PRIVATNE RADIO I TV ILI BIM SPONZORIZOVAN OD STRANE POLITIKE

Tirana Feb 19, 1998

AIM JUNIOR Tirana

Tesko je u gradskoj vrevi primetiti radiostanice u Tirani. One su tako male i uvucene u svaki deo grada da je nemoguce razabrati predajnik jednog radija od brojnih antena na terasama stambenih zgrada. Uz tacnu adresu svakako da je to lakse. Naviknuti na veliku zgradu drzavnog radija u Tirani, privatne radiostanicve u albanskom glavnom gradu na prvi pogled deluju zazocarajuce. One su veoma skromne, postavljene u uskim prostorijama, na balkonima ili aneksima u pomocnim prostorijama zgrada: vise od ovoga ne moze se imrovizovati.

Geografija privatnih radija tesko da prekoracuje centar albanskog glavnog grada. I u vecini slucajava one su postavljene tu gde ih je politika "odredila". Albanski privatni radiji danas dozivljavaju svoj bum i usled nedostatka redukatornog zakona koji bi odredjivao njihovu aktivnost.

RADIOSTANICE SU SE RODILE ZAJEDNO SA NEMIRIMA

"Radio ime" ("Moj radio") datira kao prva privatna radiostanica. "radio ime" je zapoceo emitovanje svog programa

  1. marta 1997. godine, u najkriticnijem danu za Tiranu, tokom nemira prosle godine. Njen vlasnik danas kaze: "Na ulicama je bilo uzasne pucnjave i mi smo sakrili mikrofon tako da niko ko bi mogao da nas ugrozi ne bi mogao da ga iskoristi kao ratni radio". Adresa radija davala se samo bliskim prijateljima i starali smo se o tome da niko drugi to ne dozna. U pocetku je "Radio ime" emitovao samo muziku. Posle jednog kvara, pocelo se sa ponovnim emitovanjem programa 28. marta, da bi korak po korak utemeljila i edicije vesti.

Prvi privatni radio je veoma brzo pracen drugim radijima maja meseca, poput "Radio Koha" i "Radio Klan". Kasnije "Radio Stinet", "Radio 1", "Kontakt" i "Enter". Upravo onda kada je politika shvatila da moze profitirati usled nedostatka zakona. Neke od glavnih radiostanica danas u Tirani - postoji nekoliko u okruzima ali sa manjim uticajem - sponzorisani su od strane odredjenih politickih krugova, koji dobro znaju da se njihova sudbina resava samo u glavnom gradu.

RADIJI "DECA" PARTIJA

"Radio 1" je smesten u zgradi Socijalisticke partije. Rodjen kao alternativni radio, nju vode "DJ" uglavnom iz socijalisticke omladine, dok njeni programi jos uvek ne mirisu na politiku. Ipak je tesko poverovati da ce njena informativna linija izbeci diktat maticne partije koja u nekom urgentonom slucaju moze koristiti njene omladinske strukture pretvarajuci ih u propagandne mehanizme. "Radio kontakt" ima prostorije u zgradi "Rilindje demokratike" tj. glavnog lista albanske opozicije. Njeni novinari su uglavnom bivsi radnici drzavnog radija i TV, udaljeni s posla, posle dolaska novih upravitelja naimenovanih od strane nove socijalisticke Vlade. U programu koji se uglavnom oslanja na "TALK SHOW", 15 sati dnevno, ovaj radio vrsi propagandu i pravi buku protiv Vlade. Na njene mikrofone govore glavni eksponenti opozicije, cak i Berisa daje intervjue sto je za njega retkost u domacim medijima. Glavni politicki dogadjaji u zemlji, kod "Radio kontakta" su vise zastupljeni nego kod bilo kojeg drugog privatnog radija.

"Radio Koha" je privatni kanal, vlasnistvo kompanije najveceg albanskog lista "Koha jone". Ili kako je poznata kao "grobar" Berisine Vlade. Danas je on strukturisan kao radio gde su zastupljene informacije, muzika i "TALK SHOW". Ali njen vlasnik, poslanik Nikolla Lesi neretko je koristi dirketno ili indirektno za interese koji se cesto ne poklapaju sa interesima publike.

"Radio Enter" je vlasnistvo jednog od najbliskijih novinara dojucerasnje vlade i danasnje opozicije koju predvodi Berisa. On se rodio na temeljima agencije vesti "Enter" i kao alternativa zvanicne agencije vesti ATSH. Samo njen vlasnik nije pokusavao da prikrije njegovu bliskost sa danasnjom opozicijom, Jer je u stvari politika ta koja je sponzorisala aktuelnu guzvu na albanskim radiofrekvencijama.

Prosle godine, upravo za vreme martovskih nemira, Parlament je sa nevidjenom urgencijom usvojio zakon o albanskim elektronskim medijima, koji je dozvoljavao haos u biznisu radija i privatnih televizija.

