NEMAGLOVITE GELBARDOVE PORUKE

Specijalni izaslanik americkog predsednika Bila Klintona za Balkan i implementaciju Dejtonskog sporazuma, Robert Gelbard, konacno je stigao u Pristinu. Ovoga puta magla koja se opet spustila na pristinski aerodrom (sto je gotovo svakodnevica) nije sprecila ovog visokog americkog diplomatu da donese u svojoj diplomatskoj torbi poruke kosovskim Albancima i lokalnim srpskim vlastima. Upuceniji tvrde da je gospodin Gelbrad sa svojim timom, reklo bi se na vrlo visokom nivou, resio da (kako ovde upuceniji tvrde) se sa niskog aerodroma kolima doveze do glavnog grada Kosova. Ako se do sada i postavljalo pitanje, odnosno postavljale mnoge dileme, da li je zaista magla sprecila njegov plan da nedavno boravi u Pristini, u drustvu sa nemackim politickim direktorom u ministarstvu inostranih poslova ove zemlje, Volfgangom Isingerom, sada vec ima onih koji smatraju da je takav potez nacinjen, kako bi ovaj americki diplomata, koji je tada bio na turneji u drzavama prethodne Jugoslavije, doputovao sam i preneo stavove SAD oko njenog gledista resavanja kosovske krize. Verovatno zbog ovoga, gospodin Gelbrad ni jednom recju tokom boravka u Pristini nije pomenuo inicijativu oko pitanja Kosova koju su u drugoj polovini prosle godine pripremile SAD i Nemacka. Posebno sada, kada je na diplomatskoj sceni i nemacko - francuska, a zatim i rusko -grcka inicijativa. Ovdasnji analiticari kosovske situacije smatraju da je upravo ova poslednja, rusko - grcka bila inicijativa koja bi u prvi plan stavila francusko - nemacku inicijativu, kako bi na neki nacin bila bacena u zapecak americko-nemacka, i pitanje Kosova polako stavilo "na milost i nemilost" Evrope, a SAD polako gubile uticaj u ovom delu Balkana. "Naprasno" interesovanje Rusije, koje je ovom inicijativom na neki nasin priznala postojanje problema Kosova, pa cak i, kako se ovde smatra, potrebu nekog medjunarodnog posredovanja, jer se u tom slucaju ne bi "bavila" necijim drzavnim "unutrasnjim problemima", moze se protumaciti i kao indirektna podrska srpskom lideru Slobodanu Milosevicu. Ako se s jedne strane zna da su Rusija i Grcka prirodni saveznici Jugoslaviji, koji su vezani i verskom tradicijom, a s druge strane francuska istorijski, onda bi se stavljanjem u prvi plan francusko - nemacke inicijative napravio simpatican balans, u kojem bi najvise prostora ostalo za predsednika Slobodana Milosevica. Velike sile - Rusija i SAD bi onda verovatno, kao u trenutnoj irackoj krizi dozvolili sebi velike izjave o izbijanju Svetskih ratova, odnosno verbalno odmeravanje snaga u pokusajima sprecavanja ili sirenja NATO na Istok ili bi se okrenuli nekim drugim ratnim zaristima.

