KORIDORI:POLITICKA RETORIKA ILI STVARNOST

Komplikovani odnosi izmedju Makedonije, Kosova i Abanije i uopste uloga albanskog faktora u ovom delu Balkana i u tom kontekstu specifican polozaj Makedonije, stalna su tema razmatranja domacih i medjunarodnih aktera koji se bave i prate problematiku unutrasnjih i medjusobnih politickih odnosa, kao i njihovu ulogu u ocuvanju stabilnosti regiona uopste. U tom sklopu najnovija i reklo bi se "neocekivana" izjava predsednika susedne drzave Gligorva o otvaranju koridora za transfer izbeglica, kao da je najavila i pothranila vec postojece strahove o mogucem skorom izbijanju ratnog sukoba na Kosovu. I nakon vise od desetak dana reakcije raznih politickih snaga na ovom prostoru, kao i uznemirenost javnosti uopste, i zbog kontinuirane intenzivne represije, doduse jos uvek lokalizovanog na odredjenim podrucjima Kosova (Drenica), od strane jakih policijskih snaga, ne silaze sa prvih stranica ovdasnje stampe.

U ovim krugovima prisutna je stalna dilema: "Da li je to bio jednostavno tek jedan politicki "biser" ili zloslutna najava mracne buducnosti koja ocekuje ovaj prostor. Predlog Gligorova se pretvorio u "top" temu, posebno nakon izjasnjavanja ministra njegove Vlade i spekulacijama o mobilizaciji makedonskih rezervista, a sto je kasnije demantovano. Mekedonski ministar odbrane je u medjuvremenu proracunao da bi preko "koridora" u Makeodniji moglo proci oko 400 hiljada Albanaca sa Kosova cija bi poslednja destinacija bila Albanija.

Politicki subjekti kosovskih Albanaca ostro su kritikovali ideju Gligorova. Njihov vodja dr. Ibrahim Rugova, da na svojoj Konferenciji za stampu izjavio:"Gligorov bi trebalo da bude malo pazljiviji i umesto ovakvih predloga bilo bi bolje da se angazuje na resavanju problema Kosova". S druge strane, premijer njegove vlade u egzilu, dr. Bujar Bukosi je porucio svojim sunarodnicima da "Gligorov nece moci da ojaca njegovu drzavu lukavstvom, hipokrizijom, neistinama i neodmerenim i opasnim izjavama". Takoreci sve albanske politicke partije koje deluju na Kosovu su "porucile" makedonskom predsedniku da "Albanci ne pomisljaju da napuste svoje teritorije". U medjuvremenu, ideja Gligorova je ocenjena cak i kao "fasisticka" i kao ideja koja dokazuje "koordinirano delovanje izmedju Beograda i zvanicnog Skoplja". Otvoreno pisnmo sa veoma ostrim kritikama Gligorovu su uputili i njegovi albanski saborci iz Drugog svetskog rata, koji su ga ostro napali "zbog toga sto takvim jednim predlogom priziva rat na Kosovu". Za Albance uopste, ovo je bila uznemirujuca najava i "opasna" igra. U tom smislu, oni su izneli da bi ga shvatili i pozdravili kada bi se Gligorov angazovao za otvaranje granica, ali ne i za stvaranje takvih koridora, pitajuci: "Zasto bi kosovskim Albancima bili potrebni takvi koridori za prebeg u Albaniju, kada se sa Albanijom granice"?

Takva i slicna pitanja postavljena su i od strane visokih celnika albanskog pokreta na Kosovu. Medjutim, pazljivi posmatraci podsecaju da je takvih planova za prihvat nekoliko stotina hiljada Albanaca sa Kosova u Albaniji, u slucaju izbijanja nekog sireg konflikta bilo i mnogo ranije. Tvrdi se da su oni razradjeni i da postoje u svim prognozama stabova NATO i br.1 ove vojne Alijanse, ciji vojnici cuvaju hrtku granicu Makedonije sa Kosovom i jos krthkiju stabilnost ove bivse jugoslovenske Republike. Ovi planovi su obuhvaceno u nekim od brojnih varijanti eskaliranja krize u jugoistocnoj Evropi, jer zapadni saveznici nikada nisu iskljucivali, kako kazu "iracionalnost srpskog rezima". U sklopu ovih predvidjanja, od ranije je predvidjena izgradnja kampova u okolini Peshkopije u Albaniji i shodno tome eventualni put kosovskih izbeglica bi prolazio upravo preko Makedonije. Predlog makedonskog predsednika vezuje se i za "strah" i "balans" unutar njegove drzave, jer bi se on u potpunosti poremetio u slucaju nekog eventualnog preplavljivanja albanskim izbeglicama sa Kosova, koji bi se mogli zaustvaiti na njenom zapadnom delu, gde je ionako koncentrisana albanska populacija. U ocima Gligorovih stratega to bi imlo samo jedan smisao "definitivno stvaranje albanske republike Iliride", jedan od ranijih projekata tamosnih Albanaca. Gligorov, kazu analiticari, svestan je da njegova zemlja ne moze ostati van "plamena moguceg rata na Kosovu", i zato je i stvavio u opticaj ovu ideju, zeleci da na taj nacin jednim udarcem ubije dve muve. Na prvi pogled, njegova se ideja cini humanom, ali je u biti ona "fasisticka", izjavio je potpredsednik Albanske demokratske partije sa sedistem u Tetovu Menduh Thaci. Medjutim, nekoliko dana kasnije, ideja Gligorova je pozdravljena od strane glasnogovornika albanskog premijera Fatosa Nanoa, koji ju je ocenio kao dokaz da je "Nanoova poseta Skoplju funkcionisala na perfektan nacin". U tom smislu kosovski Albanci su i podvlacili da Gligorovi koridori nemaju gde da odvedu moguce kosovske izbeglice. Duboka kriza u Albaniji koja preti da ponovo eskalira, opet je stvorila duboku nesigurnost kod Kosovara, koji bi pre krenuli put bilo koje druge zemlje da nadju privremeno utociste nego u Albaniju. Posebno posle predvidjanja da bi prolece moglo doneti puno nemira, i stavova tamosnje aktuelne Vlade, u odnosu na pitanje Kosova koji nisu sa naklonoscu "prihvaceni" od strane zvanicne Pristine.

AIM Pristina Besim ABAZI