DESAVANJA, GLASINE I ODJECI

AIM JUNIOR Pristina

Do pre samo nedelju dana kosovski Srbi su sa znacima rezignacije i ogorcenosti posmatrali "dirigovanu i kontrolisanu nemoc i defanzivu" policije pred "akcijama Oslobodilacke vojske Kosova". Medju njima se osecao strah da ih ceka slicna sudbina njihovih krajiskih ili baranjskih sunarodnika ili pak nesto izmedju - u svakom slucaju lose. Od kada su krenule opsezne akcije MUP-a Srbije, posebno u drenickom kraju, medju kosovskim Srbima i Crnogorcima zavladala je primetna konfuzija, pothranjivana iz vise izvora:

Prvo: Srbi su se po inerciji (spirala psihoze panike), primetivsi izrazito visok nivo straha i polupanike kod svojih sugradjana Albanaca i sami preuzeli taj oblik kolektivnog ponasanja. To se moglo uociti po uzurbanosti, kupovanju velikih kolicina namirnica i pripremanja za "nesto" sto bi trebalo da se desi - poslepodne, pa uvece, ako ne ni tada onda u toku noci, zatim ujutru itd. Dalje, svi oni koji su mogli, odvezli su svoju decu kod rodjaka - negde van Kosova, sto je rezultiralo osipanjem djaka u skolama. Medju Srbima kruzi prica da su albanske paralelne vlasti zavele neku vrstu "policijskog casa" za svoje sunarodnike, pa su se Srbi podvrgli toj "fantomskoj vrsti epstinencije" od vecernjih izlazaka, sto je u zadnjih nekoliko dana rezultiralo gotovo sablasnim prizorima pustih ulica Pristine i drugih kosovskih gradova, jos u kasnim popodnevnim satima. Cesto se povodom toga u lokalnoj srpskoj "rekla - kazala" javnosti moglo cuti da nekakvi albanski snajperi motre odnekud na one koji krse navodni policijski cas, pa je otud bolje ne rizikovati zbog nocnih setnji, a albanska da ih "negde cekaju oni srpski".

Isto tako, sto se nekako poklapa sa gore recenim, zakuvavanje situacije u drenickom kraju pratio je masovan egzodus studenata drzavnog univerziteta u Pristini, poreklom iz drugih krajeva van Kosova, pa je stoga pitanje hoce li u ponedeljak, 9. marta uopste biti nastave, obzirom da su u studentskim domovima ostali malobrojni srpski studenti sa Kosova i studenti - izbeglice.

Drugo, kada je rec o strahu i konfuziji kod kosovskih Srba povodom eskalacije ovdasnje krize, jeste i strahovanje od moguce osvete naoruzanih albanskih grupa. Naime, nezvanicne informacije i glasine koje su kolale medju Srbima tokom borbi u drenickom kraju, broj mrtvih medju Albancima dostizao je svakog i nekoliko stotina. Vec prvog dana velike policijske akcije pricalo se da je samo u selima oko Glogovca ubijeno oko 130 do 150 ljudi, da su dva sela u okolini Srbice sravnjena sa zemljom, da vojska u policijskim uniformama i vojni tenkovi ofarbani u plavo bombarduju citava sela itd. Prirodno, u ovako sastavljenoj prici, sasvim je za ocekivati mogucnost osvete.

Trece: ne treba omalovazavati ni izjave zapadnih zvanicnika koje uopste ne deluju ospokojavajuce za usi kosovskih Srba: sankcije, vojna intervencija, zatim zagovaranje nekakve autonomije za Kosovo, u kojem bi oni bili majorizovani i tretirani kao manjina itd. Ono sto je posebno padalo u oci jeste "opsta mobilizacija" stranih humanitarnih organizacija ciji su dzipovi za vreme poslednjih protesta gradjana Pristine u znak protesta zbog situacije u Drenici, krstarili ulicama pokusavajuci, doduse bezuspesno, da udju u blokiranu zonu Drenice gde su se vodile borbe izmedju pripadnika MUP-a i kako se tvrdilo pripadnika OVK. Simptomaticno su, za srpske oci delovale razvijene zastave na vozilima zenevskog Crvenog krsta i nekih drugih organizacija. Tim povodom cula se prica po kojoj je policija otkrila jedno vozilo UNHCR-a koje je nosilo ekspoloziv i municiju za pripadnike OVK, sto je srpsko pamcenje vratilo na neke slicne incidente tokom rata u Bosni.

