OPASNOST OD "PRESLIKAVANJA"

AIM Skopje, 08.03.1998

Tragedija koja se ovih dana odvija na Kosovu izazvala je veliku zabrinutost i u Makedoniji. Strah je tim veci i zbog toga sto su se do sada u makedonskoj javnosti projektirali najmracniji scenariji u vezi kosovske krize, sve u zelji da se zadrzi paznja medjunarodne javnosti kao neka garancija da se takvo sto ipak nece dozvoliti. Medjutim, sada kada se takvi scenariji ostvaruju svima u Makedoniji postaje jasno da ni medjunarodna zajednica nije svemocna i da cak ni ona ne moze spreciti ono sto se svim razumnim ljudima cini besmislenim. Cak ni pricu o "koridoru za kosovske izbeglice" koja je proslog meseca bila tema broj jedan u domacoj javnosti, sada kada mogucnost njegovog postojanja postaje realnost, niko i ne spominje! Ako se neko i salio na racun tog glasnog razmisljanja makedonskog predsednika, sada bi svi voleli da to niko nije ni spomenuo a kamoli da se to i ostvari.

Na osnovu izvestaja koji ovih dana dolaze sa makedonske granice moze se zakljuciti da je strah od ovog koridora mozda preuvelican, ali ne moze se iskljuciti ni mogucnost njegovog ostvarenja. Nedelju dana nakon pocetka najnovije krize na Kosovu sa tragicnim posledicama, na makedonskoj teritoriji nije registrovana nijedna izbeglica. Ovo je potvrdio i pretstavnik UNHCR-a (Visoki Komesarijat UN o izbeglicama) u Skopju, medjutim istovremeno se saznaje da makedonski Crveni Krst i srodne organizacije u saradnji sa UNHCR-om uveliko se pripremaju za prihvatanje mogucih izbeglica sa Kosova. Cak se govori i o mogucnosti izgradnje specijalnog improvizovanog prihvatilista koji bi sluzio kao sabirni centar odakle bi se izbeglice slale u druge zemlje, a govori se i o izgradnji poljske bolnice u blizini granice sa Kosovom. Mogucnost prihvatanja izbeglica je potvrdio i ministar odbrane Makedonije koji je naglasio da ce se prihvatanje ograniciti na zene i decu.

Sve ovo govori da uprkos izrazite zelje Makedonija ne moze izbeci odredjene posledice koje se namecu od krize na Kosovu. Moze se reci da je ovo saznanje izazvalo i odredjeni sok u makedonskoj javnosti. Deo razloga za ovaj sok lezi u cinjenici sto se sve ovo dogadja u vreme kada se uistinu pocelo verovati da nakon Dejtonskog sporazuma i uspostavljanja mira u Bosni, medjunarodna zajednica nece dozvoliti bilo kakvu avanturu aktualnog srpskog rezima, a pogotovo ne na Kosovu. Na zalost, "demant" je dosao u najneocekivanijoj formi i onima koji su verovali u nesto drugo pokazao da Balkan mora da predje jos dosta puta pre nego sto stigne do pocetka ostvarivanja svojih evropskih snova. U Makedoniji je razocaranje jos vece jer sve ovo dolazi u vreme kada je ona pocela da pravi prve konkretne korake u tom pravcu, iako su oni jos uvek suvise mali da bi se dostigao konacni cilj. Pa ipak, dogovor o suradnji sa Evropskom Unijom i pocetak tzv. "politickog dijaloga", za Makedoniju pretstavljaju dragocenosti koje bi se sada mogle "polomiti" kao posledica krize u najneposrednijem susedstvu.

Ova situacija je jos slozenija za Makedoniju i zbog njenog etnickog sastava u kome Albanci cine jednu cetvrtinu. Polazeci od toga da je duhovna povezanost Albanaca na Kosovu i u Makedoniji evidentna, a sa druge kakva - takva duhovna povezanost postoji i izmedju Makedonaca i Srba, srpsko-albanski sukob na Kosovu preti da se direktno preslika i u Makedoniji. Realna podloga za takvo nesto vec postoji, a ona je posebno "uspesno" stvarana poslednjih godina kada je doslo do niza velikih nesporazuma pa i sukoba izmedju, uslovno receno, dva naroda, cesto i sa tragicnim posledicama. Do nesporazuma je doslo i ovih dana kada su Albanci resili da organizuju protestne mitinge u znak podrske svojih braca na Kosovu i protiv terora srpskog rezima nad neduznim stanovnistvom u ovom delu Balkana.

