DA LI JE BUGARSKA STAMPA SLOBODNA?
AIM Skopje, 18.02.1998
Bugarska stampa pocela je da gubi svoju slavu slobodne i nezavisne posle ucestalih slucajeva pritiska na novinare. Novinare najcesce proganjaju predstavnici sudske vlasti, ali se u poslednje vreme dijapazon sredstava pritiska prosiruje - pocev od pretnji glavnih urednika pa sve do bombaskih atentata.
Za sada sudska vlast ostaje cenzor broj 1 u pogledu novinara, pokazuje statistika Helsinskog komiteta i fondacije "Reporter". Poslednjih 7 godina protiv novinara pokrenuto je preko 100 sudskih postupaka.
Po pravilu atak dolazi od strane tuzilaca koji su cesto puta objekat kriticnih tekstova. U godinama demokratizacije sudski magistrati su dobili nezavisnost koju ponekad znaju i da zloupotrebe. To je i uzrok konflikta izmedju magistrata i reportera.
Bivsi dopisnik najtiraznijeg lista "Trud" u juznobugarskom planinskom gradu Smoljanu osudjen je 1997. g. na cetiri meseca uslovno za kletve protiv tuzioca grada Devina Zivka Cepiseva. Pre dve nedelje je Smoljanski okruzni sud poostrio izrecenu kaznu novinaru Mitku Sterevu. Uz presudu prve instance dodao je i "drustvenu opomenu". To je jedan od najpoznatijih slucajeva posto su pre nesto vise od godinu dana dopisnici "Truda" i drugog najtiraznijeg lista "24 casa" uhapseni istog dana zbog vredjanja tuzioca Cepiseva. Tada je "Amnesti internesenal" poslala pismo bugarskom predsedniku Petru Stojanovu sa pitanjem zasto se krivicno gonjenje novinara sprovodi na razlicit nacin od onoga koji vazi iz obicne gradjane.
Skoro u isto vreme kada su "opomenuli" Mitka Stevera pokrenut je sudski postupak protiv starozagorske novinarke Jovke Atanasove. Tuzbu je podneo bivsi okruzni tuzilac Stare Zagore Gospodin Gospodinov koji je pre nekoliko meseca uslovno osudio glavnu urednicu lista "Starogorske vesti". Ostao je pogodjen clankom u kome ga nazivaju "kadrovskim sluzbenikom komunisticke Drzavne bezbednosti". Gospodinov trazi da uslovna presuda bude zamenjena efektivnom. Tako da Atanasova bi mogla da se nadje iza resetaka vec ovog meseca i da tamo ostane jos 3, komentarisu posmatraci.
"Zbog postojeceg postupka gonjenja novinara zbog uvrede i kleveta duznosnika u najpovlascenijoj situaciji su tuzioci. Pokretanje sudskog postupka zavisi od njih. I oni to rado cine cak i kada postoji i najmanji razlog da se osecaju pogodjenim nekom publikacijom", smatra Jordanka Vandova iz fondacije "Bugarski advokati za prava coveka". Sve cesce se predmeti zbog uvreda i kleveta ruzilaca razmatraju u tuzilastvima i u sudovima gde oni sami rade.
Ima i kurioziteta u tom pogledu. Posto nije moglo da udje u trag autoru nekoliko nepotpisanih tekstova u listu "Vremena" koji izlazi u Velikom Trnovu, tuzilastvo je optuzilo glavnog urednika lista, suprotno principu da je krivicna odgovornost licna. A sud u Gabrovu osudio je novinara za vredjanje licnosti u tekstu u kome se ime te licnosti uopste i ne spominje. Doticno lice se, medjutim, osetilo uvredjenim jer je tekst bio posvecen tromom radu gardske maticne sluzbe.
"Zapaza se nezakoniti pristup tuzilastva kada je rec o kriticnim publikacijama", tvrdi Jordanka Vandova.
Svaki tekst mogao bi da bude povod za pokretanje sudskog postupka, ali bi trebalo odrediti da li je vizirana osoba zaista ucinila prekrsaj. Najcesce tuzilastvo polazi od predispozicije neistinitosti podataka i pokrece sudski postupak protiv novinara bez zakonitog povoda. Mogu se sresti i optuzbe zasnovane na vlastitim zakljuccima tuzioca na bazi publikacija.
Nedavno je novinarske krugove uzdrmala drama jedne novinarke na koju je izvrsio pritisak glavni urednik lista za koji je radila. Prica je zaista potresna. Krajem prosle godine je novinarka bugarskog lista "Crnomorski far" Petja Dimitrova ispricala u redakciji da su je nasred Burgasa, drugog po velicini grada na Crnom moru, trojica muskaraca kidnapovali i utrpali u automobil. Otimaci su je u toku tri casa povrgli psiholoskom pritisku i pretnjama zbog njene publikacije u kojoj govori o hapsenju nesebarskog biznismena Dimitra jankova. To se dogodilo u oci izbora za gradonacalnika Burgasa koji je ujedno i turisticki centar u cijem je susedstvu jedno od najpoznatijih bugarskih odmaralista - Slncev Brjag. U to vreme je list zvanicno preuzeo obavezu da vodi predizbornu propagandu jednog od kandidata za gradonacalnika, dok je Jankov bio protiv te kandidature.
Nekoliko dana kasnije Dimitrova je ispricala svoju potresnu pricu pred kamerama Bugarske nacionalne televizije, obelodanivsi da je njeno kidnapovanje inscenirano i da je sav slucaj podmetnuo glavni urednik lista "Crnomorski far" Tomi Belcevski koji je primorao novinarku da to izvede. Istraga je dokazala istinitost njenih tvrdnji. "Sigurno je da kidnapovanja nije bilo", kategorican je sef bugarske policije pukovnik Todor Cinev. Kao dokaz posluzila je cinjenica da je u vreme "kidnapovanja" pila kafu sa sindikalnim liderom iz Burgasa.
Belcevski je optuzen za vrsenje pritiska i mogao bi dobiti kaznu zatvora do 6 godina. Protiv "kidnapovane" Petje Dimitrove nije pokrenuta optuzba posto ona ne snosi krivicnu odgovornost. Posle skandala, medjutim, ona se zaposlila kao prodavacica u maloj bugarskoj radnji. "Vise se necu baviti novinarstvom", kategoricna je 34-godisnja Dimitrova.
Novinari cesto puta postaju zrtve ne samo sudske, vec i zakonodavne vlasti. Sredinom januara predsednik Parlamenta JOrdan Sokolov oduzeo je propusnice novinarima nedeljnika "168 casa". Sokolov koji je na taj polozaj izabran glasovima antikomunistickog Saveza demokratskih snaga, odlucio je da se ekipi tog lista ne dozvoljava dostup do parlamenta zbog "sistematskog rada protiv Narodnog sobranja" i "antibugarske pozicije". Posto su ostali listovi i deo politicara odmah pokrenuli kampanju protiv te odluke Sokolov je ipak morao da dozvoli novinarima iz "168 casa" da i dalje izvestavaju o radu parlamenta.
AIM Sofija
GEORGI FILIPOV