DVA POGLEDA NA FEDERACIJU

Vece republika spasilo opstanak saveznog parlamenta

Iako je u javnosti stvorena atmosfera da ce doci do raspustanja saveznog parlamentato se, ipak, nije dogodilo. Vece gradjana usvojilo je glatko federalni budzet i tako otklonilo opasnost da Skupstina Jugoslavije bude raspustena. Vecina poslanika iz Crne Gore shvatila je da ne treba rusiti parlament kako bi se naudilo Slobodanu Milosevicu, cime su pokazali politicku i drzavnu zrelost

AIM, BEOGRAD, 3. 3. 1998.

Izglasavanjem ovogodisnjeg federalnog buzeta u Vecu republika, savezni parlament formalno je, u poslednjem trenutku, spasen od raspustanja. Sustinski, Treca Jugoslavija i dalje ostaje na mnogim iskusenjima. Najvise zbog toga sto njene dve federalne jedinice - Srbija i Crna Gora - razlicito dozivljavaju zajednicku drzavu.

U srpskom rezimu izrazena je teznja da Jugoslavija postane unitarna drzava s velikim ovlascenjima saveznih organa, pre svega predsednika, dok crnogorsko rukovodstvo insistira na podeli vlasti i ravnopravanom statusu u saveznoj drzavi. Ovi oprecni pogledi zaostrili su odnose izmedju jedne i druge strane do te mere, da su savezni organi prakticno prestali da funkcionisu, pa se u javnosti nagovestavalo kako ce se skupstinsko zasedanje pretvoriti i svojevrsnu sahranu sadasnjeg parlamentarnog saziva.

Takav ishod se pretpostavljao zbog izrazavanja sve veceg nezadovoljstva Crne Gore njenim polozajem u Jugoslaviji. Od kada je Milo Djukanovic izabran za predsednika ove juzne jugoslovenske republike Crna Gora se prakticno nalazi pod blokadom, kako s kopna tako i s mora. Sve njene granice su zatvorene. Srpske vlasti su na granici sa Crnom Gorom uspostavile strogu kontrolu ljudi i roba, objasnjavajuci taj korak teznjom da se preseku svercerski kanali. Iz istih razloga vojska je blokirala morske prilaze, a zatvorene granice prema Albaniji i Hrvatskoj mogu da se otvore samo odlukama savezne drzave. Tako se Crna Gora nasla pod dvostrukim obrucem sankcija. Spoljnim, koje primenjuje medjunarodna zajednica i unutrasnjim od strane Jugoslavije.

Suocena s blokadom svoje republike, crnogorska Vlada uporno zahteva od jugoslovenskih vlasti da otklone razloge zbog kojih su zatvorene granice s Albanijom i Hrvatskom. Prva je, navodno, zatvorena zbog nemira u toj zemlji, a druga zbog neresenog statusa poluostrva Prevlake. Zbog blokade Crna Gora godisnje gubi, kako tvrdi njen predsednik Vlade Filip Vujanovic 90 miliona dolara. Taj iznos nije veliki, ali je za Crnu Goru znacajan kao za Srbiju 20 puta veca suma.

S obzirom da jugoslovenske vlasti ne pokazuju razumevanje za ekonomske teskoce Crne Gore, koja se prakticno nalazi u "kavezu", Vujanovic je za svoje prvo putovanje u inostranstvo izabrao Banja Luku s namerom da preko Republike Srpske uspostavi koridor preko kojeg ce uspostaviti komunikaciju sa svetom, odnosno izvoziti i uvoziti robu. Ovogodisnja turistiska sezona je takodje pod znakom pitanja, jer je, u postojecim okolnostima, Crna Gora postala "slepo crevo". Turizam predstavlja za nju jednu od najznacajnijih privrednih grana.

Zbog takvog stanja u odnosima izmedju Crne Gore i Jugoslavije, a posledica su, netrpeljivosti Slobodana Milosevica prema Milu Djukanovicu, s velikim interesovanjem se ocekivalo zasedanje saveznog parlamenta. Posebno njenog "gornjeg" doma, kako zovu Vece republika, koje je poslednji put zasedalo pre devet meseci kada je Milosevic izabran za sefa savezne drzave.

