DEMONSTRACIJE NA KOSOVU POSLEDNJI S.O.S.

Samo u poslednjih sedam dana na Kosovu su organizovani skoro svakoga dana protesti, zbog stanja u centralnom regionu Kosova - Drenici, kada je po trenutnim podacima, koji plasira MUP Srbije poginulo ukupno 52 lica, medju kojima sest pripadnika unutrasnjih poslova, a po albanskim 66 identifikovanih lica, jer se u ovim krugovima ne sumnja da je broj ubijenih, i to uglavnom civilnog stanovnistva, mnogo veci. Zene albanske nacionalnosti, okupljene u Savezu zena Kosova dva puta su iskazale svoj protest, okupivsi se ispred Americkog kulturnog centra u Pristini. Lekari u belim mantilima svojim protestom su izrazili revolt zbog neprimenjivanja humanitarnog prava, odnosno nedozvoljavanja lekarskim ekipama, domacim i medjunarodnim koje borave na Kosovu, da odu na krizni region i ukazu pomoc stradalima. Velike demonstracije u organizaciji Koordinacionog odbora svih albanskih politickih partija, Unije nezavisnih sindikata i Nezavisne Unije studenata, brutalno su od strane policije bile prekinute, kada su se pored palica koristili i vodeni topovi i suzavci. Ali, nastavak "akcije ciscenja" posebno u selima Donje Prekaze i Likosane u opstini Srbica (a broj sela gde se sire operacije stalno raste), za koje MUP Srbije tvrdi da se tamo nalazi "jezgro albanskih terorista", i pri tom odresenih ruku unistava sve ispred sebe, samo su pobudile jos vece nezadovoljstvo gradjana Kosova, koji za sada nece odustati od ovakvog oblika iskazivanja nezadovoljstva. Za ponedeljak su ponovo najavljene velike demonstracije, ali ne samo u Pristini, vec i svim drugim vecim gradovima Kosova. Sila i nasilje koje mogu biti upotrebljene i ovoga puta protiv mirnih demonstranata, svakako im nece uterati strah, jer svoj protest smatraju mirnim, a one koji primenjuju nasilje "okupatorom". Protiv njihovog "oruzja", kao da su resili da se bore golim telom, pa i po cenu zivota, jer navode i sami, a to dokumentuju i izvestaji svih domacih i medjunarodnih organizacija koja se bave ljudskim pravima, da je i tako poslednjih godina bilo zrtava u stanicama policije, ponizavanja, vredjanja, simuliranja streljanja, secenja glave, premetacine i unistavanja njihovog tesko stecenog imetka.

I tako na Kosovu je stvorena takva atmosfera, da svako ko nosi uniformu moze da koga god hoce, zaustavi i legitimise bez ikakvog povoda, isamara ili isutira i onda da zatrazi zahvalnicu. Zivot jednog gradjanina na Kosovu kao da zavisi od raspolozenja ljudi u policijskim uniformama. Kosovski Albanci izgleda da vise ne zele da budu "dzak peska" svakome kome se to prohte - po cenu zivota.