Gospodin Gelbrad je u svim svojim javnim nastupima koristio termine - "SAD", kao i "Moja zemlja i Kontakt grupa"...I u svakoj izgovorenoj recenici je bio nedvosmislen i jasan. Ako se izuzme cinjenica da je ovdasnja javnost naucila da "cita" izmedju redova, onda se posebno Gelbardova Konferencija za stampu ovde dozivljava kao pravi spektakl. Gospodin Gelbrad u stvari nista nije novo rekao o Kosovu, o onome sto se dogadja na Kosovu i gde SAD i medjunarodna zajednica vide Kosovo. Samo je dobro intonirao kljucne reci, koje su kod neupucenijih ili senzibilnijih delovale kao prava bomba. On je osudio svaki oblik nasilja i terorizma na Kosovu. Novina nije u tome sto je gospodin Gelbrad osudio postupke srpske policije nad albanskom populacijom i nazvao je bezrazloznom, vec sto je smatrao da je upravo policija ta koja umesto spirale nasilja treba, zarad stvaranja sigurnosti, da uspostavlja poverenje u populaciji i izmedju populacija. Neocekivano, ali gospodin Gelbrad takodje nije ponovio svoju pretnju da ce OVK biti stvaljena na listu americke administracije kao teroristicka organizacija. Valjda se na ovu varijantu odlucio nakon nekoliko razgovora obavljenih sa albanskim sagovornicima - Ibrahimom Rugovom, Ademom Demacijem, Mahmutom Bakalijem, Vetonom Suroiem. Procurilo je da je gospodinu Gelbardu preporuceno da pre nego sto bude doneta odluka za primenu ovog "rigoroznog koraka, mora da se ustanovi snaga ovih naoruzanih grupa, njihov oruzani potencijal i nadasve razlozi sto takvih uopste ima. U suprotnom, moze se postici samo kontraefekat: da onda svi, i oni najumereniji postanu deo jedne takve organizacije, jer bi onda znacilo da je ceo narod prepusten jednoj "represivnoj politici" koja se prema njima vodi iz Beograda. No, da prica oko ovoga jos nije zavrsena govori jasno i glasno izjasnjavanje gospodina Gelbarda da se njegova zemlja ostro bori i protivi postojanjima takvih organizacija i aktima uperenih protiv ovdasnje policije. Diplomatskim jezikom je americki gost izneo i stav zemlje iz koje dolazi da su i jedna i druga sukobljena strana nerealne, kako "onih Albanaca ciji je pogled uprt u Kosovo Republiku", ali i status kvo kojim se lazno moze predstavljati neka autonomija koja nije neko resenje koje nije u skladu sa aspiracijama ovdasnje populacije. U tom kontekstu Robert Gelbrad je izneo stav da je jedan poseban status sa potpunom administrativnom samoupravom i u okviru Savezne Republike Jugoslavije neko resenje koje njegova zemlja i Kontakt grupa vide za Kosovo, ali da cak ni ono nije vazno ako se dve strane budu dogovorile o nekom drugom resenju do kojeg bi dosle mirnim putem i obostranim pristankom. Uostalom u kontekstu ljudskih prava, a i mogucih implikacija sirenja ili eskaliranja ove krize, ovaj americki diplomata bio je takodje vrlo jasan: Kosovo nije samo unutrasnje pitanje Jugoslavije, vec cele medjunarodne zajednice. Ovo stajaliste je zanimljivo samo zbog toga sto je uvrsceno u zvanicno saopstenje Sekretarijata za informacije, cija je sluzba do sada izbegavala da o tome izvesti sopstvenu javnost.

