DEMOKRATE NA IVICI NOZA

Posledice bojkota izbora u Demokratskoj stranci

Na pitanje da li ce socijalisti formirati novu vladu, sa ili bez SPO, ili ce se odluciti za nove izbore, odgovor danas treba traziti od Zorana Djindjica, lidera Demokratske stranke. Iako su zbog odluke o bojkotu izbora demokrate ostale izvan kljucnih politickih dogadjaja, njihova dalja sudbina itekako zavisi od odgovora na pomenuto pitanje.

AIM, BEOGRAD,16. 2. 1998.

Predsednik DS je sve karte bacio na nove parlamentarne izbore. Po njegovoj proceni, socijalisti nece uspeti da sastave novi kabinet, ili ako im to, pak, podje za rukom u koaliciji sa SPO, nova vlada nece biti dugog veka. Ukoliko je ova Djindjiceva analiza tacna demokrate ce imati sansu da se vrate u politicki zivot. Medjutim, ako je lider DS pogresno anticipirao moguce poteze svojih protivnika buducnost Demokratske stranke moze biti prilicno sumorna.

Ta dilema ocito muci i jedan broj ljudi u rukovodstvu DS koji su nedavno pismeno zatrazili ozbiljan razgovor sa svojim predsednikom. Medju dvadesetak potpisnika su Slobodan Gavrilovic, jedan od potpredsednika DS, Zoran Vacic i Mile Petkovic bivsi poslanici, Bogoljub Trkulja, smenjeni predsednik DS za Vojvodinu, dr Bosko Mijatovic, predsednik u ostavci Ekonomskog saveta DS. Oni zameraju Djindjicu lidersko ponasanje, centralizaciju stranke na racun demokratske procedure i donosenje odluka na nadleznim organima DS. Njihov izricit zahtev je da u Manifestu DS, programskom dokumentu koji Djindjic vec duze vreme najavljuje mora jasno da stoji da DS ne moze ulaziti u sardnju sa socijalistima, ni pre ni posle izbora.

Ovo pismo je dospelo u javnost po zavrsetku sednice Izvrsnog odbora DS na kojoj je Slobodan Gavrilovic smenjen sa funkcije predsednika Izvrsnog odbora stranke. Iako je Gavrilovic naprasno "deakumuliran" (ostao je potpredsednik DS) svi pokusaji novinara da od njega saznaju sta se konkretno Djindjicu moze staviti na dusu ostali su uzaludni. Vecina potpisnika pomenutih zahteva istice da hoce probleme da resi u okviru stranke, da nemaju nameru da cepaju DS, pa zato i nece da se raspravljaju preko stampe.

Jedino je Bosko Mijatovic javno zamerio predsedniku DS da je marginalizovao organe stranke i da vodi losu karovsku politiku kojom su losi zamenili bolje. On istice da je lider DS prvu postavu ekonomista ove stranke medju kojima su dr Ivan Vujacic i dr Miroljub Labus zamenio Grupom "G-17". Po njegovom misljenju, ni Djindjic nije bez krivice u rasturanju koalicije "Zajedno", a kao pogresnu zamera mu i odluku o bojkotu izbora. Mijatovic kaze da sudbina DS danas zavisi od toga da li ce biti novih izbora koji, ako uslede, nece biti rezultat uspeha bojkota vec nemogucnosti socijalista da formiraju stabilnu vladu.

Prema onom sto se nezvanicno moze cuti medju demokratama, grupu nezadovoljnih, a i onih koji nisu bili spremni da to i potpisu, najvise boli potencijalno zblizavanje sa socijalistima. Na Djindjicevu bliskost s Miloradom Vucelicem, potpredsednikom SPS, pa i kontakte s Jovicom Stanisicem, prvim covekom drazavne bezbednosti, mnogi u stranci ne gledaju bas blagonaklono. Ima onih koji smatraju da Djindjic igra na fijsko pregovora o novoj vladi i da nakon parlamentarnih izbora koji bi iza toga usledili vodi demokrate pravo u koaliciju s "levicarima". Ukoliko bi Djindjic zaista strateski vodio DS u tom pravcu, to ne bi bilo nista novo, jer je potencijalna "kolaboracija" DS s vladajucom strankom nesto "vec vidjeno" i za vreme prethodnog predsednika DS Dragoljuba Micunovica, a potvrdjena u izbornoj kampanji l993. godine.

