BAUK RATA I ISKUSTVA

Vojvodina o Kosovu

AIM, BEOGRAD, 8. 3. 1998.

Razlog za specificnu dozu straha i strepnje koju je u Vojvodini izazvla eskalacija nasilja na Kosovu, treba traziti pre svega u preciznom citanju matrice zamenjenih teza. Tragedija koja se tamo odvija ovde je dozivljena kao posledica, uz svest da rezim pokusava da je predstavi kao uzrok. Znasvicnu tvrdnju "da nema tamo pucanja, u ovoj zemlji bi bio mir", u gradjanski opozicionoj Vojvodini radije bi culi kao pitanje "zasto se tamo puca?" mada iskustvo uci da se takvo pitanje izbegava vec sest-sedam godina, ako i kad pripuca. Ovde niko jos nije zaboravio glib oko Vukovara. Secanje na taj i rat u Bosni zivo je i zbog cinjenice da je svaki sesti stanovnik Novog Sada - izbeglica.

U opstem takmicenju ko ce glasnije viknuti da je "Kosovo unutrasnja stvar Srbije" i precutanom pogledanju na Beli dvor u kojem se o svemu odlucuje, postavljanje pitanja "zasto?" zvucalo je stvarno druckije. Kao sto je poprilicno usamljeno, na pocetku sukoba (2. marta), bilo upozorenje Lige socijaldemokrata Vojvodine da "akcije protiv teririzma ne smeju za posledicu imati stradanje civilnog stanovnistva".

Kad je, na samom pocetku sukoba u Drenickom kraju, Nenad Canak predsednik autonomaske Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) za situaciju na Kosovu rekao da "nije neocekivana", da rezim Slobodana Milosevica, mada krivac za sve sto se dogadja na Kosovu, nije spreman da probleme principijelno resava, da je "posle svih zala poslednjih deset godina ostalo sve i dalje nereseno", a da opozicija nemusto ponavlja nacional fraze, dodao je - "Nadam se da su ovo jos uvek samo ekscesi, a ne pocetak". Tri dana docnije za AIM kaze: "sve je ovo odavno otislo predaleko".

Na Kosovu je rat. Cim se pojave ljudske zrtve za koje se ne trazi pojedinacni pocinitelj i cim se pojave zarobljenici - to je rat. Na Kosovu je jedan broj ljudi zarobljen od strane policije, priveden i vracen mrtav, dakle ubijen. Ako je neko ubijen prilikom istrage, a prema mojim izvorima bilo je desetak osoba, to znaci da su te osobe ubijeni zarobljenici. Ako je na Kosovu rat, moramo se prema tome i odnositi sa ozbiljnoscu koju rat zahteva, a to je pre svega hitna politicka akcija.

U medjuvremenu su ostatak opozicije i rezim unisono izglasali osporavani savezni budzet "zbog situacije" i odbili da se u Saveznoj skupstini povede rasprava "o situaciji" sto je predlozio Mile Isakov (RDSV), poslanik koalicije "Vojvodina", koju uz LSV cini i Reformska demokratska stranka Vojvodine. Insistiranje Nenada Canka na sazivanju sednice Odbora za odbranu i bezbednost republicke Skupstine (ciji je clan) ostalo je bez odgovra ako se odgovorom ne smatra objasnjenje da nema dovoljno zainteresovanih, pa kad bude prikupljen po proceduri optimalan broj pristanaka, bice i rasprave. Oba parlamenta - i republicki i savezni - su, procenjuju vojvodjanski poslanici, "izvlasceni" i od informacija sta se dogadja i od vlasti. Otsustvo parlamentarne rasprave i eksluzivno pravo na patriotizam drzavnih medija, u autonomaskom delu politicke Vojvodine je protumaceno kao deo sireg konteksta u kojem Milosevic treba "da to zavrsi" ("svi smo mi taoci Miloseviceve politike") a moguca visestranacka Vlada Srbije kao alibi po kojem bi ceo narod bio "saucesnik njegove sramne trgovine" .

Procene da beogradska opozicija "nema ideolosku matricu" kojom bi se suprotstavila rezimu Slobodana Milosevica, i da on u "svom pragmatizmu od opozicije moze biti jos pragmaticnji, u svom nacionalizmu jos nacionalistickiji i u svojoj efikasnosti jos efikasniji", zapravo je argument za tvrdnju da se mora otvoriti pitanje polozaja Kosova. Ono je smatra Nenad Canak izdefinisano, samo to niko nece da prizna - mora biti autonomno i ne sme napustiti teritoriju Srbije. Pitanje koliki stepen autonomije i kako ce se on sprovoditi, po ovom tumacenju, Slobodan Milosevic ne sme da postavi, jer znaci krah njegove politike; vodje ekstremisticki opredeljenog albanskog stanovnistva ne smeju da prihvate iz istih razloga, pa zbog njihovih karijeristickih interesa, nad Kosovm lebdi pretnja rata.

