TUZILAC PRETI NEZAVISNIM NOVINAMA

Napad na medije

U najnovijem napadu na slobodu informisanja, drzava optuzila nezavisne medije da pomazu siptarske teroriste i da su lazno informisali javnost o policijasikim intervencijama. Vanparlamentarna opozicija, bez obzira na svoje politicke stavove o Kosovu, poslednju pretnju drzave okrakterisla kao grubi nasrtaj na medije

AIM, BEOGRAD, 9. 3. 1998

Posle visegodisnje krize na Kosovu i njene eskalacije u proteklih desetak dana kada je u oruzanim sukobima zivot izgubilo nekoliko desetina ljudi, konacno je poznat krivac za sve. Kao i obicno, rec je o - stampi. Okruzni javni tuzilac Beograda Miodrag Tmusic proslog petka je, naime, pripretio da je "preduzeo odgovarajuce mere u skladu sa ovlascenjima iz Zakona o krivicnom postupku prema glavnim i odgovornim urednicima dnevnih listova Danas, Nasa borba, Blic, Dnevni telegraf i Demokratija, kao i nekih televizijskih stanica, zbog njihovog objavljivanja clanaka, komentara, naslova i emisija kojima se ohrabruju akcije teroristiskih bandi i lazno prikazuju mere koje su pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije preduzeli protiv terorista na Kosovu i Metohiji". Dan kasnije, javni tuzilac je objasnio da je nalozio policiji da prikupi podatke o izvestavanju pomenutih medija o Kosovu.

Posto u saopstenju nije bilo objasnjenja sta je to u pisanju ovih dnevnih listova zasmetalo tuzilastvu, odgovor bi mozda trebalo traziti u komentaru Radio televizije Srbije, koji je prenela agencija Tanjug, a u skracenoj verziji objavila "Politika" odmah uz tekst saopstenja Miodraga Tmusica. U komentaru se zamera "Dnevnom telegrafu" jer je naveo (inace tacan) broj od 25 poginulih terorista tokom sukoba poslednjeg februarskog i prvog martovskog dana, mada su drzavna glasila objavila da ih je bilo 16. Slicna zamerka upucena je i "Demokratiji", a "Blicu" se na dusu stavlja to sto se "u ovom listu teroristi, kako ih inace svet naziva, pretvaraju u Albance, skoro neduzne". Poenta je jos jasnija: "Igra sa brojem mrtvih terorista i bezazlenom terminologijom (!?) u trenutku kada se Srbija od terorizma brani legalnim sredstvima koja se koriste svuda u svetu, moze ici na ruku samo onima koji zele da vide Srbiju u haosu i na kolenima".

Problem je, dakle, u tome sto inkriminisani nezavisni listovi nisu upotrebljavali uobicajeni vokabular ("siptarski teroristi" i slicno) i sto su se usudili da, osim saopstenja policije, prenesu i one informacije koje je ponudila druga, albanska strana. Da ne govorimo o tome sto se, na primer, "Danas" nasao na meti drzavnih medija zbog pukog konstatovanja cinjenice da je na sednici Savezne skupstine minutom cutanja odata posta samo poginulim policajcima, a ne i Albancima. (Inace, zbog ovog postupka po bunio se poslanik Stranke demokratske akcije Sulejman Ugljanin, ali mu je odmah oduzeta rec.)

Teren za najnoviji napad na nezavisne medije prethodno je pripremljen apelom Srpske radikalne stranke na objektivnost, uz ocenu da pojedini mediji svojim izvestavanjem "pomazu teroristima na Kosovu" i mnogobrojnim slicnim saopstenjima lokalnih odbora JUL-a i Socijalistiske partije Srbije. I lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic, u skladu sa svojom novom politikom kolaboracije sa vladajucim strankama, potrudio se da ne zaostane, optuzujuci "Dnevni telegraf" da je "najvise izreklamirao Adema Jasarija" (teroristu poginulog u okrsaju sa policijom).