Ono sto posebno zabrinjava jeste uplitanje srpskog stanovnistva i omladine na Kosovu, koji su dali svako na svoj nacin, doprinos rasturanju mirnih opstenarodnih protesta gradjana Pristine, sa policijom. Osisani do glave, neki u crnim koznim jaknama, a neki u teksas odeci, sa sipkama (po svemu sudeci bakarnim). Skindhendsi? Studenti izbeglice koji su se kod studentskih domova stavili na raspolaganje policiji. Ona to doduse nije dozvolila, ali nije ni sprecila prebijanje jednog mladog Albanca kojeg je prvo oborilo vozilo koje je u velikoj brzini upalo u masu ljudi. Da li je smeo neko da mu pritekne u pomoc? Ne. Mnogi gradjani srpske nacionalnosti koji su mahali i bodrili policiju sa svojih terasa. Grupe mladih, kao klonirani, koji se krecu prvim mrakom i to u grupi (od trojice do petorice), kada grad postaje potpuno pust trazeci zrtvu, a policija slucajne prolaznike ili automobile zaustavlja i legitimise. Takvih je primera napretek. Arkanov podmladak? Insistiranje kod nekih vlasnika kafica srpske nacionalnosti, doduse posle casicu - dve viskija, da pustaju "cetnicke pesme". Suprotstavljanje znaci "izdaja srpstva", a ona se placa. Placa se i to podebelo "nepostovanje radnog vremena" za vlasnike onih radnji i restorana koji zbog nedostatka musterija, usled opste atmosfere straha stvorene u gradovima Kosova, zatvaraju svoje ducane. Da se ne govori o gradjanima koji kao da se utrkuju da u "specijalnim" anketama sprovedenih od strane drzavne RTS kazu kako se treba boriti protiv "terorizma". "Svim sredstvima", "Satrti u korenu", "Trebalo je i ranije", "Dobar potez nase Vlade", "Beskompromisna borba sa siptarskim separatistima i teroristima" i tako u nedogled. Rezimski mediji plasiraju informacije koje samo akcijama rezima odgovaraju. Nema informacija da su u ovim "akcijama ciscenja" stradali civili - zene, deca, starci, muskarci koji nisu imali veze sa oruzjem. A i da znaju, da li bi nesto promenilo u njihovom godinama pothranjivanom stavu da negde na Kosovu "divljaju siptarski separatisti i ubijaju Srbe". Verovatno malo ili uopste ne bi.

I intelektualni i kako se predstavljaju gradjanski orijentisani krugovi u Beogradu, koji mogu vrlo jasno shvatiti sta se sve desilo na Kosovu, a sto se ne razlikuje od vec za njih poznatih strategija primenjenih npr. u Hrvatskoj i Bosni, jos uvek traze od zvanicnih organa da izadju sa objasnjenjem i stvarnim dogadjanjima. Smatraju doduse da je Milosevic glavni krivac, jer "blati" Srbiju i kazu da ce sankcije samo ucvrstiti njegovu vlast. Kao da su nevini oni koji jos uvek traze objasnjenja - da bi mogli "objektivno" da formiraju svoj politicki stav. Traze dijalog, to porucuju i kosovskim Albancima i to, kazu cinici, ne da bi se sredila situacija na Kosovu i da bi gradjani sa ovog podrucja ziveli kao ljudi, vec "da bi se spasila Srbija". Da je ovo prvo u pitanju, u glavnom gradu Srbije svakoga dana je svih ovih godina trebalo, u nedostatku drugog mehanizma biti demonstracija: Kada je neustavno ukidana autonomija Kosova, kada su godinama donoseni u Parlamentu i ad hok diskriminatorski zakoni za kosovske Albance, kada su uvodjene privremene mere i u obdanistima, kada je zabranjivan ulazak u skole i na fakultete, kada su izbacivani s posla zbog politikih stavova, kada su usred zime izbacivani iz svojih stanova, a u njih se useljavali gradjani srpske nacionalnosti, kada su ljudi bez dokaza, kako to navode i brojni domaci i medjunarodni strucnjaci prava, osudjivani i na 20 godina robije... Traze da Albanci izadju na izbore da bi se srusio Milosevic, ocenjujuci ih kao glavnog krivca zbog njegovog ostanka na vlasti, a da veliki deo same srpske opozicije odbija da i sama ucestvuje na takvim "izborima". Da li to Albanci treba da spasavaju Srbiju od Milosevica? A kada je organizacija "Zene u crnom" iskazala svoj protest zbog situacije na Kosovu, usred Beograda, u komentarima rezimske RTS okarakterisane su kao "neke frustrirane zene". Cinizam? Kao da niko ili malo ko zeli da vidi fotografije, snimke svetskih TV stanica, egzodus civilnog stanovnistva iz regiona Drenice, tj. posledice "antiteroristickih akcija" srpske vlade. Niko u Srbiji ili Jugoslaviji ne moze da procita ni ispovest majke petoro maloletne dece pod stresom, koja je 24 sata pesacila, noseci jedno u nesvesnom stanju, od sela Donje Prekaze do Pristine, da bi tu i saznala da joj je muz ubijen. Malo je onih koji znaju da su ubijena braca blizanci, da su ubijena dva 12-godisnja deteta, zena u osmom mesecu trudnoce, da su u pristinsku bolnicu, dobro cuvanu od snaga policije u subotu uvece, kako pise Koha ditore, pristigla dva kamiona sa zrtvama, da su neki inostrani novinari "svojim ocima" videli izmasakrirana tela porodice Ahmeti i to javno izneli i pred brojnim novinarima i zvanicnim policijskim predstavnikom.

