CIGARETE SA AROMOM SRSPKE VLADE

Uhapsen direktor najveceg proizvodjaca cigareta na Balkanu

AIM, BEOGRAD, 22. 2. 1998.

Vlada srpskog premijera Mirka Marjanovica pred kraj svog prvog mandata odlucila je da ispuni davnasnju zelju preuzoimanja unosnog posla sa domacim duvanom,i na taj nacina zastiti drustvenu imovinu od direktora najvece fabrike duvana na Balkanu Duvanske industrije Nis (DIN) Smiljka Kostica. Akcijazbrinjavanja` drustvene imovine sprovedena je najpre hapsenjem direktora DIN, a zatim i smenjivanjem celog rukovodeceg tima zbog loseg poslovanja i vodjenja firme. Tako je Vlada koja budno "bdi nad drustvenim bogatstvom" zastitila drzavu od pljacke, a svom narodu omogucila trovanje nikotinom iz domacih cigareta.Greh prethodnog rukovodstva je neopravdano prekidanje proizvodnje i zadrzavanje cigareta u krugu fabrike, cime su po oceni Vlade vestacki stvorene nestasice domacih cigareta na trzistu.

Glavni "krivac" za poslovanje fabrike cigareta u Nisu, prema oceni republicke Vlade i sudskih organa je uhapseni direktor DIN, kome se na dusu stavlja zloupotreba sluzbenog polozaja i protiv pravno prisvajanje vise miliona dinara. Kostic je novac ulagao u kuce koje je obozavao i po ugledu na one koje je vidjao na svojim putovanjima po svetu pravio u Nisu i okolini. Velelepne Kosticeve kuce i ranije su bile predmet optuzbi pojedinih radnika njegove fabrike.

Zabrinutost Vlade Srbije i njenog ministarsva unutrasnjih poslova za drustvenu imovinu bila bi opravdana da je akcija sprecavanja dalje pljacke DIN sprovedena pre tri ili cetiri godine. Jos 1995. godine i policija i svi drzavni organi imali su citav dosije Kostic, a tadasnji sef srpske drzave Slobodan Milosevic o poslovima Kostica bio je obavesten posebnim pismom.

Dvojica bivsih rukovodilaca DIN su tada uputili su Okruznom javnom tuzilastvu krivicnu prijavu protiv Kostica jer je "sebi i onima koji su ga izdasno pomagali pribavio imovinsku korist ostetivsi drzavu i DIN za oko 50 miliona dinara". Prema tim optuzbama, kao protiv usluge za pomoc u izgradnji svojih kuca Kostic je zaposljavao rodbinu pojedinih direktora, poveravao poslove uvoza repromaterijala ili isporucivao cigarete sa ogromnim rabatom. Bivseg direktora DIN tada su optuzivali i da je "zgrnuo ogromne pare" svercom cigareta u nekadasnju Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku kao i da je na volseban nacin nepoznatom makedonskom gradjaninu dao 300.000 americkih dolara u kesu bez ikakve evidencije. Taj novac je iskoriscen, prema optuzbi dvojice rukovodilaca DIN, za kupovinu Kosticevih vozila.

U povodu najavljene akcije borbe protiv kriminala 1994. godine Slobodanu Milosevicu se takodje obratila i grupa i radnika DIN. Pomalo naivno verujuci u najvljeni obracun sa privrednim kriminalom radnici su Milosevicu kao vrhunac drskosti direktora DIN naveli da on o sebi stvara mit kao o "coveku koga stiti drzavni vrh": "Kostic vesto stvara mit o sebi navodeci da iza njega stoje (Mihalj) Kertes (direktor Savezne uprave carina), Dragan Tomic (predsednik Skupstine Srbije), Nikola Sainovic (potpredsednik Savezne vlade), Zoran Sokolovic pa cak i Vi jer je navodno za potrebe drzave prao novac"...

Usledila je tisina i odustvo bilo kakve akcije,sto je tumaceno cinjenicom da je direktor Kostic vazio za coveka bliskog vrhu vlasti, narocito JUL-ovskom delu, i vrlo vestog biznismena koji je znao na koju adresu treba u posetu ici sa punom torbom. Odsustvo pravne drzave u slucaju Kostica, ukoliko je tacno ono sto mu stavljaju na dusu, samo je potvrdilo teze poznavalaca ovdasnjih prilika da on nije radio sam i da je sa svim poslovima bio upoznat i vrh drzave. Zagovornici ovakve pretpostavke veruju da su oni koji su odredjivali pravila igre po kojima je Kostic igrao, u medjuvremenu promenili pravila i Kostica ostavili na vetrometini.

