KOSOVO, PRIZMA TIRANE I ZA TIRANU

Tirana Feb 12, 1998

Vec vise od sedam godina, u zavisnosti od situacije na Kosovu i u Makedoniji, Albanija se pretvara u teren gde veoma cesto slecu avioni sa licnostima spoljne politike najglasovitijih drzava sveta. Isto se desava i u poslednje vreme, kada su oni skoro nezaobilazni na malom aerodromu i uopste skucenom, u Rinasu. Pangalos, Dini, Lojd i na kraju Kinkel. To se izgleda desava iz dva razlofa: prvo, kao sto smo naveli, zbog poostravanja situacije na Kosovu (visoki policijski pritisak, najavljeni predsednicki izbori za Republiku Kosova, pojacana delatnost OVK) i drugo zbog toga sto sada imamo jedan novi upravljacki kor u Tirani i od njega se zahteva, kako se cini, sve potrebne garancije za buducnost u vezi sa regionom. S druge strane i susreti ambasadora znacajnih drzava, akreditovanih u Tirani sa celnicima albanske politike su sve ucestaliji i cesto su komentarisani u ne toliko analitickoj stampi u Tirani kao "enigmaticni".

Sigurno u susretu sa celnicima albanske politike, u ovim mutnim vremenima za same Albance sa ovako razrusenom ekonomijom i sa evidentnom nesigurnoscu za zivot, ne samo da nije tesko, vec je cak i veoma lako da iz njih izvuces svakakva obecanja, koja su njima kao davaocima kredita potrebna. I sve vreme dok albanska privreda bude na ovom nivou, sve vreme dok godisnji krediti iz sveta dostizu sume u visini od stotina miliona i koje obezbedjuju cak i platni bilans, jasno je da ce opcije Tirane biti onakve kakve joj bude servirala medjunarodna diplomatija ili ce pak biti primorana da se prilagodi sa serviranim joj opcijama.

Ako bacimo brz pogled na politicke odnose Tirana -Pristina, ne bi bilo tesko uvideti da su opcije Tirane oko Kosova i albanskog pitanje uopste ili retrogradne ili pak nisu dozivele nikakav napredak. Njenim stvaranjem, Demokratska partija koja je osecala da ce veoma brzo preuzeti pod kontrolu Albaniju, ne samo da je dodirnula nacionalno pitanje, vec je takoreci bila maksimalisticka u njenim tezama. Posto je govorila o brzom ujedinjenju svih albanskih teritorija (Demokratska partija je bila prva koja je posle 50 godina pomenula i "zaboravljeno" pitanje Camerije, pitanje koje je zloupotrebljeno s njene strane u odnosima sa Grckom), ona je postavila tezu "snizavanja granica" i kasnije i njihovog "brisanja" sa Kosovom. Druge analize su napravljene u slobodnoj stampi tog vremena gde je kao glavni krivac za podelu nacije naivno proglasena samo komunisticka klika koja je vladala Albanijom pola veka. Bila su najmanje dva faktora koja su davala povoda Demokratskoj partiji u elaboriranju ovih teza: politicka naivnost jednog veoma zatvorenog i izolovanog albanskog drustva unutar drzavnih granica i cinjenica sto se posle 3\4 veka ponovo razgradjivala bivsa Jugoslavija. San o dobiti iz ove situacije bio je evidentan. U medjuvremenu, na Kosovu na celu tamosnjih politickih organizama dolazi tumac strare knjizevnosti Ibrahim Rugova, koji proglasava kao jedini put postizanja finalnog cilja, mirni put. Ovaj put, treba reci, na njegovim pocecima a i kasnije, ne samo da je bio nejasan u svojim ciljevima, vec je najvise zvucao kao evidentno povlacenje sa poprista bitke. Nekada smatrana kao gandijevskom, a nekada kao revolt civilne neposlusnosti, jednom kao neophodnost stvaranja jedne paralelne drzave, ali uvek deklarisan kao miran, ovaj put posle sedam godina dao je kao vidljiv rezultat napustanje Kosova od strane njegove mlade populacije, razgradnju tamosnjeg pluralistickog politickog zivota, povecanje nemastine i nervoze kod ljudi. Na politickom planu, mora se reci da je Kosovo uslo u agende medjunarodnih razgovora. Sigurno sa zakasnjenjem, kada su druge drzave vec bile stvorene, ali bilo je kako je bilo. S druge strane, sama Srbija, Hrvatska, Slovenija i Makedonija malo mekse, ali i Bosna okupana u krvi, odabrale su jedan drugaciji put da kazu zbogom Srbiji koja je pretendovala na "vlasnistvo" nad citavom Jugoslavijom. Sigurno je da zbog ovog "samoodstranjivanja" Kosova bilo i faktora i van Rugove, medju kojima bi smo u prvom redu istakli cinjenicu da je Kosovo kao pokrajina (ona nije nikada postala Republika) bila izgubila u dogadjanjima pocetkom 80-tih godina.

