LEX SPECIALIS I BATINA ZA KOSOVO

Nakon masovnih policijskih akcija odmazde koje je Beograd izveo u drenickom regionu na Kosovu, koje srpske vlasti smatraju glavnim uporistem tzv. Oslobodilacke vojske Kosova, mnogi domaci i strani izvestaci i politicki analiticari smatraju da je rezim u Beogradu, nakon visegodisnjeg odrzavanja status kvoa, izgubio strpljenje i odlucio se na ratno razresavanje kosovske krize. Tvrdi se da se radi o scenariju slicnom onima kojima je isprovociran rat u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini. Stavise, postoje indicije da je u ovim kaznenim ekspedicijama Beograd angazovao posebne policijske i vojne jedinice, kao i paramilitarne snage, koje su se u Hrvatskoj i Bosni vec "specijalizovale" za ciscenjem naselja i teritorija i masovnu likvidaciju ili proterivanje stanovnistva. Preduzete akcije odmazde zaista podsecaju na ono sto je vidjeno u ranijim etnickim ratovima na ovi prostorima. Srpske jedinice sistematski "procesljavaju" drenicki kraj pokusavajuci da uniste uporista OVK, ali i da uzgred ociste teritoriju koja je naseljena skoro iskljucivo Albancima. Kazneni odredi opkoljavaju i napadaju albanska naselja ostavljajuci za sobom srusene i spaljene kuce. Albansko stanovnistvo, pre svega zene, deca i straci, u strahu od odmazde, krenulo je u zbegove ili se krije po sumama. Kolone izbeglica pocele su da pristizu u okolna veca naselja, posebno u Vucitrn (Vushtri) i Mitrovicu, gde ih zbrinjavaju rodjaci i drugi gradjani.

Muski, vojno sposobni deo stanovnistva napadnutog regiona ostao je u selima i, po svemu sudeci, nastoji da se suprotistavi napadu i zastiti svoje domove i teritoriju. Izgleda da je otpor drenickog stanovnistva snazniji i organizovaniji nego sto su pretpostavljali oni koji su planirali policijsku akciju. Albanci iz drenickog regiona i ranije su u vise navrata demonstrirali visoki stepen samorganizovanosti i zajednickog delovanja. Premda nema tacnih podataka o stepenu koordinacije i komandnom nivou oruzanog otpora, ocigledno je da je on znacajno usporio tok operacije. Nakon prvog policijskog prepada na selo Prekaze, koje je poceo u zoru 5. marta, i u kojem su, kako tvrde ocvici, spaljene mnoge kuce, kaznena ekspedicija je kasnije sporije stizala do drugih sela. Tvrdi se da u njima vise nije bilo razaranja, svakako zato sto su ta sela na vreme napustena, ali i zbog organizovane odbrane, konfiguracije terena, vece pokretljivosti i planske disperzije otpora.

Razvoj dogadjaja do 6. marta uvece, doveo je do situacije koja bi se mogla nazvati malim, lokalnim ratom. Potera za "pripadnicima OVK", koje srpska drzavna propaganda naziva teroristima, mozda se moze okoncati tako sto ce se isprovocirati nova "drenicka pobuna", slicna onoj od kraja Drugog svetskog rata, kada su se jugoslovenski partizani obracunali sa dosta snaznim odredima lokalnog komandanta Sabana Poluze (Shaban Polluzha).

Pitanje o kojem se ovih dana najvise spekulise je brojcana snaga i naoruzanje drenickih odreda koji pruzaju otpor. Procene se krecu od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada. Ako se radi o nekoliko stotina naoruzanih boraca, onda bismo sadasnje sukobe mogli smatrati veoma opasnim, ali ne i neizbezno ekspandirajucim. Medjutim, ako je reakcija na srpsku kaznenu ekspediciju dovela do mobilizacije lokalnog albanskog stanovnistva i formiranja jedinica koje broje preko hiljadu naoruzanih boraca, i to pod jedinstvenom ili koordinisanom komandom, onda borbe koje se trenutno vode nisu ni najmanje naivne. Njihove posledice mogu biti zaista dalekosezne i u znaku uzlazne spirale angazovanja novih vojnih efektiva i sve tezeg naoruzanja, sa tendencijom da se prosire na druge kriticne regione (Klina, De·ani, Podujevo), gde je vec bilo sukoba i napetosti. Razume se, ako bi se zavitlala takva spirala, onda bi oruzani sukobi mogli da budu preneti i na urbane centre Kosova (Pristina, Pec, Djakovica itd.), iz kojih je vec pocela delimicna evakuacija srpskog stanovnistva. Konacno, posto je u Albaniji i Makedoniji vec pocela snazna emocinalna i politicka mobilizacija albanskog javnog mnenja za podrsku ugrozenoj braci na Kosovu, sadasnji lokalni porar mogao bi zaista lako da se pretvori u srpsko-albanski rat sirih razmera, pracen opstom destabilizacijom regiona i onim katastrof·nim scenarijem "ugrozavanja juznog krila NATO Pakta", a mozda i samog Atlantskog saveza kao takvog.

Ocigledno je da srpsku policiju, koja je kako se procenjuje u poslednjoj akciji angazovala najmanje oko 500 boraca, pomaze i vojska, buduci da se u ekspediciji koriste helikopteri, borna kola, tenkovi i malokalibarski topovi. Medjutim, iako su ove jedinice superiornije u naoruzanju, njihov broj nece biti dovoljan da se izadje na kraj sa pobunjenickim odredima ako su oni zaista uspeli da mobilisu nekoliko hiljada boraca. Ekspedicione trupe mozda pokusavaju da primene taktiku iznurivanja i izgladnjivanja drenickih branioca, ali takva bi akcija mogla da potraje predugo i da bude preskupa. Da bi se tako veliki broj albanskih pobunjenika stavio u potpuno okruzenje i fizicki savladao ili naterao na predaju, potrebne su dodatne trupe koje bi spolja zaokruzile citav drenicki region. Za takvu operaciju potrebno je angazovanje mnogo vecih vojnih snaga i to verovatno na duzi rok.