O vrlo teskom stanju na Kosovu, nasiroko su govorile obe strane, svaka iz svog ugla. U razgovoru, zamenik nacelnika kosovskog okruga, Veljko Odalovic, je upoznao Gelbarda da je od pocetka godine sedam osoba izgubilo zivote, "zbog intenziviranih teroristickih akcija", ali pri tom nije i precizirano koje su oni nacionalnosti. Zahtev da se osudi terorizam od rukovodstva kosovskih Albanaca, njihov lider Rugova je takodje realizovao: Protivimo se svakom nasilju i terorizmu na Kosovu i apelujemo da narod ostane jedinstven", reko je on nakon razgovora sa Gelbradom. U stvari, Rugova je, iznoseci da sedmogodisnja politika vodjena od strane kosovskih Albanaca pokazuje kurs koji su oni izabrali - mirovan, ali takodje ne iskljucujuci da na teritoriji deluju neke oruzane grupe, on je relativno jasno izneo misljenje da se radi o delu populacije koja se odlucila na 'sopstvena sredstva'. I, ostaje jos nekoliko segmenata koji mogu ubuduce biti veoma vazni: Uspostavljanje poverenja izmedju sukobljenih strana, na kojem je Gelbard insistirao, kao stvaranje preduslova za pocetak nekog dijaloga, a kao prvi konkretniji korak upravo implementacija sporazuma o obrazovanju, potpisana pre skoro dve godine izmedju Milosevica i Rugove, ukljucuci i pitanje Univerziteta, dodajuci da je neodrzivo sto do sada nista na tom planu konkretno nije uradjeno, podrzavajuci posredovanje italijanske katolicke organizacije Sent Edjidio i licno monsinjor Palju. Ovdasnji analiticarski krugovi smatraju da je upravo segmet skolstva bila osnova dolaska ove visoke americke delegacije, odnosno da je Gelbardova izjava o podrzavanju predsednickih i parlamentarnih izbora koje su kosovski Albanci zakazali za 22.mart ove godine "jer oni ne mogu naskoditi ni Srbima ni Srbiji", vec da naprotiv mogu biti i stabilizirajuci faktor. Ovim u stvari SAD nisu priznale i nezavisnu drzavu koju su proglasili kosovski Albanci, vec citajuci izmedju redova, izborima bi se legitimisao, odnosno dobio odresene ruke pregovarac koji bi zastupao kosovske Albance u nekom srpsko - albanskom dijalogu. Iako ovom prilikom Gelbard nije potvrdio da ce njegova drzava poslati svoje posmatrace na ove izbore, mozda i zbog toga sto su za jugoslovensku drzavu ovi izbori nelegitimni, za ovdasnje albansko rukovodstvo ova izjava predstavlja "pravi napredak" u smislu dosadasnjih stavova medjunarodnog faktora. Malo meda na vrh kasicice, dovoljno je da skeptici barem privremeno prestanu da kritikuju dosadasnju politiku Ibrahima Rugove, koju su ocenjivali neuspesnom. Uostalom sada je mnogo manje vazno da li ce se takvi izbori uopste i odrzati. Ukoliko se pocne sa konkretnijom realizacijom Dogovora o obrazovanju ili "nesto drugo pukne" onda svakako se lako moze naci prostor za njihovo ponovno prolongiranje. Kao prosle godine, kada su odlozeni zvanicno "zbog napete situacije", a nezvanicno zbog odrzavanja niza izbora u Srbiji i Jugoslaviji. Jos jedno upozorenje upuceno od strane predstavnika SAD, gospodina Gelbarda, da ako vojska ili policija budu upotrebljene moze povecati izolaciju Beograda, i da ekonomska situacija moze biti jos gora ukoliko ne bude napretka na Kosovu, indirektno naglasavajuci da je kljuc skidanja spoljnog zida sankcija u rukama srpskih vlasti, na neki nacin daje sigurnost pesimistima da ce se mozda moguci scenariji o nekoj vojno-policijskoj intervenciji u regionu Drenice obustaviti i da ni do kakvih okrsaja, najavljivanih od nekih inostranih stratega vec za april, nece ni doci.

Koliko poseta specijalnog izaslanika OEBS za nacionalne manjine, gospodina Maks Van der Stula, koji je prosle nedelje boravio na Kosovu, (dobio je vizu od jugoslovenskih vlasti za boravak kao privatno lice), bila lezerno propracena od strane ovdasnje i srpske i albanske populacije, toliko je gospodin Gelbrad svojim izajavama kod njih uneo potpunu pometnju. Kod Albanaca veliki i nenadani optimizam, a kod Srba jos jedan stepen razocarenja vise. A u stvari, nista nije receno sto ni jedni ni drugi nisu znali. Mozda upravo sledi "pravi spektakl", kada ce se obe strane spustiti na zemlju i kada ozbiljno budu donosili odluke i preuzeti odgovornost o njihovoj buducnosti.

AIM Pristina Arben KRASNIQI