Ovim povodom treba evidentirati i jednu "iznenadnu" posetu jedne politicke trojke iz vrha jedne male partije, ali znacajne po njenim inicijativama kao sto je odlazak Demokratske Alijanse, sada deo vladine koalicije u Albaniji, a u to vreme tek odeljene od Demokratske partije, Beogradu. Po prvi put su napravljeni koraci u pravcu dijaloga sa Beogradom. Iako je poseta uprilicena ubrzo posle jednodnevne posete Tirani tadasnjeg premijera Panica, ona je ostro napadnuta od strane Berisinog rezima, jednostavno zbog toga sto je on osetio da bi pitanje Kosova mogle iskoristiti i druge snage albanske politike, sto je znacilo da bi to ugrozilo vlast Demokratske partije tj. samog Berisu. Berisa je u nedostatku nuklearnog oruzja, vecih kolicina nafte a i vojne sile, bakra ili dijamanata, shvatio da sve to moze nadoknaditi "nacionalnim pitanjem". I tu kartu je do kraja iskoristio i najvise njoj na stetu, ali ne bez uspeha. Istovremeno je ta poseta ostro napadnuta i na Kosovu, kako se cini iz istih razloga.

I na kraju, "albansko pitanje" je jos jednom pretvoreno, (posto je cini se takva bila i za rezim Hodze), jednostavno u izvor politicke podrske za vlastodrsce u Tirani. Dovoljno je razmotriti Berisine postupke da bi se to shvatilo. On je napustio "nacionalisticke" opcije s pocetka njegove politicke delatnosti samo kada mu je data potrebna politicka i ekonomska medjunarodna podrska. Kada je osetio da gubi ovu podrsku, on je delovao u pravcu dela Albanaca u Makedoniji nadahnjujuci veliki razdor unutar njihove najznacajnije partije i pojavljujuci se u javnosti kao podrzavaoc radikalnog krila Dzaferija i Thacija. Polazeci od toga da je on politicar sa najvise iskustava u ovoj oblasti, on istu stvar cini i sa takozvanom OVK i nju suprotstavlja Rugovi. Podrzava je samo da bi pokazao velikim silama kako je on jos uvek u igri i da i on treba da bude saslusan. Za to je dovoljno procitati uvodnik od pre nekoliko dana u listu Albania koja se smatra glasnogovornikom Berise, u kojem se tretira ideja da Kinkel i svi znacajni politicari sveta treba da shvate da je covek sa najvise uticaja na Kosovu upravo Berisa, dakle jedan logican zakljucak: on treba da se pita.

Bilo kako bilo, stvari u Albaniji su se promenile. Na vlasti je sada jedna druga politicka klasa. Zalazuci se za jednu otvorenu i savremenu politilku, Nano ne samo da ucestvuje na balkanskom Samitu na Kritu, vec se u cetiri oka sastaje i sa bivsim kasapinom Balkana, (sada ironicno: mirotvorac Balkana), Milosevicem. Politicko krilo Kosova ne samo da nije saradjivalo sa njim za pripremanje teza za razgovore, vec sada i skacu zbog ovog susreta, te je Nano primoran da se povuce. Sa svoje strane, Milosevic ne samo da ne reaguje u duhu razgovora, vec povecava represiju na Kosovu i ne cini ni jedan korak ni u pravcu realizacije Sporazuma koji je on sam potpisao pre govtovo dve godine sa Rugovom. Posle ovoga, kako se cini prema nekoj agendi pripremanoj negde drugde, Nano preduzima posetu Skoplju gde na veoma evropski nacin izjavljuje da za njega ne postoji tabu, da on moze sa svima razgovarati i oko svega. Pokazuje se otvorenim prema svim opcijama, prema francusko - nemackoj, americko -nemackoj, rusko - grckoj inicijativi. Za njega je znacajnije sresti se i raspravljati u cilju resavanja stvari i njihovog guranja u pravom smeru. Kao se cini, za Nanoa je stran stari balkanski stil: kazem dva, mislim cetiri. Kao sto je jednako strano za njega i za sve dosadasnje politicare Albanije da sedne i razradjuje dugorocnu strategiju nacionalnog pitanja.

Posto svako priznaje da nije bilo moguce definitivno resenje ovog pitanja ni od strane Tirane niti od strane Pristine, isto tako svako razume i svakog zabrinjava pasivnost albanske politike koja nista nije ucinila, pa bilo to i u nekoj veoma otvorenoj oblasti kao sto je to kulturna integracija.

Kako se cini druge ce se opcije u medjuvremenu stvoriti: americke, grcke, srpske, izraelske ili malezijske, ali ce nam jedna stvar uvek nedostajati: razradjena albanska politicka opcija (ne ona romanticna)!

A ovo ce se desavati sve vreme dok se pitanje Kosova bude smatralo samo kao izvor podrske ostajanja ili neostajanja na vlasti.

AIM Tirana Agim ISAKU