Ovo su, razume se, uglavnom spekulacije. Kakav ce biti stvarni tok dogadjaja zavisi od toga za koju ce se varijantu razresenja sadasnje kriticne situacije odluciti rezim u Beogradu. Ako se kaznena ekspedicija na vreme opozove i ako se, nakon toga, omoguci povratak drenickih Albanaca u svoje domove, napetost u drenickom regionu ce i dalje biti velika, ali ce se zato na razini Kosova ipak uspostaviti ranija situacija delikatne ravnoteze straha i status kvoa.

Medjutim, postoji opravdani strah da je sadasnja kaznena ekspedicija dubinski i neotklonjivo podrila ionako krhki kosovski status kvo. Da li zbog policijske gluposti ili pre ciljno i planirano (ovo drugo je mnogo verovatnije, narocito ako se pokazu tacnim tvrdnje da su u akciji ukljucene i jedinice "specijalizovane" za etnicko ciscenje) drenicka operacija je vec dovela do takvog tektonskog poremecaja situacije, kada vise nema povratka natrag.

Postavlja se logicno pitanje nije li zapravo pravi cilj Beograda stvaranje nove teritorijalne i etnicke konfiguracije, a ne · kako se akcija opravdava · likvidacija albanskih "terorista". Kao sto su u Hrvatskoj i Bosni na slican nacin bili inicirani i do kraja sprovedeni scenariji etnickog ciscenja i etnickog razgranicenja teritorija, tako se i u Drenici, kao vaznom teritorijalnom i etnicki albanskom "klinu" koji razdvaja istocni od zapadnog dela Kosova, verovatno pokusava sprovesti scenario etnickog ·iscenja teritorije koja je od najveceg prioriteta za srpske interese u slucaju eventualne potrebe za etnickim razgranicavanjem sa Albancima, ali i za svaku efektivniju kontrolu Kosova kao celine? Gledano retrospektivno, sada se moze jasno videti da je drenicka operacija pomno pripremana ne samo u nekoliko poslednjih nekoliko meseci, kada je vestacki preuveli·avan znacaj i prisustvo Oslobodilacke vojske Kosova, vec i unatrag nekoliko godina, sve do cuvenog napada na policijsku patrolu maja 1993. godine, nekoliko dana pre smene Dobrice Cosica sa polozaja predsednika SRJ.

Kada se govori o precenjenosti znacaja OVK, onda se misli na cinjenicu da ona nije jos uvek dovoljno jaka da diktira razvoj situacije. Albansku politicku scenu ipak kontrolisu snage koje su umerene i antiratno usmerene. Ibrahim Rugova, kao predsednik i lider koji uziva podrsku vecine Albanaca, nije odustao od politickog resenja krize, cak je nedavno izjavio da je spreman da se sastane i razgovara sa Milosevicem, uz prisustvo neke trece strane, kao garanta da ce razgovor biti ozbiljan. Rexhep Mejdani, predsednik Albanije, na mitingu podrske u Tirani militantnijim demonstrantima odgovorio je da je Albanija za mir i politicko resavanje kosovskog pitanja. Ratni huskaci nalaze se u Beogradu, u Milosevicevom stabu. Samo Milosevic moze doliti ulje na vatru, igrajuci na kartu podstrekivanja lokalnih pobuna kao sto je potencijalno ova drenicka kako bi onda opravdao uzlaznu spiralu intervencije policije i vojske i etnickog ciscenja Kosova.

Ocigledno je dakle, da je Milosevic taj koji diktira karakter i tempo dogadjaja. On zapravo trenutno vodi politiku na dva koloseka, s jedne strane zaostrava konflikt i dovodi ga do ivice novog rata, a s druge strane privodi kraju i pregovore oko odredjenih politickih ustupaka kosovskim Albancima, kao mere vracanja poverenja i pripreme za albansko -srpski dijalog na kojima insistiraju spoljni faktori. Ti ustupci se odnose pre svega na realizaciju sporazuma o normalizaciji rada albanskih skola. Kako je nedavno izjavio monsinjor Palja, predstavnik vatikanske organizacije Sante Edjidio, koja je posredovala u albansko-srpskim pregovorima oko skola, izgleda da je sve spremno oko implementacije ovog sporazuma. Izgleda da je to tipicno za Milosevicev tip vladanja, da on jednom rukom potpisuje Lex specialis-e, a u drugoj drzi pendrek, odnosno u slucaju Kosova, vatreno oruzje. Njegovi ustupci tako zahtevaju krvave potpise. Cena koja Kosovo trenutno treba da plati jeste krvavi masakr u Drenici i ponizenje i premlacivanje mirnih demonstranata u Pristini. Iako vlada bankrot drzavom, koja je prinudjena na ustupke i kompromise, Milosevic ipak zeli da pokaze ko je gazda u kuci, i s kim treba da se i dalje ozbiljno racuna.

Mozda je to najlogicnije objasnjenje onog sto se ovih dana desava na Kosovu. Krvavi drenicki pir, pretnja novim ratom i etnickim ciscenjem treba da odrze fascinaciju svetske i domace javnosti o neizbeznom fatumu Milosevica.

Pitanje je medjutim da li ce u svetskim centrima proci taj scenario istovremenog prikazivanja janusovih lica balkanskog Sadama. On je procitan. I on je bankrot.

AIM Pristina Shkelzen Maliqi