POVRATAK OTPISANOG

Visejezicna Vojvodina

U radionicama Novosadske novinarske skole nastale su novine "Nasa rec" u kojima su objavljeni tekstovi sradnika razlicitih nacionalnosti na sest jezika kojima se govori i pise u Vojvodini

AIM, BEOGRAD, 28. 2. 1998.

"Nase reci", nastale u interkulturnoj i multijezickoj radionici Novosadske novinarske skole u okviru Confidence Building Measure Project Saveta Evrope, i jesu i nisu novine. Cini se da su, primarno, pokusaj 14 mladih novinara zaposlenih u medijima na madjarskom, rusinskom, rumunskom, slovackom, romskom i srpskom jeziku da ponude model multikulturnog i multijezickog lista koji bi oslikao cinjenicu da je Vojvodina visenacionalna sredina sa mnostvom nacija, jezika, kultura, vera i obicaja. Uz "Nase reci" ova grupa novinara napravila je i dva sestojezicna radijska programa koji su emitovani na rusinskom i srpskom programu novosadskog radija.

Prema podacima popisa iz 1991. u Vojvodini je zivelo 26 nacija i etnickih grupa medju kojima su najbrojniji Srbi (57,3 odsto), Madjari (16,9), Jugosloveni (8,4), Hrvati (3,7), Slovaci (3,2), Crnogorci (2,2), Rumuni (1,9), Rusini (0,9) i Ukrajinci (0,24 odsto). Danasnja etnicka slika Vojvodine u dobroj meri je izmenjena posle masovnih migracija zbog ratova u Hrvatskoj i Bosni.

Gledano kroz te brojke, projekat Novosadske novinarske skole je pokusaj svojevrsnog povratka precutno politicki otpisanog prozimanja kultura i sugestija mladim novinarima da je to prozimanje moguce, bez obzira sto je mnogo negativnog truda ulozeno da se stvori slika o paralelnom zivotu razlicitih nacija bez mnogo intesovanja jednih za druge, posebno u mas-medijima. Posle politicke centralizacije Srbije, posto je vojvodjanska autonomija svedena na verbalni ukras, mediji nacionalnih manjina su redukovani na minimum, a saradnja redakcija na razlicitim jezicima na razmeni novinarskih priloga, sto je bila redovna praksa u elektronskim medijima, postepeno potpuno zaustavljena.

Anketa medju ucesnicima novinarske radionice pokazuje zanimljive rezultate: razlicite etnicke grupe se poznaju malo, manje nego pre nekoliko godina, poznaju se samo lose strane "drugih"; za zajednicki zivot je neophodna tolerancija, razumevanje i iskrenost, isticu anketirani; netolerancija, podela na lojalne i nelojalne nacionalne manjine, koriscenje ravnopravnosti nacionalnih manjina kao dekor za kvazipoliticku promociju, otrkivanje manjina kao egzotike, deo su najcescih odgovora na pitanje sta iritira u opstem stavu prema nacionalnim manjinama. Ucesnici ove ankete smatraju mediji "mogu, treba, ali ne stimulisu" zajednicki zivot i da moraju biti prinudjeni da ga oslikavaju. Sumorni opis stvarnosti moze se pronaci i u tvrdnji iz ankete da je medijska situacija samo odraz sireg drustvenog okruzenja.

Iz Novosadske novinarske skole izasle su dve generacije mladih novinara. Prema nekim procenama lokalnim redakcijama nedostaje oko 200 saradnika. Rukovodilac skole Dubravka Valic istice da je "kulturoloski kontekst najvazniji za kreiranje medijskog prostora" i upozorava da su prethodnih godina redakcije opustosene osipanjem iskusnih novinara. Novosadski mediji su, naime, od tzv. antibirokratske revolucije (1988.) i vremena priprema "svih Srba sveta" za definisanje zivotnog prostora, uglavnom podrzavljeni i iskorisceni kao propagandna podrska rezimu. Tek odnedavno, pojavlju se nezavsni lokalni listovi i radio-stanice kojima bi projekat medijske obuke oslonjen na principe tolernancije i slamanja predrasuda prema drugima trebalo da bude od velike koristi.

Milena Putnik (AIM)