OBRACUN S `MANGUPIMA` IZ SVOJIH REDOVA
*" +" -" ." D" F" G" H" I" Z" [" \" ]" _" z" c" ° ¾ ±¾Ù¾ ß#¾ +
Sta stoji iza ucestalih hapsenja direktora u Srbiji
Poslednjih dana uhapseno je vise direktora i biznismena, koji su smatrani nedodirljivim, jer su bili vrlo bliski vladajucim strukturama. To se pre svega odnosi na Nenada DJordjevica, podpredsednika JUL-a i Smiljka Kostica, direktora Niske duvanske industrije. Ova hapsenja dovode se u vezu s odlucnoscu rezima da se obracuna s kadrovima koji su poceli da mu okrecu ledja i da svoj kapital ulazu izvan Srbije. Javnost se pita:ko se sledeci.
AIM, BEOGRAD 24. 2. 1998.
Kada su podpredsednika JUL-a Nenada Djordjevica uhapsili na ulici, neposredno po njegovom izlasku sa sednice Glavnog odbora, uhapseni je samo pitao da li Mira(Markovic) zna za to. Na potvrdan odgovor njegovih nekadasnjih studenata, koji su mu stavljali lisice na ruke, Djordjevicu, nekadasnjem predavacu na Visokoj skoli za unutrasnje poslove i jednom od prvih privatnih biznismena je bilo jasno da mu nema spasa.
Ucestala hapsenja doskorasnjih nedodirljivih ljudi iz
domaceg poslovnog sveta povezuju se s odlukom Porodice s
Dedinja, kako, inace zovu bracni par Milosevic - Markovic, da
obracun sa ljudima, za koje se sumnja da su se obogatili
obavljanjem protivzakonitih poslova, pocne ciscenjem vlastitih
redova. Shvaceno je da vlast vise ugrozavaju mangupiiz svojih
redova, nego opozicione stranke.
Hapsenja predstavljaju odgovor rezima na sve ucestaliju
praksu da se pojedinci, koji su ogromnu imovinu stekli
zahvaljujuci bliskosti s vlastima, pokusavaju osamostaliti tako
sto odbijaju da budu poslusni ili pak sklapaju arazmane sa
suprotnom stranom. Za Nenada Djordjevica, koji je u samom vrhu
JUL-a, tvrdilo se da je sluzio kao maneken, koji je trebao da
pokaze kako levo orijentisana stranka ne mora da bude partija
siromasnih. U njegovoj zgradi smestena je Direkcija ove stranke.
Djordjevic je izgleda tu svoju ulogu previse slobodno
igrao, pa mu se na dusu stavlja da je ogromna sredstva Fonda za
zdrastveno osiguranje, ciji je direktor bio, shvatio kao potok
meda u kojeg je mogao i sam malo da lizne. Dobri poznavaoci
prilika, medjutim smatraju, da je najveci greh napravio kada se
odlucio da svoj privatni kapital plasira u Crnu Goru, odnosno
prenese na teren pod ingerencijom Mila Djukanovica, koji
predstavlja najvecu opasnost za neprikosnovenu vladavinu srpskog
bracnog para. Slicnu gresku napravio je i direktor Niske duvanske
industrije Smiljko Kostic, koji je uhapsen u Budvi.
Da je serija hapsenja tek zapocela, potvrdjuje zatvaranje
trojice novosadskih direktora, kao i Laleta Sekulica, nekadasnjeg
direktora Savezne uprave carina i tvorca privrednog cuda u
Ivanjici, gde je u tamosnjoj fabrici Javor postigao evropsku
produktivnost. U javnosti se iznose prognoze ko je sledeci na
redu. Imena pripadaju ljudima, koji su do skora bili vrlo bliski
vladajucim strukturama i koji su, na osnovu toga, uzivali status
nedodirljivosti. Tako je spomenuti niski direktor svojevremeno
bio domacin dr Miri Markovic, koja se, doduse, posle te posete
naljutila na rukovodstvo JUL-a u Nisu, jer je procitala
Kostica, ali ovome nije smetalo da, zahvaljujuci toj poseti,
stekne kredibilitet koji ga je ucinio nedodirljivim u gradu na
Nisavi. Za njegove mahinacije se odavno znalo, ali je uhapsen tek
kada se otisnuo u Crnu Goru.
Jugoslavija se, inace nalazi u uverljivom vocstvu na rang
listi drzava balkanskog regiona po kriminilizovanom nacinu
poslovanja. Zbog toga mnogi poslovni ljudi nerado ulaze u
arazmane s jugoslovenskim firmama. Svojevremeno je, prema
kazivanju ljudi iz Milosevicevog okruzenja, predsednik pitao
direktora kragujevacke Zastave s kojim stranim proizvodjacem
automobila ce uci u poslovnu saradnju i dobio lakonski odgovor:
vec cemo nekoga prevariti. Na kraju je Zastava ostala na
cedilu, jer se nijedan mladozenja nije upecao na poslovnu
logiku njenog rukovodstva.