Krivica rezima u analizi Nenada Canka pocinje od podsecanju da su se se, posto je Slobodan Milosevic razorio niz postulata na kojima je stajala SFRJ - sa sest republika i dve pokrajine - sva pitanja ponovo otvorila. Kad je ("stagod ko mislio da je jos moguce uraditi") odgovoreno sta sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Slovenijom, ostala su, po njegovom misljenju, jos tri velika - Kosovo, Crna Gora i Vojvodina - i niz malih pitanja koja ce rasti ako se na njih ne bude odgovaralo, a dosadasnja praksa rezima pokazala je da su sva mala pitanja na koja nisu na vreme davani odgovori postala velika. Pokazalo se, kaze on, da lupanje sakom o sto i zaklinjanje u srpstvo samo donosi progone i nesrecu.

"Kosovo bi moglo ostati u Srbiji samo ako bi Srbija bila drzava svih njenih gradjana. Slobodan Milosevic je drzavu gradjana pokusao da pretvori u drzavu svojih partijskih sledbenika i nize rase gde su svi, koji nisu njegovi partijski poslusnici, niza rasa".

Kad podseca da se u politickim procesima za mnogo toga se ne moze reci kada, ali se za skoro sve moze reci - sta, Canak sumorno podseca da ovo sto se sada dogadja, spada u jedno od poslednjih poglavlja njegove knjige "Ratovi tek dolaze" objavljene 1993, a poredjenje prostora Velike Albanije iz vremena Drugog svetskog rata i onog gde se sada puca na Kosovu, pokazuje da je, osim malog severoistocnog dela Kosova, sve ostalo predvidjeno za ovo sto srpski ekstremisti zovu "amputacija", a albanski ekstremisti zovu " oslobodjenje".

` Ne znam da li se neko setio da prilikom amputacije, koju tako blagonaklono nude srbijanski akademici - sirom planete poznati kao najpogresniji politicki procenitelji novijeg doba - pacijent moze i da iskrvari. A pacijent je u ovom slucaju kompletan Balkan".

Skeptican prema zaklinjanju u neophodnost dijaloga Canak kaze da "posle dijaloga moraju postojati dve strane ciji dogovor ce nesto resiti, a ovoga trenutka takve dve strane ne postoje, jer niko vise ne drzi do te mere situaciju u svojim rukama da je, reklo bi se vojnim recnikom, njegova komanda izvrsna, odnosno da on moze da garantuje za svoju stranu".

Situacija je intenzivirana do bolnih granica. U njoj je i previse nepoznatog. Mozda bi, cini se, slika bila manje sumorna kad bi nekim cudom bila savladana bolest crno-bele fotografije Kosova. Jer, cak ni oni koji bi trebalo da su izuzetno upuceni ne mogu da pobroje ko sve deluje na politickoj sceni Kosova, zasta se zalaze i o cemu se tamo zaista radi.

Milena Putnik (AIM)

Antrfile:

POGRESNA POISTOVECIVANJA

"Kosovo i Vojvodina su dve razlicite stvari. Autonomija Kosova je stvarana na teritoriji Srbije kao pokusaj resavanja albanskog nacionalnog pitanja, a Vojvodina je svojom autonomijom, svojom teritorijom i svojim stanovnistvom usla u Jugoslaviju, prilikom njenog stvaranja. Bilo kakve varijante poistovecivanja su sustinski antivojvodjanske, jer ako bi se svela na nacionalni osnov onda bi autonomija Vojvodine pocela da se vezuje za nesrbe u Vojvodini sto nije tacno, jer autonomaskom pokretu u Vojvodini mogu pripadati svi Vojvodjani, ali ga mogu izneti samo Srbi iz jednostavnog razloga sto su natpolovicno najbrojniji",kaze za AIM Nenad Canak.

Vojvodina i Kosovo sustinski su izgublili autonomiju koju su imali u SFRJ dolaskom na vlast Slobodana Milosevica u Srbiji. Antibirokratska revolucija koja je prethodila izmenama republickog Ustava i centralizaciji Srbije vodjena je pod izgovorom zastite srpskog zivlja na Kosovu.

Posto polozaj Vojvodine u Srbiji spada u red velikih pitanja na koja se po misljenju Nanada Canka mora odgovoriti, "sustina price je sledeca - autonomija Vojvodine ne sme nikad vise biti upotrebljena kao puko preglasavenje ostalih, ako se to desi, opet cemo imati probleme kakve imamo sada".

M.P