NA KOSOVU NISTA NOVO

AIM JUNIOR Pristina

Poslednjih mesec ipo dana situacija na Kosovu se znacajno uzburkala. Eskalacija sukoba rezultirala je desetinama mrtvih. Milicija je uspostavila niz jakih punktova na putevima oko Drenice. Postojanje pripadnika, kako se sami nazivaju OVK, uzrokovalo je da se vise niko ni u ludilu ne usudjuje da krene put ovog regiona nocu. Pritisak SAD i EU na obe strane, sa ciljem da se sukob spreci je ogroman. Otvorena je Pandorina kutija sa citavim spektrom opcija za status Kosova. Cini se kao da je situacija pred ekspolozijom ili pred istorijskim pokretanjem sa mrtrve tacke. Ali, da li je bas tako?

Milosevic je nedavno pokupio dosta poena dozvoljavajuci da se situacija u Crnoj Gori odvija ovako kako se odvija i narocito podrskom Dodikovoj vladi u Republici Srpskoj. Ali da bi konacno dobio zeljene ustupke od Amerikanaca, mora jos da postigne i pozitivan pomak na Kosovu. Kosovo za njega nije isto sto i Srpska Krajina. Ovo je ipak domaca teritorija na kojoj se on posebno dobro snalazi. Bilo kakvim vecim kompromisom, Milosevic bi postepeno izgubio sansu da produzava vlast izbornim manipulacijama na Kosovu. Cak se i ceo izborni sistem prilagodjavao da bi se na Kosovu mogla ostvariti presudna prednost na izborima. A izborne manipulacije su moguce jedino ako postoji ovakva - klinc situacija - u kojoj Albanci ne zele da ucestvuju u politickom zivotu Srbije. Medjutim, zbog ogromnog pritisaka, Milosevic je prinudjen na manji kompromis, ali takav da sustinski ne ugrozi svoje pozicije na Kosovu. Jedino o cemu je u ovoj situaciji speman da razgovara je problem skolstva na albanskom nastavnom jeziku. Medjutim, problem skolstva je takav da vuce za sobom svu tezinu problema Kosova i pretezak je za pocetak resavanja krize, tako da se vrlo lako moze desiti da pozicije u sustini ostanu iste kao i pre pola godine, tj., pre otvorenih sukoba u Drenici.

Cini se da bi Milosevic bio spreman da delom sprovede nekakvu polovicnu i neodredjenu varijantu ranijeg Dogovora o skolstvu sa Rugovom. Medjutim, ono sto ga u ovoj situaciji sprecava je ogroman otpor na terenu, narocito na srpskoj strani. O cemu se radi?

Milosevicu se mora priznati neverovatna sposobnost da kontrolise situaciju manipulacijom kadrovima. Svugde, a pogotovo u kriticnim oblastima, Milosevic uvek raspolaze mogucnoscu kontrole situacije preko vise potpuno nezavisnih kanala.

A kanali su, zavnicne drzavne strukture - Okrug i vladini organi; Vladajuca SPS; Policija i vojska; Paravojne formacije; JUL; Satelitske stranke i organizacije tipa "Bozur"; Univerzitet; Javna preduzeca i privreda.

Svako od izvrsioca na terenu prima posebne instrukcije direktno i ne raspolaze informacijama o instrukcijama koje su dobili oni sa istim rangom preko ostalih kanala. Kada situacija nalaze, neki od kanala postaju prioritetni, pa samim tim i kadrovi koji ga vode. Ukoliko dodje do problema sa kadrovima u jednom od kanala, on se vestim manevrima neutralise i preuzima uz pomoc drugih. Narocito u tu svrhu, formiran je poseban kanal, nazvan JUL.

JUL ima funkciju da pripremi ceo organizam za vece zaokrete. JUL ima funkciju male ribice koja pliva uz ajkulu i pomaze joj pri navigaciji. Setimo se da je JUL naglo postao aktuelan nakon Dejtonskog sporazuma, kada je bilo potrebno neutralisati jaku nacionalisticku struju unutar SPS-a. Ovakvom organizacijom, Milosevic je bio u stanju da organizuje veoma krupne operacije sa velikom tezine, kao sto je npr., predaja Srpske Krajine Hrvatskoj.

