cele situacije Makedonija plati preveliki racun. Prvo, mitinzi podrske su pokazali da su albanske partije u Makedoniji jake i dobro organizovane. Drugo, te se njihove snage pribojava vlast. Trece, i najgore, mitinzi su pokazali da Makedonija nema resenje za odnose sa manjinama. I konacno, cetvrto, Makedonija ce za utehu po svemu sudeci dobiti produzenje mandata UNPREDEP.

Drzavni sekretar Medlin Olbrajt je u nedelju najavila da Vasington ozbiljno razmatra produzenje mandata svojih vojnika u okviru snaga OUN u Makedoniji. Generalni sekretar Kofi Anan je, sa svoje strane, ponovno najavio da ce od Saveta bezbednosti traziti da preispita svoju raniju odluku o okoncanju mandata UNPREDEP prvog avgusta ove godine. Time ce Makedonija zadrziti simbolicne "granicare", ali ce izgubiti i ono malo izgleda da bar u iducem veku postane clanica EU i NATO.

AIM Skopje

SLOBODAN CASULE