Uprkos evidentnom postojanju naoruzanih grupa, koje sebe nazivaju Oslobodilacka vojska Kosova, u ovdasnjim politickim krugovima a uopste i u javnosti preovladjuju politicke i mirne opcije delovanja u ostvarivanju proklamovanih ciljeva

• za zelenim, pregovarackim stolom, sa vlastima u Srbiji. Lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je pripadnike tzv. OVK stalno nazivao "nekim isfrustriranim ljudima i da osudjuje i njihove i akcije drugih koje se sprovode na Kosovu", ne prihvatajuci nametanu mu opciju i iz nekih albanskih politickih krugova da se radi o nekoj jakoj i organizovanoj vojsci. Ustanovilo se, a to je sada jasno i medjunarodnim krugovima, da se radi o delu naoruzanih mestana i to upravo u Drenici, koji vise nisu zeleli da trpe "drzavni teror". Ovo "teroristicko" jezgro, predvodjeno "zlocincem" Ademom Jasarijem, MUP Srbije tvrdi da je unistio, ali da jos ima "terorista" i da se akcija nastavlja. Samo u operaciji od 5. marta ubijeno je, po podacima pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava 25 clanova porodice Jasari. Pukovnik MUP-a magistar Ljubinko Cvetic je tvrdio u susretu sa brojnim domacim i inostranim novinarima da je policija pruzila mogucnost da svima koji su se tokom njihove akcije nasli na imanju porodice Jasari, predaju. Tvrdi se da je takvih bilo 30. Gospodin Cvetic je "odgovorno" tvrdio da vojska Jugoslavije nije ucestvovala u ovim akcijama, da su helikopteri imali iskljucivo humanitarnu ulogu u izvlacenju povredjenih, da se nije dozvoljavalo humanitarnim organizacijama da idu u krizno podrucje, jer je, po njima, bilo dopremanja oruzja, a na insistiranje novinara da kaze o kojim se organizacijama radi, precizirao: "Ranije je bilo takvih slucajeva i zbog njihove bezbednosti...". Akcija, kaze pukovnik MUP-a, nije bila organizovana, vec izazvana "muckim napadom iz zasede iz automatskog oruzja "albanskih terorista" na njenu patrolu policije, koja je obavljala redovne duznosti, kada su dvojica njenih pripadnika ranjena. Na Kosovu je po ovom izvoru od 1991. do pocetka marta meseca ove godine izvrseno 200 oruzanih napada, i tom prilikom je poginulo 10 pripadnika policije i 24 gradjana. Ovim podacima nisu obuhvaceni slucajevi u ove dve poslednje akcije, rekao je Cvetic. "Kada se budu stekli uslovi i novinari i diplomate i humanitarne organizacije moci ce da posete ovo podrucje" bila je poruka organizatora Konferencije za stampu, sekretarijat za informacije. Vec sutradan, u nedelju organizovani su autobusi, u koje su mogle da udju diplomate i samo oni novinari koji su izabrani "strogom selekcijom u Beogradu". Otisli su u Donje Prekaze i Likosane, da se ubede da tamo zivot "tece mirno", da se pucalo samo u one kuce gde su se skrivali "teroristi", da se oni mestani koji "nisu imali veze sa teroristima" vracaju svojim kucama... Povratkom novinara i diplomata, nove vesti iz drenickog kraja. Pregrupisane policijske snage, za koje se mislilo da se povlace, samo su promenile polozaj i nastavile, kako javljaju albanski izvori, sa napadima na druga sela u ovoj regiji. Retki glasovi iz ove oblasti, jer su veze uglavnom u prekidu, govore i o drugim opkoljenim selima, o pucnjavi koja se cuje, a ciji ce se bez sumnje tragican bilans, kao i u prethodna dva slucaja znati tek za koji dan... Povod ovoj akciji nije poznat. Ponovni napad na patrolu policije? Drugo otkriveno "teroristicko gnezdo"? Odgovor srpskih vlasti neposlusnima? Dokazivanje superiornosti pred kosovskim Albancima, srpskom javnoscu, medjunarodnom zajednicom, onim kosovskim Albancima koji masovno protestuju u zemljama Evrope, SAD-u za koji zna da za sada nece i vojno intervenisati i kojem pokazuje da mu sankcije nista ne mogu, jer narod, njegov narod ga u ovome podrzava? Zar ankete upravo to ne pokazuju? A nije izgleda ni vazno da li ce na zimu biti struje, jer su gradjani Kosova (pokazalo se za vreme hiperinflacije) naucili da zive u mraku, kako ce preziveti penzioneri, radnici, prosvetari...Tada se vodio "odbrambeni rat", pravdala je vlast sebe, a i gradjani Srbije nju. A sada ... za "svetu srpsku zemlju - Kosovo"- mozda je jos bolje opravdanje.