U organizaciji dve najvece politicke partije koje okupljaju Albance u Makedoniji, Partije za Demokratski Prosperitet (PDP), koja ucestvuje i u aktualnoj koalicionoj vladi Makedonije i Demokratske Partije Albanaca (DPA), sestog marta je u plostadu "Makedonija" u Skopju odrzan centralni miting na kome su ucestvovali desetine hiljada Albanaca sa svih krajeva zemlje. Ovaj skup se obratio medjunarodnoj zajednici sa Memorandumom o Kosovu u kome se trazi njen angazman za prekidanje ratnih operacija i sprecavanje genocida nad Albancima na Kosovu, da se izvedu pred Haski sud oni koji su naredili masakar nad neduznim ljudima, i da se angazira za priznavanje legitimnih zahteva Albanaca o nezavisnosti Kosova. Glavna poruka sa ovog skupa je bila da su Albanci u Makedoniji solidarni sa Albancima na Kosovu i da ce svi Albanci, bez obzira gde zive, zajedno braniti Kosovo. Ovaj Memorandum je predat i Jugoslovenskoj ambasadi u Skopju, ali putem postanskog sanduceta jer jugoslovenski ambasador nije hteo primiti delegaciju Albanaca. Stavise jugoslovenska ambasada je izdala saopstenje za javnost u kome se ovaj miting ocenjuje kao "mesanje u unutrasnjim poslovima Jugoslavije". Sa druge strane jugoslovenska ambasada je naglasila dobre susedske odnose sa Makedonijom i izrazila nadu da ce "Republika Makedonija osuditi separatizam i terorizam na Kosovu i da ce spreciti mesanje nekih njenih faktora u unutrasnjim poslovima SRJ".

Posto se zna ko su "neki njeni faktori" makedonskoj vladi ostaje da smisli nacin kako da spreci delovanje jednog njenog dela (odnosno PDP koja ucestvuje sa 5 ministara od ukupno 20) koja se pak udruzila sa drugim delom albanskog politickog kampa u Makedoniji, odnosno sa DPA iako se, inace, nimalo "ne obozavaju". Istini za volju, makedonska vlada, odnosno nosilac koalicije, Socijal-Demokratski Savez Makedonije (SDSM) se preko partijskog portparola ogradio od mitinga njenog koalicionog partnera iako je "njen ministar" odobrio odrzavanje mitinga. Za sada nije jasno kakve ce biti posledice ovih tektosnkih pomeranja u domacoj politicckoj sceni koje se desavaju na pragu izborne godine, ali je sigurno da ce to u velikoj meri zavisiti od odvijanja dogadjaja na Kosovu. Iako je tesko pretpostaviti prelevanje kosovskih prilika u Makedoniji, takvo sto se za sada ne mozze iskljuciti. Kao ilustracija ovog "zla duha" moze posluziti dogadjaj koji se odigrao za vreme spomenutog mitinga u Skopju. Grupa mladih VMRO-vaca je organizirala "anti-miting" desetak metara do "albanskog mitinga" i pritom je doslo do "bliskog susreta" u kome su razmenjeni i udarci sakama, ali srecom bez upotrebe "pomocnih sredstava". Makedonska policija, potpomognuta od ljudi sa bistrim umom, je sa velikom mukom uspela da smiri incident koji bi mogao imati nepredvidljive posledice, ali valja napomenuti da je ovaj slucaj, koliko bezazlen, jedan od retkih, ako ne i prvi, kada su Albanci i Makedonci bez posredstva policije imali direktan sukog sa politickim motivom. Protiv solidarnosti makedonskih Albanaca sa kosovskim Albancima bile su skoro sve makedonske politicke partije, u cijim reakcijama je provejavao strah da se na ovaj nacin moze "navuci" neka nesreca i za Makedoniju.

U ovakvoj situaciji, kada raste strah od eskalacije sukoba na Kosovu koji bi mogao imati visestrukih posledica za Makedoniju, istovremeno raste i ubedjenje da je najveca uteha u citavoj prici cinjenice da se snage Ujedinjenih Nacija, UNPREDEP, i dalje nalaze u zemlji. Njihov konacan mandat istice 31-og avgusta, ali je u ovakvoj situaciji tesko verovati da ce se to zaista ostvariti. Zvanicnici UNPREDEP-a su prilicno uzdrzani u davanju izjava po pitanju njihovog daljnjeg ostanka u Makedoniji, ali se u njihovom tonu primecuje izvesna kolebljivost u poredjenju sa izjavama pre najnovije kosovske krize. Imajuci u vidu da njihov mandat obuhvaca i stabilnost u regionu kao i medjuetnicke odnose u zemlji, nije tesko pretpostaviti da ce kosovska kriza imati direktne posledice i na mandat medjunarodnih vojnih snaga u Makedoniji. A kakve ce biti posledice ove krize za Makedoniju i njenu unutrasnju stabilnost, ostaje da se vidi u danima koji dolaze, sa napomenom da ce one direktno zavisiti od epiloga na Kosovu.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI