GDE SE ZAGUBIO NEBESKI NAROD

Srpska nacionalna kulturna elita

AIM, BEOGRAD, 17. 2. 1998.

Srpska kulturna elita, ne tako davno, ispredala je mitove o nebeskom narodu i zestoko ucestvovala u potpirivanju nacionalnih strasti, a njeni najistureniji predstavnici otvoreno su duvali u ratne trube, uvereni da Srbi nece pokleknuti na putu kojim hode samo izabrani. Ipak, raspored snaga za medjunarodnim vojnim i politickim pregovarackim stolom, kao i niz lokalnih akcija, uticali su na splasnjavanje uzavrelih emocija - a u javnosti se potom skoro opipljivo osetila distanciranost od "velikog vodje" i njegove politike.

Nedavno istrazivanje o srpskoj nacionalnoj kulturnoj eliti ( objavljeno u knjizi Radikalizacija srpskog drustva-Izdavac Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji) izvedeno je s namerom da se ispod naizgled jednorodne i homogene grupe otkriju odredjene razlike izmedju intelektualaca koji ideje stvaraju, (to su naucnici, akademici, crkveni velikodostojnici, najistaknutiji pisci) - i onih koji ideje sire (novinari, mada ne iskljucivo oni). I posle svega sto nam se dogadjalo, bilo je gotovo neizvodljivo, bez preciznijih naucnih opservacija, dobiti na ovim prostorima odgovor na pitanje kakva je zapravo domaca elita, koji su njeni kljucni stavovi od kojih zavisi i otisak u vremenu na ovom delu Balkana.

Svest elite je ispitivana preko niza dimenzija i indikatora, pri cemu je posebna paznja posvecena institucionalnim, personalnim i dogadjajnim preferencijama. Dobijeni rezultati predstavljaju nacionalnu kulturnu elitu u boljem svetlu nego sto se o njoj misli u javnosti.

"Na planu dogadjajnih preferencija vidljiv je otvoren i moderan stav ogromne vecine srpske nacionalne elite, sto se, pre svega uocava na osnovu njihovog preferiranja Kosovske bitke - kao dogadjaja koji je istrgao Srbiju iz matice modernog evropskog razvoja - i ustanaka s pocetka 19. veka koji su Srbiju vratili na put razvoja modernih evropskih zemalja. Na planu istorijskih preferencija, vidljiv je uticaj klerikalne svetosavske tradicije u ukupnoj reinterpretaciji proslosti, a ne samo na apostrofiranju konkretne istorijske licnosti Rastka Nemanjica. Na planu institucionalnih preferencija nesrazmerno veliki udeo se pridaje SANU u odnosu na delatno mnogo znacajniji Beogradski univerzitet", obrazlaze za AIM autor projekta, dr Vladimir Ilic, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Posebno zanimljivi bili su nalazi vezani za percepciju najznacajnijih savremenih Srba, jer neosporni vodja srpske nacionalne kulturne elite (vise) ne postoji. To, po oceni dr Ilica, pokazuje dezorijentisanost domace nacionalne kulturne elite. Relativno najveci broj glasova dobio je njegova svetost, patrijarh Pavle, sto potvrdjuje otsustvo svetovnog politickog vodje, ali i dokazuje da nema vise licnosti koje bi ujedinile razlicite frakcije srpske nacionalne elite oko jednog politickog programa, kao sto je to bio slucaj pre 10 pa i pre samo pet godina.

Upitana za osnovne neprijatelje svog naroda i za prepreke resavanja srpskog nacionalnog pitanja, elita se mahom opredeljuje za spoljne cinioce. "Nema vise one zapenusene osude domacih izdajnika - to govori da je doslo do procesa desovinizacije srpske nacionalne elite. Sovinisti je uvek veci neprijatelj domaci izdajnik u odnosu na stranog etnickog konkurenta. Elita pokazuje veliku meru spremnosti da prihvati integraciju na balkanskom prostoru i vrlo je otvorena ka povratku Srbije u svetsku zajednicu", precizira autor projekta, polazeci od rezultata istrazivanja.

Po njegovoj oceni resavanje vitalnih nacionalnih pitanja, kao sto su odnosi sa Republikom srpskom i Crnom Gorom, je problem koji bi vecina ispitanika posmatrala na odmeren nacin. Stvar drugacije stoji sa pitanjem odnosa prema Haskom tribunalu ili sa resavanjem problema Kosova, gde je znacajnije ispoljena sovinisticka dimenzija. Jedna sedmina ispitanika ipak ne odustaje od krajnje ekskluzivisticko-sovinisticke varijante srpskog nacionalizma, sto se vidi u isticanju Radovana Karadzica kao najznacajnijeg Srbina. A Karadzic je sinonim za krajnje retrogradnu, reakcionarnu, ekskluzivisticko-sovinisticko varijantu srpskog nacionalizma.

"Uoceno je, dakle, da su na formiranje nacionalne svesti uticali i cinioci dugotrajnijeg delovanja i situacioni cinioci. Povoljno je sto je uticaj situacionih cinioca bio presudniji za vecinu ispitanika da prihvate nacionalnu opciju. Zelim da naglasim da je nacionalisticko opredeljenje cvrsto povezano sa kritikom komunizma. Kritika jugoslavizma i kritika komunizma su nerazdruzive, cine zajednicki sindrom", kaze dr Ilic.

On prognozira da ce pod uticajem pacifikatorskih uticaja iz inostranstva i pod uticajem daljeg slabljenja nacionalizma kod nas - slabiti i nacionalisticko opredeljenje pripadnika srpske kulturne elite. "Smanjivace se i jaz izmedju nacionalne i anacionalne frakcije elite i obe ce ostati ujedinjene u otporu prema sadasnjoj socijalistickoj vlasti", ocenjuje dr Ilic, pozivajuci se na zakljucna razmatranja pomenutog istrazivanja.

A sto se tice perspektive nas sagovornik ocekuje ocekuje da ce Srbija postati istocno-evropsko gradjansko drustvo sa balkanskom tradicijom, koju ce karakterisati respekt prema vodji, oslobodilacka politicka kultura, veliki politicki lomovi i pseudodemokratija:"Ne mozemo se odreci ni kulta vodje, ni oslobodilacke politicke kulture. One su tako dugotrajne sastavnice balkanske tradicije, da mi ne mozemo da predjemo na trgovacku politicku kulturu iz ratne oslobodilacke politicke kulture. Kod nas je i dalje mnogo vazniji oslobodilac, heroj, nego vest trgovac, pregovarac, kompromiser", precizira dr Ilic.

Olga Nikolic (AIM)

Antrfile

ELITA I MILOSEVIC

Uticaj Milosevica kod srpske kulturne elite (sada) je minoran, sto se vidi iz rezultata i strazivanja i po tome sto se on mahom oslanja na podrsku nizih slojeva. "Uopste ne nameravam da umanjim njegovu istorijsku odgovornost, ali on je za mene potpuno nezanimljiv kao politicar - u poredjenju sa velikim politickim licnostima ovih prostora, sa knjazom Milosem, Josipom Brozom Titom - Milosevic je jedna efemerna balkanska politicka figura. Sto godina posto se zavrsi njegova vlast, njegovo ime nece se pominjati u skolskim programima. Titovo, Karadjordjevo, Milosevo - hoce, objasnjava dr Vladimir Ilic svoj stav o tome ko su stvarni velikani sa domacih prostora.

O.N