BUGRASKA PREDLAZE INICIJATIVU O KOSOVU

AIM Sofija, 05.03.1998

Napetost na Kosovu eskalira i potrebo ne donosenje bitnih mera, ukljucujuci i oblast doplomatije, za umirotvorenje nemirne pokrajine. U tom prvacu bio je i predlog ministra spoljnih poslova Bugarske Nadezde Mihajlove koji ukljucuje predlog Rumuniji, Turskoj i Grckoj da usvoje zajednicku deklaraciju kojom se poziva na neposredan dojalog izmedju etnickih Albanaca na Kosovu i vlasti u Beogradu, kao i na iznalazenje izlaza iz krize bez primene nasilje i u okviru teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije. Ideja se zasniva na jasno izrazenoj zabrinutosti zbog porasta medjuetnicke napetosti u pokrajini koja bi mogla da izmekne kontroli i izazove novi balkanski pozar. Pslednji dogadjaji u Pristini i na drugim mestima gde je bilo zrtava i ranjenih na obe strane potvrdjuju tu prognozu. Postoje, medjutim, izvesne rezerve prema ideji Ministarstva spoljnih poslova Bugarske posto se iza nje nazire nevesti pokusaj da se sondira balksnki politicki prostor o tome do koje bi mere Bugarska mogla da igra ulogu generatora ozbiljnih politickih inicijativa kako regionalnog, tako i sireg znacaja.

Po svemu sudeci, vec ima i naljucenih partnera. za sada dva

• Grcka i makedonija, ali nije iskljuceno da se pojave i novi. Inicijatori iz bugarskog Ministarstva inostranih poslova ostali su neprijatno iznenadjeni cinjenicom da je svega nekoliko casova posle prijema tajnog poziva da ucestvuje u inicijativi, Atina narusila preliminarnu konfidencijalnost koja je obavezna u prvoj etapi konsultacija. trebalo je da porparol bugarskog Ministarstva inostranih poslova Ratko Vlajkov oglasi na konferenciji za novinare sadrzinu predloga ministra Mihajlove, ali to se dogodilo dan posto je njegov grcki kolega Dimitris Repas vec izrazio rezerve Grcke. tako je propagandni efekat te inace blagovremene bugarske ideje sveden na nulu, a i sam njen uspeh ozbiljno doveden u sumnju. Na spomenutoj konferenciji za novinare Vlajkov je precizirao da Grcka ne odbacuje bugarski predlog, vec trazi vise pojedinosti o njemu obzirom na to da je i Atina u vise navrata pokusavala da posreduje izmedju dve suprotstavljene strane na Kosovu. Prema zapadnim diplomatama u Sofiji, medjutim, preuranjeno oglasavanje sa grcke strane tajne korespondencije Bugarske sa Rumunijom, Turskom i Grckom, jasna je indikacija da atina nece dozvoliti da joj bude oduzeta inicijativa u pogledu Kosova. I to upravo sada kada grcka pokusava da preuzme vodecu ulogu u balkanskoj diplomatiji, smatrajuci da joj ta uloga i pripada po pravu jer je ona clanica Evropske unije i Nato.

Druga balkanska drzava koja je ocigledno zauzela stav uvredjene bila je Makedonija. U Skoplju su saznali za predlog ministra Mihajlove ne iz diplomatske koresponedencije sa Sofijom, vec iz izjave repasa u atini. Kraj Vardara odmah su postavili pitanje zosto Sofija poziva samo Rumuniju, Tursku i Grcku i nisu prihvatili bugarski odgovor da su to cetiri osnovne drzave na Balkanu koje produkuju stabilnost i bezbednost u tom rejonu. Pri tome one se nesposredno ne granice sa Kosovom i nisu bile u sastavu nekadasnje SFRJ. Eksperti smatraju da u Sofiji i ovom prilikom nisu uzeli u obzir prekomernu osetljivost Makedonije na pitanje Kosova kao i na svaku diploamstku akciju Bugarske na Balkanu. Izvori iz Ministarstva spolnih poslova Bugarske tvrde da je neupucivenje poziva za ucesce Makedoniji ubrzo ocenjeno kao greska tako da je makar i nekoliko dana kasnije ona ipak pozvana. Ali do toga nije doslo zbog pritiska Atine, kako se tvrdi u nekim makedonskim medijima, vec iz cisto racionalnih razloga koji su prvom trenutku nisu dovoljno ocenjeni. Podrozivost vlasti u Skoplju da je na taj nacin Bugarska pokusala da diplomatski zaobidje Makedoniju ostaje i dalje, tako da u inicijativi ministra Mihajlove one vide nameru Sofije da dobija na poene na svom putu ka punoprabnom clanu u Evropskoj uniji i Nato, i to za racun kandidature Skopje.

Toj ociglednoj nevestoj promociji bugarske inicijative o Kosovu dodaju se i sumnje o dvojnom arsinu Bugarske kada je rec o regionalnoj saradnji na Balkanu. Sofija i dana danas nema jasno artikulisanu poziciju u pogledu makedonskog poziva za cetvorostrani susret vojnih ministara Albanije, Bugarske, Grcke i Makedonije. Iz bugarskog Ministarstva odbrane tvrde da cim vec imamo sirok prices saradnje medju zemljama Jugoistocne Evrope u oblasti odbrane, njegove "skracene varijante" nisu potrebne. Podsetimp da se ovakvi procesi odvijaju u politickoj diplomatskoj i ekonomskoj oblasti medju drzavama balkanskog poluostrova i da je to naslo izraza u odrzanim forumima u Sofiji i Solunu. U tom kontekstu iskrsava pitanje: zasto je onda za situaciju na Kosovu potrebno formirati "mini-tim" balkanskih drzava kako to predlaze Bugarska? Objasnjenje Ministarstva spolnih poslova Bugarske da se u nesto kasnijoj etapi te iniciajtive predvidja da se ukljuce i ostale balkanske zemlje, kao i relevantni medjunarodni faktori, ne umanjuje podozrivost da Sofija pokusava da lavira za racun svojih partnera u tom delu Evrope.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV

Toj ocigledn