Kriminalizacija u jugoslovenskoj privredi usla je na
velika vrata kada je medjunarodna zajednica uvela sankcije
Jugoslaviji, zbog njene uloge u raspadu bivse SFRJ i radnjama
koje su pratile rasturanje drzave. Da bi se izigrale sankcije
racuni drzavnih preduzeca prebacivani su na privatna imena i tako
su pojedinci preko noci postali vlasnici velikih fabrika. Iako je
to trebalo da bude samo na papiru mnogima se to toliko dopalo
da su se stvarno osecali i ponasali kao da su velika sredstva na
racunima firmi postala njihovo privatno vlasnistvo. Mnogima se to
tolerisalo, kako zbog izigravanja medjunarodne zajednice, tako i
zbog toga sto je, uz njihovu pomoc, rezim dolazio do sredstava
pomocu kojih se odrzavao na vlasti.
U prethodnom socijalistickom sistemu ambicije pojedinaca zavrsavale su se u uzivanju privilegija, koje su im donosile funkcije. Ulazak na kadrovsku listu znacio je resavanje briga za ceo zivot, pa su privilegije bile privlacnije od sticanja privatne imovine. Uspostavljanjem vise-stranackog sistema politicka karijera, koja je omogucavala da se drzavna imovina koristi kao svoja, postala je nesigurna. Tada je krenula jagma za privatnim bogacenjem, a najvise uspeha su imali ljudi koji su se nalazili u blizini vladajucih struktura.
Prema nezvanicnim procenama oko 90 odsto novopecenih bogatasa u Srbiji steklo je takav imovinski status izbegavanjem placanja poreskih obaveza prema drzavi, a koketiranje s vlastima im je omogucilo da budu zasticeni od kontrole poreskih organa. Kada je nedavno bivsi guverner centralne banke Dragoslav Avramovic predlozio da se naknadno oporezuje sav ekstra profit, stecen od 1991. godine do danasnjih dana, kod mnogih je nastala prava panika. Za sada je takav strah suvisan, jer drzavni organi nisu pokazali spremnost da prihvate Avramovicevu ideju.
Kriminalizacija jugoslovenskog drustva dobila je siroke razmere, jer drzava nije uspostavila funkcionisanje pravnog sistema. U takvim okolnostima privatizacija je zapocela pre nego sto su usvojeni zakoni po kojima ona treba da se obavi. U tome su prednjacile strukture koje su bile zaduzene da sprecavaju nezakonite poslove. Pojedina ministarstva predstavljala su mesta koja su ljude cinila bogatim za vrlo kratko vreme. Odobrenja za razne uvozno-izvozne poslove davala su se u njima, kao i omogucavanje pojedincima da kupuju devize po zvanicnom kursu, pa su vec u startu bili u polozaju da se, samo na osnovu toga, obogate.
Kada su dev izne rezerve smanjene do nivoa ko je ugrozavaju vladajucu strukturu, rezim je, da bi sprecio secenje grane na kojoj sedi, odlucio da prekine uspostavljenu praksu. Kao posledica takvog koraka javili su se otpori novopecenih bogatasa, koji vise nisu imali interesa da se dodvoravaju politickim strukturama. Umesto servilnosti i poniznosti javila se arogancija i neposlunost. Rezim je uvideo da mu najveca opasnost preti od ljudi koji su se osilili i poceli da napustaju vladajuci establisment.
Zato je sa samog vrha usledila naredba da se novopeceni bogatasi podvrgnu kontroli, posebno oni koji su se usudili da rezimu okrenu ledja. Pojedini dogadjaji, kao sto su misteriozna ubistva zamenika republickog ministra policije Radovana Stojicica, zatim drugog coveka u JUL-u, Zorana Todorovica, upozorili su rezim da su se u sumnjive poslove upustili ljudi od najveceg poverenja.
Za javnost je ta okolnost predstavljala javnu tajnu,
ali se rezim dosta dugo pravio gluv i slep prema takvim
dogadjajima. Poslednja hapsenja, koja predstavljaju uvod u
obracun s neposlusnima, javnost nije primila s nekim posebnim
iznenadjenjem. Vise se cudila zasto tako nesto nije ranije
primenjeno. U ovom trenutku jedino se postavlja pitanje ko ce sve
biti upecan u postavljenu mrezu. Da li samo oni neposlusni
prema rezimu ili ce, posle njih, na red doci i ostali, za koje
vlast poseduje debela dosijea. Kriminalizacija u privredjivanju
je toliko uzela maha da malo koji direktor moze za sebe da kaze
da je cist. Zbog toga je kod mnogih zavladala panika.
Ratomir Petkovic (AIM)
M E T A