Pred ovim skupstinskim vecem stajala je obaveza da prihvati ovogodisnji savezni budzet, koji je u Vecu gradjana usvojen krajem decembra. Prema Ustavu budzet treba da prihvate oba skupstinska doma, a u slucaju da jedno od njih to ne uradi savezni parlament se raspusta i raspisuju izbori za novi. Poslednji rok za izglasavanje budzeta je kraj marta. U javnosti je stvorena atmosfera, kako ce Crna Gora iskoristiti ovu priliku da ugrozi opstanak saveznog parlamenta, tim pre sto je i lider srpskih radikala Vojislav Seselj nagovestio da poslanici njegove stranke nece glasati za budzet.

Sa njegovih sest poslanika napravljena je racunska kombinacija prema kojoj budzet nece da dobije vecinu glasova. Poslanik Narodne stranke (Novaka Kilibarde) Predrag Popovic je, uoci glasanja budzeta sazvao konferenciju za novinare i nabrojao 20 poslanika (polovina Veca republika) koji ce da odbiju da daju podrsku predlozenom budzetu. U tu grupu uvrstio je pet poslanika svoje stranke, zatim sestoro poslanika iz redova srpskih radikala, osam poslanika Demokrtaske partije socijalista, koji pripadaju krilu Milice Pejanovic-Djurisic, kao i jednog poslanika SDA.

Prilikom glasanja pokazalo se da je taj racun pravljen "bez krcmara", jer je izjasnjavanje poslanika bilo sasvim drugacije. Budzet su prihvatila 25 poslanika, a svega njih petoro (clanovi Narodne stranke) bili su protiv. I sam Popovic, doduse, nije bio siguran u svoju prognozu, objasnjavajuci kako je moguce da u poslednjem tenutku dodje do "trgovine" izmedju pojedinih stranaka i da se cela njegova konstrukcija srusi kao kula od karata. Tako se i dogodilo.

Da li je budzet prosao zato sto je postojala "tajna veza" izmedju pojedinih stranaka, pa cak i s poslanicima DPS-a Milice Pejanovic-Djurisic ostaje u sferi nagadjanja, jer se takvi poslovi rade izavan javne scene. Ovaj ishod, medjutim, moze da se objasni na drugi realniji nacin, odnosno namerom najveceg broja crnogorskih poslanika da pokazu kako su spremni na kompromis sa Slobodanom Milosevicem i da na njegovu odbojnost prema Milu Djukanovicu ne reaguju na isti nacin.

Najbrojnija grupa poslanika iz Crne Gore u Vecu republika postupila je mudro, shvacajuci da "zbog kile mesa ne treba ubiti vola". Naime, raspustanje saveznog parlamenta ne bi pridonelo da Crna Gora stekne bolju poziciju u odnosima s Milosevicem, a na drugoj strani moglo bi da joj se pripise izdajnicka uloga (ova etiketa se olako pripisuje u obracunavanju izmedju pojedinih stranaka). Da je odbijeno prihvatanje budzeta do parlamentarne krize bi doslo u trenutku rasplamsavanja sukoba na Kosovu, pa bi taj korak bio protumacen kako Crna Gora zabija noz u ledja Srbiji kada je ona suocena sa svojim najvecim problemom.

Posle ovakvog raspleta u saveznom parlamentu, koji odgovara Milosevicu, jer je njegova preokupacija jacanje savezne drzave, namece se pitanje da li ce sef savezne drzave promeniti odnos prema onom delu politicke grupacije Crne Gore, koja nije spremna da podrzi koncentraciju vlasti u jednoj osobi. Tesko je ocekivati da ce Milosevic znati da ceni ustupak Crne Gore. Ali i bez toga Milo Djukanovic, koji se u medjuvremenu okruzio "vecem mudraca", pokazao je da vodi mudru politiku. Dao je do znanja Milosevicu da nije osvetoljubiv u meri da zbog njega rusi najznacajniju saveznu instituciju vlasti, odnosno da mu je Jugoslavija vaznija od obracuna s Milosevicem.

Ratomir Petkovic (AIM)