Medjutim, stvari stoje malo drugacije. Navigacioni kanal JUL vec duze vreme ne moze da se uspostavi na ovim prostorima. Ovdasnji socijalisti, koji su glavna meta, odlicno su shvatili glavnu namenu JUL-a na njihovom terenu i ponasaju se prema njemu gore nego prema opoziciji. Dugo vreme JUL na Kosovu nije mogao da dobije ni prostoriju, a mnogi njegovi clanovi i rukovodioci su proganjani (neki cak i hapseni!). Jedino na Kosovu nije bilo jedinstvene liste JUL-SPS-ND. Propao je i pokusaj da se uspostavi Univerzitetska Konferencija JUL-a. Pokusaj je rezultirao jasnim ogradjivanjem od politickog organizovanja na Univerzitetu od strane rukovodstava svakog fakulteta pojedinacno.

Glavni otpori u sporovodjenju Milosevicevih zahteva, kada je Dogovor o skolstvu u pitanju su u kosovskom SPS-u i na pristinskom Univerzitetu. Problem je u tome sto je u stvari siri vrh kosovskog SPS-a, pored ostalog rasporedjen po kljucnim mestima u javnim preduzecima, privredi i Univerzitetu, jer je Srba ionako premalo na ovoj teritoriji. Ako posmatramo model kanala, mozemo reci da je doslo do preklapanja i koordinacije izmedju kanala na terenu. Otpori se pravdaju kljucnom tezom da bilo kakav kompromis, cak i onaj male tezine, otvara vrata za nove sve vece pritiske i nove gubitke pozicija. Kompromis u kome bi se dale univerzitetske zgrade na koriscenje albanskim studentima, koji bi nastvili da uce po sopstvenim planovima i programima, za njih je tesko svarljiv (naravno i za ogromnu vecinu kosovskih Srba). Za Milosevica je jako opasno da jos jedanput dopusti da se potpisani Dogovor izigra na terenu, jer bi medjunarodna zajednica mogla da shvati da on ne drzi sve konce u svojim rukama. Medjutim, vrh kosovskih socijalista koji je direktno pod Milosevicevim pritiskom, daje politiki ocekivane izjave u smislu podrske Dogovoru zbog humanih razloga, ali je to daleko od operativne poslusnosti koja bi mogla da da rezultete na terenu. Samim svojim izjavama Zivkovic i Samardzic iz SPS-a, prakticno su okrenuli ostatak sireg rukovodstva protiv sebe. Na drugoj strani nema zvanicnog vodje. SPS nije stranka gde se mogu naci harizmaticne i nezavisne licnosti. Ne postoji personifikacija otpora Milosevicu, cijim bi se slamanjem slomila pozicija ostalih.

Danas, u vreme prvobitne akumulacije kapitala, biti direktor drzavnog ili javnog preduzeca je isto sto i biti vlastelin u srednjem veku. Svaki od pomenutih pojedinaca ima reseno strambeno pitanje u Beogradu, ali su oni "gore" samo usamljeni pojedinaci u moru partijskih i privrednih klanova. Jedino ovde, na Kosovu oni mogu ostvariti zeljeno, kada svi oni zajedno cine jednu veliku hobotnicu koja pruza svoje pipke na sve strane i u potpunosti kontrolise teren. Tesko je ocekivati njihov otvoreni sukob sa Milosevicem. Tesko je ocekivati da ce neko izaci i mahati dokazima o laziranju izbora i time primorati Milosevica da odustane od pritisaka. Ali otpori postoje i vrlo ih je lako saopstiti gazdi kada se saopstravaju kolektivno i sa jakom zabrinutoscu za polozaj Srba na Kosovu. Cak se vrsi tiha diferencijacija onih za koje se sumnja da se samo deklarativno zalazu za lokalne stavove, a iza ledja rade ono sto Beograd trazi. Na jednoj od poslednjih sednica kosovskih socijalista, zauzet je jedinstveni stav prema Centrali u Beogradu da se odmah krene sa resavanjem problema u Drenici i da se ne popusti u vezi Dogovora o skolstvu ili ce oni preuzeti stvari u svoje ruke.