BERISA I MRZNJA PREMA STAMPI

Od strane nekih analiticara ovo je cesto objasnjavano upravo Berisom. Bivsi albanski predsednik koji je postao poznat i zbog njegovog urodjenog neprijateljstva prema medijima nije dozvolio pet godina, koliko je bio na vlasti stvaranje privatnih elektronskih medija. Svrstan tokom 1996. godine medju deset neprijatelja stampe u svetu, zajedno sa Lukasenkom u Belorusiji i Tudjmanom u Hrvatskoj, Berisa je postao poznat po losem u medjunarodnim krugovima za zastitu ljudskih prava, posto je uhapsio nekoliko poznatih novinara, dok je s druge strane inicirao bezbroj sudskih procesa protiv jednog broja drugih, uglavnom iz stampanih medija. Zato je bilo prirodno da on ne popusta ni za santimetar u odnosu na privatne elektronske medije. Iz straha da ne poveca broj svojih "neprijatelja" on je podstakao nekoliko javnih inicijativa u oblasti televizije, kao sto je to slucaj sa ALBA TV - kanal koji je u pocetku stvoren kao svojevrstan kanal za Tiranu, u okviru drzavne televizije - kako bi nadomestilo veoma dug nedostatak konkurenata amortizovane drzavne televizije. Stvoreni haos na trzistu ipak je iskoriscen i od strane drugih, posebno nakon martovskih nemira, kada se Berisa suocio sa drugim brigama i nije imao vremna da se u tolikoj meri stara o stampi. Tako, danas privatne televizijske frekvencije beleze veliki broj privatnih kanala, uglavnom sa lokalnim dometom i koncenrisane oko glavnog grada Tirane.

U NAPAD PRE USVAJANJA ZAKONA

Ali svi oni koji su danas otvorili neki radio su ubedjeni da ce ovim aparatima dobiti mnogo novca. Slicno kao u ruletu koji ni jednoga dana, posto se godinama igra ne moze "roditi" novac. Ili kao u igri ruskog ruleta, kada pogadja poslednji metak iz sarzera.

"Radiji ce imati svoje mesto na trzistu informacija i medija, ni supremacija, ali ni iscezavanje"- ovako odredjuje dijagram privatnih radija u Albaniji jedan od vlasnika privatnog radija Mero Baze. On insistira na modelu lokalnih radija i to specijalizovanih, dok ne gaji nikakve nade za tip radija sa zabavnim programom. Adrian Krasta, jedan od poznatih radiofonijskih novinara kaze da ce 1998. godina biti godina radiomanije za Albance. "Radio nece nikada umreti jer je on prevazisao krizu iz 60-tih godina i opstao u vremenu" - misljenja je Krasta, dajuci tako nadu svima onima koji su vec osnovali ili nameravaju da osnuju neki radio, iako se jedna druga razarajuca manija pojavljuje na horizontu: televizija.

Medjutim, ono sto vise uznemirava vlasnike nije finansijski, vec zakonski opstanak privatnih radija. Priblizava se mesec maj i zavrsava se jednogodisnji rok dat od strane Parlamenta kako bi se privatni radiji i televizije pripremili za ispunjavanje kriterija za dobijanje dozvola. Privatni radiji ocekaju sa uznemirenjem ovaj rok, ali se svakako nadaju da ce se situacija promeniti. Mnogi od vlasnika privatnih radija i televizija su misljenja da postojeci zakon usvojen u poslednjem trenutku od strane prethodnog Parlamenta treba da se menja u prilog njegove liberalizacije. Oni znaju da je bum privatnih radija, ciji su oni vlasnici vise nego sto je realan i prirodan, podstaknut i spozorisan politickim igrama i mahinacijama u zemlji.

U medjuvremenu se doznaje pri Komisiji za medije u Narodnoj Skupstini da ce se svi ovi problemi regulisati u sklopu jednog opsteg zakona. Predsednik ove Komisije, socijalista Musa Ulqini je izjavio da ce se tokom februara meseca u Parlamentu usvojiti paket zakona o medijima, gde ce se ponovo razmotriti i ovaj postojeci zakon. Od bivsih komunista koji su danas na vlasti, obecan je jedan pravedan i liberalan zakon. Ovo izgleda kao optimisticko obecanje posto su odmah posle njihovog dolaska na vlast socijalisti usvojili sa zacudjujucom brzinom zakon o stampi koji ima samo dva clana: "Stampa u Albaniji je slobodna", i clan dva: "Ovaj zakon stupa na snagu odmah".

Ali do tada, ko uspe da obezbedi malo novca da kupi jedan jednostavan pult, jedan odasiljac i jedan mikrofon, moze da zapocne sa emitovanjem na nekoj od jos uvek slobodnih frekvencija. Za otvaranje jednog radija ili privatne televizije u Albaniji nikada nije ni kasno ni skupo. Dovoljno je da se zna i prihvati kompromis sa politikom...

AIM Tirana Sokol BALLA