PRVO "OBRACUN", A ONDA U SKOLE

Krajem februara i pocetkom ovog meseca, jake srpske, kako tvrdi pristinski Odbor za zastitu ljudskih prava - vojne i policijske snage, izvele su dve snazne vojno-policijske operacije; Izgleda da je druga je jos u toku, u cilju pacifikacije Drenice i ocitavanja lekcije kosovskim Albancima. Osim zvanicnih podataka MUP-a Srbije o likvidaciji 20 albanskih terorista i pogibiji dvojice srpskih policajaca, nema pouzdanijih informacija za stvaranje barem neke povrsne predstave o tome kako je pocela i kako se razvija (druga) operacija koja je zapocela 5. marta rano ujutro. Prema albanskim izvorima rec je o operaciji u kojoj je bilo angazovano na hiljade srpskih policajaca i vojnika i na stotine vojnih i policijskih vozila. Takodje je poznat podatak da je operacija zapocela u severo-zapadnom regionu (u samom srcu) Drenice koji ima 15-tak albanskih sela u kojima mesecima nije smela ili nije htela da kroci noga srpske policije. Najnovije informacije za javnost MUP-a Srbije kazuje da je doslo do obracuna sa "albanskim teroristima" koji su napali patrolu policije, kada je lakse ranjeno dva pripadnika ministarstva unutrasnjih poslova. U narednoj informaciji se dodaje da je tokom akcije ranjeno jos sedam policajaca.

Pre svega, nema pouzdanih podataka za izvodjenje zakljucka, kako se vodila operacija u vojno-taktickom smislu i o vrstama upotrebljenog oruzja. Albanski izvori govore da su korisceni topovi, tenkovi, helikopteri i da se albanska sela napadaju iz vazduha i iz velikih daljina. Nema podataka, ukoliko su oni tacni, o tome da li srpske snage ulaze posle bombardovanih naselja. Za politicku i vojnu ocenu druge operacije od najveceg znacaja su saznanja o albanskim zrtvama. Bliza saznanja o njima, pokazace jasno da li je stvarno rec o teroristima, kako veoma olako srpske vlasti nazivaju Albance koji ne prihvataju pokorno srpsku dominaciju ili o sasvim nevinim civilnim zrtvama, kakav je bio slucaj sa onim operacije koja je bila izvedena 27. i 28. februara i prvog marta. Vec sada se moze govoriti o izvesnim civilnim stradanjima u drugoj operaciji. Naime, na hiljade ljudi, uglavnom zene i deca napustili su svoje domove i krenuli drenickim bespucima ka sigurnijim mestima, uglavnom prema Koosvskoj Mitrovici i Vucitrnu.

Bez obzira na manjkavost podataka, vec sada se sa sigurnoscu moze reci da je druga nastavak prve operacije. I teritorija druge operacije nalazi se u uzanom pojasu izmedju planine Cicavica i linije Glogovac - Srbica. Zapravo teren druge operacije nastavlja se severno od terena u kome je bila izvrsena prva operacija. Prvi zakljucak koji se moze izvesti je da nije rec o slucajnim incidentima koji nastaju posle iznenadnih napada toboznjih albanskih terorista na srpske policajce, nego o unapred planiranim akcijama. Drugi zakljucak mogao bi da bude da su ove operacije odlucni ili mozda odlucujuci vojno-policijski pokusaji satiranja albanske gerile, ciscenja i pacifikacije Drenice postepeno, u delovima. Sasvim sigurno, srpska vojno-policijska navala na Drenicu cilja i na stvaranje znacajnih politickih pretpostavki pred eventualno iznosenje problema na diplomatski sto. Medjutim, jos se ne moze govoriti da li su vojnim putem stvorene zeljene politicke prednosti. Za prvu operaciju, uprkos brojnim civilnim zrtvama, vec se moze reci da je u vojnom smislu bila promasaj i potpuno nepotrebna. Albanske zrtve, po svedocima, bili su nevini civili.