S druge strane, demokratska vanparlamentarna opozicija, bez obzira na svoje politicke stavove o situaciji na Kosovu, smatra da je u pitanju hajka na nezavisne medije. Tako Demokratska stranka Srbije upozorava da ce se zbog poteza Okruznog javnog tuzilastva pogorsati ukupno politicko stanje i doci do novih podela u Srbiji i Jugoslaviji, podsecajuci da je rezim pre mesec dana okrivio novinare i stampu zbog monetarnog udara i da sada radi isto, samo ovoga puta sa opasnijom optuznicom da mediji ohrabruju terorizam na Kosovu. Prirodno je da onaj ko lazno izvestava dodje pod udar zakona, ali je daleko od razuma da gotovo cela nevladina stampa navija za albanske teroriste, smatraju u DSS i dodaju da bi, ako se vec poziva na zakon, drzavni tuzilac mogao da obrati paznju i na izvestavanje rezimskih medija zbog prikrivanja pravog stanja i tendencioznog sirenja lazne slike da ceo svet osudjuje samo terorizam, a ne i odgovornost vlasti za situaciju na Kosovu. I Gradjanski savez Srbije "najostrije osudjuje" napad vladajuceg rezima na nezavisne medije: "Umesto da svoje delovanje usmeri na smirivanje ozbiljne krize na Kosovu, vlast, preko okruznog javnog tuzioca, najavljuje novu hajku na one koji ne pevaju u rezimskom medijskom horu".

Razume se da su prozvani urednici odmah reagovali na optuzbe tuzilastva, braneci elementarni princip novinarstva da se u izvestavanju moraju cuti obe strane, negirajuci da je u njihovom pisanju bilo podrske terorizmu. Istovremeno je glavni i odgovorni urednik "Dnevnog telegrafa" Slavko Curuvija izjavio da je u poslednje vreme nekoliko puta pozivan na informativni razgovor u policiju sa pretnjom privodjenja, a njegov kolega iz "Danasa" Grujica Spasojevic rekao je da je odmah posle komentara na RTS, redakcija bila izlozena telefonskim pozivima, pretnjama, psovkama i poznatim optuzbama: "izdajnici" i "strani placenici".

Za sada jos nije jasno sta sve okruzni javni tuzilac ima nameru da preduzme. U Krivicnom zakonu Srbije postoji clan koji govori o sirenju laznih vesti, ali po misljenju beogradskog advokata Rajka Danilovica, u pisanju pomenutih listova nema elemenata za krivisno gonjenje. On podseca da bi pod udar pomenutog clana pre mogli doci rezimski mediji, koji o Kosovu izvestavaju "propagandistiski i lazno".

"Meni je zanimljiv nacin na koji je saopstenje sroceno", kaze za AIM advokat Nikola Barovic. "U njemu se, na primer, pominje ohrabrivanje, a takav izraz u pravu ne postoji. Dakle, po terminologiji, koja je vise kolokvijalna nego strucno-pravna, naslucujem da je rec o nezadovoljstvu vlasti time sto pomenuti mediji prenose sve informacije do kojih se moze doci - zvanicne i one dobijene iz nesluzbenih izvora, nevladinih organizacija, politickih licnosti s albanske strane... - i nameri da se nezavisni mediji zastrase kako bi se uniformisalo izvestavanje sa Kosova. Zato mi se cini da tuzilastvo nece ici dalje od ove pretnje, jer bi u suprotnom to znacilo nasilje nad medijima."

Tuzilac Tmusic se, dakle, u ovom trenutku informise o pisanju "nepodobnih" listova. Nije iskljuceno da glavni i odgovorni urednici dobiju pozive na "informativne razgovore", a ako je rezim cvrsto odlucio da se obracuna sa nevladinim medijima, u istraznom postupku ce se prvo utvrdjivati ko su autori tekstova, da li su tekstovi skracivani ili dopisivani, da li su ih urednici procitali i ako nisu, zasto nisu, sta je to "lazna vest", sta znaci "ohrabrivanje terorizma"... Malo je verovatno da ce se rezim odluciti da se uplete u komplikacije, pogotovo ako uzme u obzir reakciju javnosti - pomenute novine svakodnevno procita nekoliko stotina hiljada ljudi. Ipak, posto je poznato da se ovdasnje vlasti ne oslanjaju uvek na razum i logiku, pogotovo ne na zakone, sve je moguce, pa i neka pravna precica, a nije iskljuceno ni da, iz visih drzavnih razloga, "bezazlena terminologija" dodje pod udar zakona.

Uros Komlenovic (AIM)