U glavni grad Kosova je bas 5. marta u vreme velike ofanzive policije u "iskorenjavanju terorizma na Kosovu" stigao u Misiju Monsinjor Palja iz katolicke organizacije Sent Edjidio, (za kojeg neki albanski intelektualni krugovi vec dugo govore da je kucni prijatelj gospodina Milosevica), da razgovara o realizaciji Sporazuma o obrazovanju. Albanska trojka koju predvodi Fehmi Agani, doskorasnji potredsednik Demokratskog saveza Kosova nije prihvatila razgovor, ocenjujuci da bi tako nesto u stvorenoj predratnoj atmosferi u glavnom gradu Kosova i dok se u Drenici ne zna sta se desava, bilo "licemerno". Ni albanski studenti nisu zeleli razgovor "dok ne stane pucnjava u Drenici". Zato je prof. Agani, prema nekim navodima, pod pritiskom nekih medjunarodnih krugova otisao u Beograd, zajedno sa clanom predsednistva DSK Abdyl Ramom, i susreo se sa ministrom inostranih poslova Velike Britanije Robinom Kukom. Agani je po povratku u nezvanicnom razgovoru sa nekim novinarima rekao da je, sto je uobicajeno u diplomatskim krugovima, ministar Kuk samo ponovio stavove medjunarodne zajednice o potrebi dijaloga, o Kosovu unutar granica Jugoslavije i optuzio "delovanje srpske policije na Kosovu i teroristickih grupa". Osim uobicajenih floskula, delegacija kosovskih Albanaca se vratila u Pristinu bez konkretnih "obecanja" u smislu zaustavljanja "drzavnog nasilja na Kosovu". Postavlja se onda pitanje, da li je predsednik Makedonije Kiro Gligorov, napadnut ostro od mnogih, posebno kosovskih krugova, ipak bio u pravu kada je pre nekih mesec dana govorio o potrebi stvaranja koridora za izbeglice sa Kosova? Sta ako dodje do sirenja slicnih sukoba u vecim urbanim centrima Kosova?

Ako ne usledi stvarna i hitna akcija medjunarodne zajednice, Kontakt Grupe i SAD, tj. ako budu ostali samo na simbolickom nivou komuniciranja sa Milosevicem, "Gligorovljevi koridori", puni ljudi bez nade ce, prema ovdasnjim analiticarima, postati jos jedna tragicna stvarnost na prostorima bivse Jugoslavije. Najavljene demonstracije za ponedeljak mozda predstavljaju poslednji S.O.S. sa "broda koji neumitno tone".

AIM Pristina Arben KRASNIQI