No, danas na ovom pitanju u Demokratskoj stranci mogu da se otvore koncepcijske razlike. Posle uspeha Koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima, stvari su se izmenile. Pokazalo se, naime, da strategija rusenja socijalista iznutra nije jedina i da do promene sistema moze da dovede i jaka opoziciona saradnja. Sve politicke racunice su pokazale da je koalicija "Zajedno" mogla da "pojede" socijaliste na parlamentarnim izborima, pa prozivanje i Djindjica na odgovornost za njeno rasturanje vise nije puko pravljenje promaje unutar DS.

Utisak je da Djindjica nisu mnogo potresle izrecrene optuzbe. Njegovo tumacenje je da oko tri hiljade funkcionera DS mora da radi operativnije i da povecava clanstvo stranke. On, je, inace, za mart, kada se ocekuje redovna Skupstina DS, najavio da ce u Srbiji plavo-zute knjizice imati najmanje sto hiljada ljudi. Ako u tome ne uspe, kako kaze, spreman je da podnese ostavku. Pre Skupstine DS Djindjica ceka Glavni odbor, na kome ce svakako proci kroz vatru, a ima nagovestaja da se moze otvoriti i pitanje poverenja predsedniku DS.

Ma kako izgledalo da formiranje nove republicke vlade ne dotice vanparlamentarnu DS, ovaj dogadjaj ce imati znacajan uticaj na postojecu nervozu i podizanje nivoa tenzija unutar DS. Demokrate tek stizu posledice bojkota koji nisu uspeli da politicki aktivno artikulisu. Predstojece sednice glavnih organa stranke, prema upucenima, dodatno ce biti opterecene nezadovoljstvom zbog vaznih politickih odluka na nivou Republike na koje demokrate, samo sa pozicija lokalne vlasti sve manje mogu da uticu. Moguca koaliciona vlada SPS-SPO, otvorice novi problem za demokrate - eventualnu promenu odnosa snaga na lokalnom nivou, sto u jednom broju opstina u Srbiji moze da znaci dalje potiskivanje DS iz politickog zivota.

Ukoliko formiranjem vlade, mogucnost novih izbora postane neizvesna, za DS nece ostati mnogo manevarskog prostora. Njihovi partneri i za buducnost ostaju male stranke poput Gradjanskog saveza Srbije i Demokratske stranke Srbije. Da li ce ove partije sa brojnim drugim manjim strankama imati snage da osmisle politicku platformu za mozda dugotrajno delovanje izvan parlamenta bice poznato vec za koji mesec. Zoran Djindjic smatra da bavljenje politikom izvan skupstinskih klupa i nije velika tragedija, posto Skupstina Srbije i ovako ne radi.

U poslednje vreme kao potencijalno znacajniji politicki partner demokrata pojavljuju se radikali dr Vojislava Seselja. Lider SRS, koji je ostao izvan trgovine za novu republicku vladu, krenuo je u opozicionu ofanzivu. Nije nista cudno sto je prvo zakucao na vrata DS. Ove dve stranke bi mozda mogle da pomrse konce Vuku Draskovicu, pre svega u Beogradu. Zato im je, medjutim, potrebna pomoc novoformirane stranke "Srbija-zajedno" koja eventualno moze da okupi razocarane SPO-vce i u Skupstini grada. Demokrate znaju da bi sastavljanje nove gradske uprave sa radikalima za njih bilo pogubno, ali takodje smatraju da je politicki probitacno umanjiti snagu SPO, pre svega oduzimanjem lokalne TV kuce "Studio B".

U svakom slucaju Zoran Djindjic i njegova stranka sada su prinudjeni da igraju na ivici noza. Iako su se na mnogim politickim adresama trljale ruke od zadovoljstva sto je SPO vidjen za ulazak u novu vladu, pa i u DS, dezavuisanje SPO ne cini se kao dovoljan motiv da bi se demokratske snage okupile. Demokratsku opciju u Srbiji cekaju ozbiljna politicka iskusenja, koja ce mnoge stranke prisiliti da saberu i oduzmu rezultate svog skorasnjeg delovanja. Izgleda da ce i rok trajanja jedne velike stranke poput DS zavisiti od njene unutrasnje snage da se iz nedaca izvuce sa politickom koncepcijom koja strateski nece biti presudno vezana za usud stranke Vuka Draskovica.

Vesna Vujic (AIM)