Za prvu operaciju vec se moze stvoriti mozaik toka dogadjaja. U petak, 27. februara uvece albanski lokalni izvori primetili su velike pokrete vojske i policije i teskih vojnih vozila ka juznom prostoru pojasa koji se nalazi izmedju Cicavice i linije Glogovac - Srbica. Koncentracija je bila velika, a i paljba iz vatrenog oruzja, koja obicno prati srpske policijske i vojne pokrete neuobicajeno intenzivnija, ali nije bilo procenjeno da se sprema nesto posebno. Tek ujutro rano, mestani i albanski aktivisti su shvatili da je rec o direktnoj intervenciji na njihov region, ali bilo je kasno. Cvrsti obruc je bio uspostavljen i ceo taj region je bio odsecen od sveta. Pristina i Albanci van obruca samo su naslucivali, ali nisu imali ni pribliznu predstavu o tome sta se tamo dogadja. Da se nesto krupno zbilo saznali su prvo iz informacije MUP-a Srbije, u subotu, 28. februara u kojoj je bilo receno da su likvidirana petorica terorista koji su u selu Likosane, blizu Glogovca iznenada napali srpske snage. U zvanicnoj informaciji koja je bila objavljena sutradan, saopsteno je da su bila ubijena l6-torica terorista i da su srpske snage imale cetvoricu ubijenih i dvojicu ranjenih.

Totalni karantin nad ovim delom Drenice sa desetak albanskih sela bio je uspostavljen u noci izmedju petka i subote, pre ubistva srpskih policajaca i masakra nad albanskim seljacima. Zbog velike paljbe, ljudi nisu mogli da izidju ni iz svojih kuca, a kamoli da pokusaju izlazak iz "karantina". Takoddj, niko nije mogao da pridje regionu iz vana. U stvari, na prelazu izmedju februara i marta, cela, vec mesec ipo dana opsednuta Drenica bila u totalnoj opsadi. Tek posle prvog beogradskog zvanicnog Saopstenja kasno popodne u nezvanicnom obliku albanski izvori poceli su nesigurno da govore i o ubijenim i ranjenim Albancima. Ipak, do nedelje u podne, albanski izvori i kosovski Albanaci nisu imali ni pribliznu predstavu o razmerama nasilja koje je bilo upotrebljeno u subotu, pre svega u selima Likosane i Cirez.

Ova sela u koja su usle srpske snage prostiru se na uglavnom ravnicarskom terenu pored glavne putne komunikacije Glogovac - Srbica. Najveci broj zrtava, ukupno je identifikovano 25 samo u ova dva sela, sudeci po fotografijama koje je objavila ovdasnja stampa, kao da su bile izmasakrirana i to unutar svojih kuca, gde su ih zatekle srpske oruzane snage. Otuda toliko zrtava iz istih porodica. Porodica Sejdiu izgubila je cetvoricu sinova. Sve zrtve bile su u najblizem srodstvu.

Najgrozniji zlocin izvrsen je nad porodicom Ahmeti iz Likosana. U subotu, 28 februara srpske oruzane snage izvele su iz svog doma desetoricu muskih clanova porodice Ahmeti od 16 do 50 godina starosti i jos dvojicu drugih koji su bili gosti njihove kuce. Bili su odvedeni i do ponedeljka uvece, tako se javljalo, nalazili su se na spiskovima uhapsenih drenicana. Toga dana pojavile su se sumnje da se njihova tela nalaze u mrtvacnici pristinskog klinickog centra. Pristinski Odbor za ljudska prava objavio je sutradan da su svi, na dan hapsenja ili sutradan zverski masakrirani nozevima i drugim mehanickim sredstvima.

O drenickim dogadjajima treceg marta uvece svoje ocene izneo i Glavni stab Oslobodilacke vojske Kosova. U ovom saopstenju, koje nosi broj 43. kaze se da su 27. marta vodjene zestoke bitke u jednom regionu Drenice, cak prsa u prsa i da su srpske snage imale na desetinu poginulih i ranjenih. Stab OVK-a je saopstio da su trojica njenih pripadnika bila ranjena, od kojih jedan teze. Tvrdi se u ovoj informaciji da su poginuli Albanci svi civili.

