A YEAR AFTER: SENKA ANARHIJE

Godinu dana od kada je u Albaniji uspostavljeno vanredno stanje koje je praceno revoltom protiv rezima bivseg predsednika Berise i padom zemlje u anarhiju, u Albaniji je novi predsednik na vlasti, nova Vlada i jedna nova druga Anarhija. Kratka, stabilna jesen, za koju se cinilo da se ponovo vratila u zemlju naoruzanih ljudi, ostavila je mesto anarhicnoj zimi. Da li se to Albanci jednom novoma anarhijom prisecaju proslogodisnje anarhije?

Ovo strasno pitanje cirkulise po diplomatskim krugovima u Tirani i strah je povecan i u zapadnim kancelarijama koje su utrosile ne malo energije za stabilizovanje takozvane albanske krize, od prosle godine. Neku vrstu more dozivljavaju i sami Albanci koji se bez obzira na to sto su se sada privikli na pistolje i kalasnjikove, ipak plase povratka anarhije.

Ono sto se prosle nedelje dogodilo u Skadru, gde je jedna naoruzana banda palila, opljackala i tokom jedne noci rusila javne zgrade, biblioteke i cak i jednu instituciju za versko vaspitanje, bila je najdramaticnija epizoda ali ne i jedina u istoriji zlocina koji se ne zaustvljaju. U toku nedelje nekoliko ekspolozija tritola su uzdrmale Djirokastru na Jugu, jedna bomba je ostetila vodovod na Severu, ostavljajuci bez vode 40 hiljada ljudi, dok je pet osoba ubijeno u sukobu naoruzanih bandi usred bela dana u gradu Berat, u centralnoj Albaniji. Samo kilometar od zgrade Vlade u zatvoru glavnog grada, zatvorenici su se pobunili uzimajuci za taoce policajce i demolirajuci deo zatvora.

Jedan list u Tirani, ne bez ironije je kabinet Nanoa okarakterisao kao "sanjalacku Vladu". Dogadjaji u Skadru, gde je banda koja nije brojala vise od sto osoba preduzela kontrolu nad gradom za nekoliko sati, dokazali su da je drzavni autoritet jos uvek lomljiv i povrsan. Ipak, ponovo se postavlja pitanje: Da li se moze pretvoriti Skadar iz 1998 u Valonu iz

1. godine?

Moze se reci da se pojavila senka anarhije, ali ne i sama anarhija. Ima malo izgleda¸da ce se istorija ponoviti i to ne zbog cinjenice sto Albanci i posebno politicari koji ih vode znaju da izvuku pouke iz istorije, posto je u stvari suprotno, vec i cinjenice sto za razliku od pre godinu dana nedostaje duh jakog osporavanja u odnosu na politicku grupu koja vlada zemljom. Aktuelno, Nano iako nema vecinu Albanaca uz sebe, sigurno je da oni nisu i protiv njega. Dok za Berisu koji se kako se cini veoma tesko miri sa porazom, pad popularnosti Vlade ne znaci da automatski znaci i porast njegove popularnosti. Bilo kako bilo, u atmosferi pasivnosti Vlade i agresivnosti opozicije, i posebno stalnog politickog konflikta, mnogo ocekivana stabilnost cini se veoma dalekom. Svetlo na kraju tunela se udaljilo ili se pak cini da je tunel mnogo duzi nego sto se mislilo i strani investitori se ustrucavaju da u njega udju. Scene iz Skadra i uopste pucnji ulicama Albanije, iako povecavaju broj diplomata i novinara koji slecu na aerodrom u Tiranu, odlazu rezervaciju karata biznismena i investitora. Medjutim, ova razrusena zemlja nece se moci regulisati ni novinskim clancima ni diplomatskim dijalozima, ako se ne bude investiralo i proizvodilo.

Nije mali broj onih koji misle da ova senka anarhije predstavlja dobro smisljen plan i koncipiran sa jasnim ciljevima, pre svega da bi se ocuvao imidz jedne nestabilne zemlje. Premijer Nano koji je do sada preferirao da citira paragrafe iz Biblije, koji je imao mogucnosti da studira tokom cetiri godine u zatvoru, u poslednje vreme je poostrio recnik i pripisao je svom politickom protivniku Berisi ovaj cinican plan destabilizacije. Ako je Nano okarakterisao Berisinu politicku grupu kao "porodiliste zlocina", Berisa smatra danasnji vladin kabinet "drzavom bandi".

Zapad zabrinut zbog ponavljanja istorije u maloj balkanskoj zemlji gde se nista ne moze predvideti, reagovao je brzo i ostro. "Potrebno je da ciklus nasilja ponovo ne zapocne u Albaniji, jer u suprotnom, sva nastojanja medjunarodne zajednice, preduzeta 1997. godine bila bi uzaludna", izjavio je u ime OEBS poljski ministar inostranih poslova Geremek. Nemacki ministar inostranih poslova Kinkel, koji je pre nekoliko nedelja posetio Tiranu, uputio je ostar apel lideru opozicije Berisi, gde ga iako ne pominje po imenu, okrivljuje za stvoreno stanje. "Onaj ko duva u vatru i podstice narod recima ili delima na vandalizam i pobunu, on namerno vodi ponovo zemlju ka provaliji". Nije tesko pogoditi ime koje stoji iza licne zamenice "on". Medjutim, cini se da se u ove dve poslednje godine bivsi albanski predsednik privikao na kritike zapada i da na njega ne ostavljaju utisak. Berisa nije nikada skrivao da zeli da skrati mandat aktuelnoj Vladi. On je uspeo da drzi pod tenzijom novu Vladu svakodnevnim protestima, strajkovima gladju, cak se nije ustrucavao da poziva i na gradjansku neposlusnost i neplacanje taksi.