Medjutim, ono sto je takodje indikativno, za stav kosovskih Srba prema poslednjim desavanjima u njihovom okruzenju jeste neka vrsta odusevljenja povodom uspesnih policijskih akcija. Ovdasnji Srbi nisu zaboravlili ne tako davno slicno odusevljenje kosovskih Albanaca tokom hrvatske operacije "Oluja" i slamanja bivse Republike srpske Krajine. Naime, bas tog dana kada je Knin "pao" ( avgusta 1995.) i potonjih dana, nikada nije bilo toliko pompenznih albanskih svadbi i svadbenih kolona koje su pesmama defilovale ulicama Pristine, sto su kosovski Srbi protumacili kao inat i podsmeh upucen njima. Sada se desava suprotno. Ovog vikenda nema albanskih svadbi; ima srpskih. Srpski barjak na celu kolone svadbarskih automobila danas ima isti onaj revansisticki utisak kao i albanski, misle oni, pre par godina. Sve dok tragedija jednih izaziva pesmu drugih i obratno, Balkan ce biti daleko ne samo od Evrope, vec i od bilo kakvog mira.

Sto se tice nekih zvanicnih tonova lokalnih srpskih vladajucih struktura, ono sto se iz drzavnih medija moze videti, jeste neka vrsta bodrenja i hrabrenja, te glumljenje drzanja stvari pod kontrolom (npr:"Nema mesta za paniku", "Srbija je sposobna da odrzi red", "Nema dijaloga sa teroristima" itd.), sto u sustini krije veliku dozu straha i nesigurnosti (sto cak i Seselj tvrdi). Pogledi zabrinutosti lokalnih srpskih zvanicnika, te politicko - privredne elite nisu toliko usmereni u pravcu Srbice koliko u pravcu Beograda, koji je glavna pretnja njihovom polozaju (iz Beograda dolaze stap i sargarepa). Glavni strah kososvkih Srba jeste neki novi Dejton za Kosovo, na kojem Slobodan Milosevic, "pritisnut, ucenjen ili podmicen ko zna cime", moze da stavi svoj potpis kojim u ovoj ili onoj formi "prodaje" Kosovo.

Visemesecno oklevanje Beograda da stane na vrat "siptarskim bandama secesionistama i terorista" (navodi list na srpskom jeziku "Jedinstvo") je u potpunosti podgrejalo takva strahovanja. Povodom toga, po Pristini je pre nekih par nedelja pustena glasina da su kosovski SPS-ovci uputili neku vrstu ultimatuma centrali svoje partije u Beogradu, da konacno resi problem terorizma na Kosovu ili ce oni resavanje tog problema uzeti u svoje ruke. Cak i da nije tacna, ova glasina nije bas bez ikakvih osnova, jer pre svega, jedino kosovski socijalisti koji za Milosevica, tokom izbora, zavrsavaju jedan veoma delikatan posao, imaju mogucnost da sa malo povisenijim tonom razgovaraju sa njim. Ne treba izgubiti iz vida da neke ustupke Milosevic mora uciniti prema kosovskim socijalistima, ako ne iz patriotizma, ono bar zbog vlasti.

Srpski pokret otpora, na cijem je celu Momcilo Trajkovic, upravo je najavio otvaranje "Srpskog informativnog centra" u Pristini, i pozvao je sve novinare, posebno one inostrane, da dodju kako bi im bile pruzene sve informacije, pa i smestaj. Na njegovom celu je brat Sava, licni prevodilac episkopa rasko - prizrenskog Artemija. Reklo bi se da je tek zapocela borba pridobijanja javnog pre svega medjunarodnog mnjenja, nudeci Srbi i Albanci svoju istinu.

Medjutim, kako je politika pre svega spoj tracanja, marketinga i trgovine, moguce je ocekivati i neke kontrausluge Pristine prema Beogradu i po nekoj drugoj osnovi, ne bi li Beograd izgradio sebi bolju poziciju u nekim razgovorima i pregovorima sa Albancima i stranim predstavnicima oko Kosova, a sto i ne bi trebalo da bude tako daleko, obzirom da je politika na Balkanu niz savrseno uklopljenih obrta - krvavih, naravno...

AIM Pristina Dorijan NUAJ