ALBANSKI KOMUNISTI: ZBOGOM ILEGALNOSTI

AIM JUNIOR Tirana

Oni vise nisu u strahu. Oni danas imaju cak i jednog poslanika u Parlamentu. Albanski koministi kazu da su doziveli pravu moru tokom ovih sest godina u ilegalnosti, dok istovremeno ocekuju da ove nedelje budu legalizovani od strane Parlamenta, u kojem dominiraju socijalisti. Iako su svi ovih godina bili proganjani - kako kazu - od strane antikomunistikog rezima Demokratske partije, oni se dice da su uspeli da sacuvaju svoje strukture.

Samo 10 meseci nije bilo dovoljno za Hysni Millosha i Komunisticku partiju koju vodi, da u potpunosti reorganizuje ono sto je ostalo od bivse Komunisticke partije rada, koja je upravljala zemljom 50 godina i ciji se najveci deo konvertirao u Socijalisticku partiju, juna 1992. godine, dve godine posle demokratskih pokreta koji su srusili najsuroviji staljinsiticki sistem na Istoku. Osnovana 8. novembra 1941. godine, Komunisticku partiju Albanije je 44 godine vodio komunisticki diktator Albanije Enver Hidza, do svoje smrti 11. aprila 1985. godine. Posle njenog pretvaranja u Socijalisticku partiju 10.septembra 1991. godine, ona se reorganizuje na inicijativu bivseg oficira vazduhoplovnih snaga i rezimskog pesnika, Hysni Milloshija. Novi lider Komunisticke partije se u Albaniji pamti kao vodja brojnih mitinga u znak podrske komunistickom rezimu, koji je bio na pragu definitive propasti.

LEGALIZACIJA I STAVLJANJE VAN ZAKONA

" Tu su umesali prste i SAD".

Komunisticka partija nije uspela da opstane ni godinu dana. Ona je ponovo stvorena kada je jos uvek bila na vlasti Partija rada Albanije, ali koja se s njene strane smatrala izdajnikom komunistickih ideala, zbog toga sto je dozvolila postojanje drugih partija i odrzavanje pluralistickih izbora. Posle pobede Demokratske partije na parlamentarnim izborima 22. marta 1992. godine, koja je uzivala potpunu podrsku albanskih biraca, 16.jula iste godine Komunisticka partija je stavljena van zakona glasovima demokratske vecine u Narodnoj Skupstini. "U to vreme smo imali oko 25 hiljada clanova i pripremali smo se da odrzimo Nacionalnu Konferenciju u oktobru, kao i za lokalne izbore zakazane za isti taj mesec", kaze Hysni Milloshi. Za njega, stavljanje van zakona bio je poklon koji je Demokratska partija zelela da uruci antikomunistima. Ali, po njemu postoji jos jedan razlog, koji podrzavaju i brojni analiticari: "Demokratska partija je van zakona stvavila Komunisticku partiju da bi obezbedila jos jedno politicko oruzje u borbi protiv Socijalisticke partije". Demokrate se tokom svih ovih godina stalno optuzivali Socijalisticku partiju Albanije da je naslednica Komunisticke partije. Iako ne daje konkretne cinjenice, Milloshi tvrdi da u stavljanju van zakona njegove partije imaju umesane prste i SAD, posredstvom njihovog tadasnjeg ambasadora u Tirani William Rajerson, koji je cesto nastupao na mitinzima Demokratske partije i Sali Berishe. On ipak danas priznaje da SAD uopste nisu zainteresovane po pitanju eventualne legalizacije Komunisticke partije, jer ne vide nikakvu vecu opsasnost u njoj. "Delovanje tokom prethodnih pet godina bilo je pravo makartisticko delovanje - kaze predsednik albanskih komunista - posto je bila i kulminacija borbe protiv komunizma".

GODINE STRAHA

Predsednik Komunisticke partije Albanije zivi sam u jednom skromnom stanu na periferiji Tirane, posle smrti njegove zene. Iza fotelje na kojoj cesto sedi, stoji veliki portret Envera Hoxhe kojeg, iako kritikuje zbog nekih stvari, ipak ocenjuje kao najvecu istorijsku figuru Albanaca.