Anarhicnu situaciju u zemlji favorizuje i neka vrsta dvovlasca koja se zapaza. Dok socijalisti imaju centralnu vlast, demokrate kontrolisu lokalnu vlast. Neretko su lokalni vlastodrsci vise skloni povinovanju naredbama Berise nego Nanoa. Najburniji slucaj bio je isticanje zastave na pola koplja na zgradi gradskog veca u Tirani, povodom nacionalne zalosti koju je proglasio (!) lider opozicije, povodom ubistva jednog aktiviste njegove partije. Paralelna drzava je bez sumnje oslabila autoritet jos uvek krhtke albanske drzave.

U medjuvremenu, u redovima socijalista na vlasti tece stalna debata o tome da li treba otvoriti proces protiv bivseg predsednika Berise zbog pada albanske drzave proslog proleca i zbog gazenja Ustava. Jedno radikalno krilo zahteva sudjenje bivsem predsedniku, ali ima malo sansi da do toga i dodje. List Socijalisticke partije u jednom od brojeva od prosle nedelje, uporedjujuci Berisu sa generalom Norijegom, zahtevao je da mu se sudi u Hagu. Sam Nano vise bi izgubio nego sto bi dobio hapsenjem coveka, koji je njega uhapsio pre pet godina. To bi zvucalo kao revans. S druge strane, i Zapad bez obzira na rezerve prema Berisi bio bi kategoricno protiv nastavljanja sa poznatim albanskim presedanom, da oni koju dodju na vlast hapse one koji su ranije bili na vlasti. Medjutim, s druge strane, stezanje kljesta zapada prema njemu, sada i kritikama bez mnogo diplomatije, signal je da on ovaj politicki imunitet ne bi trebalo da zloupotrebljava.

Cini se da obracajuci vise paznje obezbedjivanju medjunarodne podrske, Vlada koju vodi Nano nije uspela da se suoci sa dva glavna izazova albanskog zivota: prikupljanje oruzja i definitivno zatvaranje piramidalnih shema.

Sve vreme dok najmanje pola miliona komada oruzja ostaje u rukama populacije, albanski teren ostaje jos uvek jedna terra incognita sa mnogo iznenadjenja. Povecavanje aktivnosti kriminalnih bandi, za obicnog Albanca se prevodi u jasnu poruku da oruzje koje ima u kuci ne treba predati, posto mu moze zatrebati u samoodbrani. Ako su do jeseni kada se javni red osetno stabilizovao Albanci predali oko 100 hiljada komada oruzja, tokom nestabilne zime prikupljeno oruzje se moze brojati na prste. Nova Vlada nije uspela da usvoji i primeni jasan program za prikupljanje oruzja i sve je uslo u zatvoreni krug: oruzje u rukama Albanaca vodi u nestabilne situacije i nestabilne situacije primoravaju Albance da ne predaju oruzje.

S druge strane, situacija je jos paradoksalnija kada se radi o zatvaranju ostalih piramidalnih shema. Berisa iako je priznao kao jedinu svoju gresku tokom pet godina na vlasti dopustanje piramida, na cijim je rusevinama i pao, ipak izgleda da je u njih zaljubljen, braneci ostale piramide, pod zastavom svetosti privatnog vlasnistva. U medjuvremenu, Vlada nastoji da ih zatvori i pomocu postepenih obazrivih mera, ali ipak ne uspevajuci da jednim udarcem sekire presece Gordijev cvor. Postoji strah da proglasenje bankrotstva VEFA i ostalih piramidalnih kompanija moze izazavati socijalne nemire, a cak, postavlja se i pitanje: Ima li izgleda da kao sto je u pepelu pet prvih piramida srusio Berisa, u pepelu pet drugih ostalih piramida, blokiranih vec godinu dana, srusi i Nano?

Naravno, proglasenje bankrotstva ne izaziva srecu i lose vesti o finansijskom stanju postojecih piramida propracene su nemirima i porastom nezadoljstva. Stavise, nejasno obecanje Nanoa tokom izborne kampanje o vracanju izgubljenog novca, jos uvise je oslozilo stvari. Medjutim, razvod od piramida bez obzira na to sto je tezak, psiholoski izgleda da je zavrsen. Piramide vise nece ni rusiti nekoga sa vlasti niti ce nekoga dovesti na vlast.

Godinu dana posle razaranja sna o Piramidama, Albanci nisu uspeli da izgrade jedan novi san. Godinu dana posle anarhije pojavila se njena senka.

AIM Tirana Remzi LANI