Razmimoilazenje izmedju DIN i srpske vrhuske pocelo je poslednjih godina Kosticevim cestim glasnim protestima i kritikama na racun srpske vlade i njene politike prema duvanskoj grani, a narocito prema DIN. "Mirko Marjanovic i Milo Djukanovic (tadasnji predsednik crnogorske vlade) me ne vole jer sam ja cesto potezao pitanje sverca i ulaska stranih cigareta. Oni su duzni da organizuju legalnu, a ne sivu trgovinu. Ukoliko se situacija na domacem duvanskom trzistu ne izmeni bice ugrozene i Jugoslavija i Srbija, a grad Nis ce biti bacen na pleca. Presusice ogroman finasijski izvor za drzavu, a sirotinji Srbije koja od nas ocekuje spas necemo moci da pruzimo pomoc. Direktno ce biti ugrozeno oko dva miliona ljudi", upozoravao je Kostic jos prosle godine najavljujuci prekid proizvodnje.

"Smiljko Kostic se godinama borio za DIN i zbog toga bio u stalnom sukobu sa Vladom Srbije koja nam nikada nije ucinila nikakav ustupak. Drzava je poslednjih godina postepeno siromasila DIN, da bi sada dovela nekoga ko ce da slusa i na kraju proda fabriku", tvrdi za AIM, pouzdani izvor u DIN iz smenjenog rukovodstva koji je zeleo da ostane anoniman. Ovaj izvor tvrdi da DIN od uvodjenja prinudne uprave nije prodao ni kilogram cigareta iako je glavni povod za smenu rukovodstva bio upravo slabo snabdevanje domaceg trzista.

Lokalni odbori politickih stranaka u Nisu osim onih sa levim predznakom i viskom patriotizma nakon hapsenja Kostica i uvodjenja prinudne uprave u DIN, slozni su u sumnji da drzavi nije glavni cilj borba protiv kriminala. "Da je drzava zelela da uhapsi Kostica zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja ranije bi sprovela istragu. Nesto drugo stoji iza toga. Prema jos uvek nezvanicnim informacijama drzava je pokrenula postupak prodaje DIN kompaniji "Filip Moris" protiv cega su se pobunili i radnici i direktor", tvrde u niskom odboru Gradjanskog saveza Srbije.

Medju braniocima lika i dela uhapsenog direktora DIN, i pored optuzbi pojedinih bivsih rukovodioca DIN koji su se potrudili da Kostica vide iza resetaka ubrajaju se i sami radnici DIN. Oni pokusavaju da ospore bilo kakvu povezanost Kostica i kriminala dozivljavajuci svog direktora kao humanistu i coveka koji im je pomogao u najtezim vremenima. "Smiljko nije lopov on je samo pokazao da i u ovoj zemlji moze da se zivi kao na zapadu. Sve ovo je smisljeno i upereno protiv izuzetno sposobnog direktora", kazu radnici DIN koji su prvog dana nakon hapsenja Kostica nameravali da organizuju strajk u znak podrske uhapsenom direktoru. U takvoj nameri sprecilo ih je smenjeno rukovodstvo iz "Smiljkovog tima" koje je cekalo dalji razvoj situacije.

Razlog za ovakvu reakciju radnika DIN, slicnoj onoj u Velikoj Kladusi u Bosni kada su radnici i gradjani branili svog uhapsenog direktora "Agrokomerca" Fikreta Abdica, lezi i u cinjenici da je Kostic svojim radnicima omogucio da uz pomoc kredita i visokih licnih dohodaka sebi obezbede "krovove nad glavom" i da u vreme hipreinflacije 1993. godine zive dostojanstveno. "Radnici ne mogu da zaborave njegovo dobro. Mi i sada imamo plate na nivou profesora univerziteta. Smiljko je svima pomagao i zahvaljujuci njemu uspeli smo da prezivimo i sacuvamo svoje porodice", isticu radnici DIN.

Direktor je odstranjen, put za privatizaciju po meri Vlade Srbije je otvoren, a radnici jedino sa strahom mogu ocekivati novog direktora i novog vlasnika. Kostic ce, ipak, bez obzira na ishod sudskog postupka ostati upamcen kao direktor koji je majstorstvom ili lopovlukom uspeo da radnicima obezbedi plate kao na zapadu i miran san. U narednom periodu sa rukovodstvom po izboru srpske vlade DIN vise nece biti san mnogih nezaposlenih Nislija.

Zoran Kosanovic (AIM)