VLAT KAO PRIORITET

Drzavno nasilje

Najnovija Uredba srpske vlade o merama finansijske discipline gradjanima otima novac i lisava ih osnovnih ustavnih prava slobodnog raspolaganja svojinom i zaradjenom platom AIM, BEOGRAD, 12. 2. 1998.

Kako napuniti bure koje je em busno, em nema dno? Trazenje odgovora na ovo pitanje cini sustinu ekonomske politike aktuelne Vlade Republike Srbije. Jer tesko je naci privredu i gradjane koji mogu toliko da zarade koliko srpske vlasti mogu da spiskaju i ukradu. Resenja su do sada uspesno pronalazena: prvo je drzava prisvojila novac nasledjen od bivse SFRJ; usledila je prevara pod sloganom "Zajam za preporod"; zatim se preslo na obicno sibicarenje (igra sa tri sibice, a trazi se kuglica sakrivena ispod jedne od njih) oliceno u "srpskoj majci" Dafini Milanovic i Jezdimiru Vasiljevicu poznatom kao "gazda Jezda"; onda je stanovnistvo besomucno oporezivano kroz hiperinflaciju; potom su se devize od stanovnistva izvlacile cvrstim dinarom Dragoslava Avramovica; na kraju je prodato jedno od najkvalitetnijih preduzeca - PTT.

Kasa je sada opet prazna. I to, pre svega, devizna. To se videlo vec krajem prosle godine kada je Narodna banka Jugoslavije (NBJ) obustavila sve intervencije na deviznom trzistu osim prodaje deviza za uvoz nafte, gasa i lekova. U vise navrata od uvodjenja ekonomskog programa Dragoslava Avramovica drzava je takve teskoce resavala poremecajima na deviznom trzistu: marka bi iznenada ojacala, gradjani su trcali da je prodaju, a devizne rezerve su rasle. Nedavno je ponovo proigran isti trik. Ovoga puta bez uspeha, jer, kako kazu, gradjani nisu masovno prodavali strane valute pa se zakljuzuje da stanovnistvo ne samo da ne naseda na ove trikove vec nema vise sta ni da ponudi.

Sta sad, zapitase se kreatori ekonomske politike u Beogradu? I nadjose solomonsko resenje: umesto ekonomske politike primenice drzavnu silu. Tako je srpska vlada usvojila Uredbu o merama finansijske discipline u izvrsavanju obaveza u 1998. godini, sto je samo pleonazam za nov nacin otimacine para od gradjana i privatnih preduzetnika koji izmicu drzavnoj kontroli. Njome se ne samo krse ustavi Srbije i Jugoslavije(gradjani nece moci vise da prodaju kupe ili poklone stano ili automobil po sosptvenoj vec po drzavnoj volji) i njime zagarantovana prava raspolaganja svojinom, vec , kako to tvrde advokati, i sijaset drugih propisa (o obligacionim odnosima, o prometu nepokretnosti, o posebnim uslovima za promet nepokretnosti, o osnovnim svojinskim pravnim odnosima...).

Pravnici upozoravaju i na ukidanje kategorije poklona (stanova i automobila), sto je, inace, najstarije poznato pravo. Resenja iz ove uredbe, najkrace receno, suspenduju trzisnu i uvode komandnu privredu. Svi racuni na kojima privrednici drze novac naci ce se pod kontrolom centralne banke, jer se uvodi obaveza njihovog prenosenja u Zavod za obracun placanja (bivsa SDK, koja je sada u sastavu NBJ). Zaposleni stanovnici Srbije ce morati bez izuzetka da otvore tekuce racune u bankama kako bi primili platu, a poslodavci nece moci mesecno da podignu vise od 1.000 dinara (oko 200 DEM po crnom kursu) u gotovom po zaposlenom, ukljucujuci i pare namenjene sluzbenim putovanjima. U maloprodaji ce se, pak, priznavati samo racuni i kasa blokovi koji su prethodno overeni u Republickoj upravi prihoda. Ukratko, bilo sta da zelite da uradite sa novcem na svom racunu potrebno vam je bezbroj potvrda i izjava.

Najvecu uzbunu i paniku izazvao je clan 11 ove Uredbe, koji propisuje da se kupoprodaja stanova i automobila mora obaviti najmanje po ceni koju propise drzava, a uslov za prenos vlasnistva u ovim transakcijama je potvrda da je ona obavljena preko ziro ili tekuceg racuna, stedne knjizice ili drugog oblika bezgotovinskog placanja. Osim sto od ovih mera ocekuje vece budzetske prihode (za 400 do 500 miliona dinara mesecno od efektnije naplate poreza) srpska vlada se nada da ce vlasnike stanova primorati da, uz proviziju, devize ili dinare prilikom kupoprodaje unesu u banke. Opredeljenje za taktiku primerenu komandnoj privredi umesto za ekonomsku politiku koja otklanja uzroke poreske evazije, bekstva u gotovinu i devize, pokazuje da vlasti u Beogradu uopse nemaju ozbiljne namere reformisanja srpske privrede. Jer da imaju, kako je to pri metio Nebojsa Atanackovic, iz Privredne komore Jugoslavije, "najpre bi trebalo popraviti bure da ne curi na sve strane, pa tek onda u njega sipati vodu".

Pouceno visegodisnjim katastrofalnim iskustvom poslovanja sa bankama (cesto se dogadja da nemaju gotovinu za isplatu novca koji je polozen na racun) gradjani sa nezadovoljstvom docekuju obavezu primanja plate preko tekucih racuna. Ogranicenje raspolaganja gotovinom vec je izazvalo uzasne guzve ne samo na salterima Zavoda za obracun placanja, vec i pred salterima drzavne (opstinske i republicke) administracije koja izdaje razne potvrde i prikuplja svakojake izjave. Promet stanovima i automobilima potpuno je obustavljen. Kako je novac nalik vodi, moze se ocekivati da stanovnistvo i privrednici uskoro nadju nacine za izigravanje propisa koji koce, kako uocava dr Radovan Kovacevic, direktor Instituta za spoljnu trovinu, "normalan tok zivota".

U agencijama za promet nekretninama vec razmisljaju o mogucim rupama u Uredbi. Za sada se spekulise dvema mogucnostima: prva je da se kupoprodaja odvija bez prenosa vlasnistva, uz dva svedoka (kako se to vec godinama radi na Kosovu), a druga podrazumeva da ce banke (a narocito one u priva tnom vlasnistvu) biti voljne da, uz odredjenu proviziju, izdaju potvrde o fiktivnom prolasku novca preko njihovih racuna. Bilo sta da se dogodi ocekuje se porast cena stanova. Ukoliko se pokaze da ni ove mere srpske vlade ne mogu da napune suplje bure bez dna, kao sledeci korak moze se ocekivati otvorena pljacka stanovnistva: policija ce upadati u kuce i prazniti dzepove gradjana presrecuci ih na ulici.

Vesna Kostic (AIM)