Milloshi kazuje o tome kao je mnogo propatio tokom ovih godina. "Cak ni penziju nisam dobijao", kaze on. Danas, dobija 35 dolara mesecno. Nemaju sediste i sastanke odrzavaju u njegovom malo dvosobnom stanu. Ali sada kaze da se oseca smirenijim zbog toga sto ga makar ne progone. Nije ga strah i razgovaramo u holu jednog od hotela u centru Tirane. Samo pre dve godine bilo mi je potrebno vise dana da bi ostvario jedan susret s njim u apsolutnoj tajnosti.

On pocinje da prica o nekim od najtezih trenutaka kroz koje je prosao tokom ovih godina u ilegalnosti. "31. jula

1. godine na dan velikih manifestacija Socijalisticke partije koja je tada bila u opoziciji, u 04.00 sati proturili su mi ispod vrata jedno pismo: Planira se vase hapsenje i ako ste u mogucnosti obavestite i Kastriota Islamija (sada vec ministra u kabinetu Fatosa Nnanoa), da danas ne izadje na miting. Mi smo ga obavestili. Ali, on ni dan danas ne zna ko mu je to signalizirao, kaze Milloshi.

On nastvalja da se priseca teskih dana kroz koje je prolazio u toku reorganizovanja njegove partije u ilegalnosti. "Jedan od najstresnijih dana u mom zivotu - kaze on - bio je juna 1995. godine kada smo u jednom kvartu u centru Tirane u potpunoj ilegalnosti odrzali Kongres partije. Da su nas otkrili, svi ti ljudi bi bili kaznjeni i odgovornost bi bila moja. 16. juna 1995. godine, Hysni Milloshi biva uhapsen. "Tek sto sam se bio vratio sa Juga, policija koja je pratila moje pokrete, pretresla je moj stan i pronasla oruzje za koje sam imao dozvolu, a ciji je rok protekao samo nekoliko sati ranije. Nisam mogao da to oruzje predam, posto sam bio van Tirane. To je bio samo povod. Drzali su me tri dana u pritvoru, ipak nisu se poneli lose prema meni", kaze on. Milloshi se priseca i grupe od pet komunista iz Elbasana, na 50 kilometara od glavnog grada, koji su izvedeni pred sud i kaznjeni sa vise godina zatvora pod optuzbom za "pokusaj stvaranja Komunisticke partije enveristicko -staljinistickog tipa". Svoju poslednju Konferenciju komunisti su odrzali 8. januara 1998. godine, ali sada ne u potpunoj ilegalnosti, ali i bez prisustva "bucnih ljudi iz stampe". Oni su pobedili strah od progona, posto iako jos uvek nelegalizovani oni imaju jednog poslanika u Parlamentu i formulisali su jedan program baziran na iskustvu zapadnih Komunistickih partija i posebno na iskustvu grcke Komunisticke partije, sa kojom su uspostavili vezu i odnose uzajamnim posetama.

SOCIJALISTI I DRUGI: Slaganje sa legalizacijom, ali bez "diktature proleterijata"

"Aktuelno imamo oko 35 hiljada clanova i nasom legalizacijom ove nedelje, to kazem sa sigurnoscu, mi cemo pridobiti vise od 30 odsto tela Socijalisticke partije, kaze Milloshi.

Ali, takvog misljenja nisu i socijalisti. Koordinacioni sekretar Gramoz Ruci, drugi po uticaju covek u Socijalistickoj partiji Albanije posle njegovog lidera Fatosa Nanoa, kaze sa ironijom: "Cekajmo da se prvo njihova partija legalizuje, da ojaca svoje strukture i tek zatim mozemo govoriti i predvidjati koliko ce izbornog tela ona oduzeti nama socijalistima, tri, 30 ili 30 hiljada ljudi".

Sve albanske partije se slazu oko ukidanja zakona koji zabranjuje stvaranje komunistickih partija, osim Demokratske partije koja je najveca opoziciona partija. Cak i tradicionalni protivnici Komunisticke partije Albanije kao sto su partija Balli Kombetare, stvorena '40-tih godina, kao Komunisticka partija i progonjena s njene strane tokom 50 godina, spremna je da prihvati legalizaciju. Ali svi postavljaju jedan jedini uslov: Da u programu komunista ne bude uvrstena i "diktatura proleterijata " i "preuzimanje vlasti silom".

AIM Tirana Ilir PACO