Mesecima su trajali pokusaji da se uzdrma pozicija kosovskih socijalista. Lansirane su u javnost razne privredne afere koje su imale za cilj da omeksaju i ugroze SPS-mocnike. Pusteno je i dosta traceva i prica, vezanih za ovog ili onog SDS rukovodioca koji je dobio batine od ovog ili onog funkcionera SUP-a. Napravljena je i tanka pukotina izmedju Pristine i Kosova Polja, gde se upravo Kosovo Polje apostrofira kao "leglo homoseksualaca". Uocene su i pripreme oko formiranja prvog zajednickog albansko - srpskog politickog Foruma sastavljenog od bivsih komunistickih rukovodilaca, koji su lepo zajedno ziveli u svoje vreme.

Medjutim, jedino uspesnu taktiku koju Milosevic moze da ima protiv ovakvog tipa otpora je da ih pojedinacno podmiri atraktivnom pozicijama u Beogradu i time smanji njihovu kriticnu masu. Za gotovo svakog clana rukovodstva SPS-a na Kosovu i rukovodioca nekog od preduzeca ili organa moze se cuti da je u kombinaciji za odgovarajucu ili bolju poziciju u Beogradu. Problem je u tome sto treba obezbediti dovoljno slobodnih mesta u Beogradu, a ne ugroziti pozicije nekih drugih klanova. Dodatni problem su i novi ljudi koji ce doci na ta mesta, jer se moze desiti da dovoljno dobro ne shvate svoj napredak. Slicana "operacija" dogodila se i krajem '80-tih i pocetkom 90-tih godina, kada je trebalo primiriti zahuktali kosovski karavan koji je obisao celu Srbiju. Mnogi ucesnici tadasnjih zbivanja su dobili premestaj van Kosova. Mnogi su na Kosovu ostali, ali su se amortizovali tako sto su zauzeli kljucne pozicije. Oni koji su odbili ponudjeno i nastavili da ukazuju na kosovske probleme "i podbunjuju narod" lose su prosli. Medjutim, ovo su operacije srednjorocnog karaktera, a Milosevic je u cajtnotu, tako da sada ne treba ocekivati nekakvu masovnu seobu kadrova. Umesto u Dogovoru o skolstvu, Milosevic ce verovatno u nekom drugom potezu kompenzirati americke i evropske zahteve. Na primer, u smanjivanju napetosti u oblasti Drenice, tako sto ce mozda javno povuci deo policijskih snaga ili u neometanju izbora koje su sami koosvski Albanci najavili za 22. mart ove godine.

Ako posmatramo zbivanja na albanskoj politickoj sceni, mozemo videti da se desava nesto slicno. Na velike pritiske medjunarodne zajednice da se ogradi od OVK i politickog cilja nezavisnog Kosova, Rugova reaguje, na Skupstini njegove DSK partije da prihvati odbijanje kandidatire za Glavni odbor, a zatim i za predsednistvo i onih koji su mu svih ovih godina bili bliski (linija potpredsednika Fehmi Aganija) i javnim potvrdjivenjem krajnjeg cilja svoje politike - ostvarivanje nezavisnog Kosova. Sa mladjim, radikalnijim kadrovima, ocenjuje se da ce biti mnogo problematicnije pronaci komromis, jer je tesko ocekivati da bi oni pristali na bilo sta sto je manje od zacrtanog maksimuma. Samim tim, bice teze dobiti i podrsku medjunarodnog faktora koji izgleda da odavno raznim metodama gradi poziciju za neku drugu politicku grupaciju koja bi bila spremna da javno ublazi nacionalni cilj Albanaca pristankom na bilo kakvo resenje unutar Jugoslavije. Smatra se da su Rugovine ceste izjave da su u pripremi nekakvi pregovori sa Milosevicem, uz medjunarodnog posrednika u stvari njegovo pozicioniranje pred izbore, gde se on zeli prikazati kao jedini validni pregovarac sa albanske strane i sve ostale izgura sa politicke scene.

Nedavno smirivanje situacije oko Iraka i eventualno usmeravanje paznje medija i medjunarodne javnosti na tu stranu, oduzele su priliku Milosevicu da "neprimeceno" izvrsi siru intervencuju u regionu Drenice.

Iako su veci sukobi ili pocetak kompromisa i dalje vrlo izvesni, moguca je i treca varijanta, da se situacija talasa, dok ne prodju albanski izbori i da se onda lagano vrati na status kvo poziciju, koja je trajala u periodu izmedju albanskih izbora. Dakle, ipak je tesko ocekivati na Kosovu nesto novo.

AIM Pristina Slavisa MARIC