Beograd govori o likvidiranim albanskim teroristima. Medjutim, nije pruzio ni jedan dokaz da su grozno iskasapljene albanske zrtve, prenosi se da ih je bilo polomljenih lobanja, polomljenih delova tela ili bez ociju, imale bilo kakvu vezu sa albanskim naoruzanim grupama koje su napadale ili pruzale otpor srpskim oruzanim snagama na tom terenu. Prema kazivanjima drenickih seljaka, u subotu 28. februara kod mesta koje mestani nazivaju Kod sest hrastova, vodjena je zestoka bitka izmedju pripadnika srpskih oruzanih snaga i albanskih naoruzanih grupa. Pretpostavljaju da su tamo bili ubijeni i ranjeni srpski policajci i da su pripadnici albanskih naoruzanih grupa, otisli u nepoznatom pravcu. Dodaju da su progoni, zlostavljanja i hapsenja mestana pocela pre "bitke" Kod sest hrastova.

Sadasnja eskalacija koja je dovela, cak do teskih oruzanih bitaka, zapocela je krajem novembra prosle godine. Posle mnogo godina, tada je bio prekinut uobicajeni tok srpskih policijskih ekspedicija po albanskim selima i naseljima. Naime,

1. i 26 novembra, u razmaku od samo 18 sati, albanske naoruzane grupe "odbile" su dve snazne srpske policijske ekspedicije u nekim selima Srbice. Ali, mozda jos znacajnija za buduce tokove albansko - srpskih konfrontacija, bila je cinjenica sto se, posle 15-tak godina srpske represivne i nasilnicke vladavine nad Kosovom, dogodio presedan osporavanja srpske volje uopste i, zajedno sa njom, makar samo simbolicno, i srpska sila i snaga srpskog oruzja.

Tih dana, u Drenici prvi put javno se oglasila preko svojih predstavnika Oslobodilacka vojska Kosova. Na sahrani nevino ubijenog albanskog nastavnika u tadasnjem drenickom sukobu, posle govora njenog predstavnika, albanska masa od oko 20-tak hiljada ljudi, prvi put je javno klicala OVK... U ocajnoj nemoci, kako su neki ovdasnji analiticari tumacili klicanje: UCK...., ne samo za one koji su klicali, bila je strahovita eksplozija nade i vracanja ljudskog i nacionalnog dostojanstva.

Posle masakra u Likosanu i u Cirezu, iste eksplozivne snage bila je i demonstracija u Pristini. Za Osmi mart zakazane su demonstracije albanskih zena. Studenti su jos pre drenickih operacija zakazali "svoje" demonstracije za 13 mart. Upravo izasli broj studentskog lista BOTA e RE (Novi Svet), objavljuje anketu sa studentima i podatke da sto odsto anketiranih, Srbiju smatraju "okupatorom", a 93,31 odsto su spremni da "zrtvuju svoj zivot za slobodu Kosova".

Posle studentskih demonstracija, koje su na neki nacin pocele da vracaju samopouzdanje koosvskim Albancima, otpor drenickih seljaka srpskim kaznenim ekspedicijama oznacio je veliki psiholoski preokret kod, uglavnom, razocaranih albanskih masa. Pre svega osporena je, mozda cak i slomljena moc uticaja visegodisnje propagande o nemoci kosovskih Albanaca, u kojoj su delimicno i sami ucestvovali, da bilo sta ucine ili postignu na Kosovu i da je, prema tome, za njih najbolje da prihvate ono sto im nudi Beograd. Trenutno stanje duhova je takvo da sada i nije najbitnija racionalna kalkulacija sta oni sami mogu ucinit i dokle mogu stici sopstvenim snagama. Poslednja informacija govori da je u Pristinu doputovao monsinjor Palja, posrednik u potpisivanju Dogovora o normalizovanju obrazovanja na albanskom jeziku izmedju Milosevica i Rugove...

AIM Pristina Fehim REXHEPI