OD "ALBANSKE OPASNOSTI" U "ALBANSKOJ SENCI"

AIM Skopje, 12.02.1998

Nestrpljiv u zelji da zemlja sto pre postane punopravni clan Evropske Unije, makedonski parlament je samo mesec dana nakon stupanja na snagu dogovora o saradnji sa Unijom pristupio sledecem koraku i doneo "Deklaraciju o razvoju odnosa Republike Makedonije sa Evropskom Unijom". Na samom pocetku ove Deklaracije istice se prethodno do nestveti ponavljano opredeljenje "da je clanstvo u Evropskoj Uniji strategijski cilj Republike Makedonije", zacinjena "zakletvom" da je spremna prihvatiti kriterijume Unije.

Iako se godinama unazad ostro protivila svakoj inicijativi koja bi pokrazumevala "regionalni pristup", odnosno saradnju sa susedima kao preduslov za dalju evropsku integraciju, trecom tackom deklaracije se "potvrdjuje opredeljenje za unapredjenje odnosa sa susednim zemljama preko dijaloga, kao sustinski doprinos stabilnosti u regionu i za unapredjenje odnosa sa Evropksom Unijom". U cetvrtoj tacci, od ukupno 11, od kojih vecina ima za cilj da uveri zapadne evropljane da Makedonija zaista zasluzuje mesto u klubu bogatih, Deklaracija posebno naglasava "opredeljenje za trajni suzivot makedonskog naroda sa nacionalnostima koje zive u republici Makedoniji". Ovom tackom Makedonija ocigledno zeli konacno da se oslobodi "albanske senke" koja je sledi uporno kako samo senka zna i moze. Ona u "biografiji" Makedonije nastala je u stvari kao posledica jedne druge sintagme koja se opet odnosi na Albance.

Naime, skoro od prvog dana svoje samostalnosti, iz straha da ne izgubi tesko steceno "blago", ili u zelji da obezbedi sto vecu medjunarodnu paznju, Makedonija je pocela sa koriscenjem poznate sintagme - "albanska opasnost", uverena da joj ona moze doneti samo koristi. Poenta je bila u tome uveriti medjunarodni faktor da proces mirnog odvajanja makedonije iz bivse SFRJ moze poremetiti navodna "albanska opasnost" koja podrazumeva albanski faktor u Makedoniji, ali i Albance na Kosovu. Pod tim pojmom su smesteni skoro svi zahtevi Albanaca u Makedoniji za vecim pravima pa cak i oni o vracanju "nasledjenih prava" iz bivse Jugoslavije. "Ako im dami sva ta prava dobili bismo drugu Bosnu" govorili su makedonski politicari, dodajuci da "a ako im ne dami (ista ta prava) postoji opasnost da se pobune), pri cemu se impliciralo da u tom slucaju makedonska drzava ne bi bila u stanju da se odrzi mirnim sredstvima. Sa druge strane, ovome je dodavana i "opasnost" koja preti sa Kosova, bilo preko potencijalnog uticaja tamosnjih Albanaca na one u makedoniji, bilo preko njihove eventualne pobune koja bi se "prelila" i na teritoriji Makedonije, ili preko neke trece forme.

Na ovaj nacin su zapadnjaci bili "primorani" dati eksplicitniju podrsku Makedoniji, sve u ime stabilnosti sireg regiona. Po ocenama nekih nezavisnih posmatraca, kao sto je Helsinki Watch, medjunarodna diplomacija je cesto puta, u zelji za regionalnom stabilnosscu, zatvarala jedno oko pred nekim nedemokratskim akcijama makedonske vlade protiv Albanaca u Makedoniji.

Svesni znacaja koji zapadnjaci pridaju stabilnosti na Balkanu, pogotovo u vreme kada se na njegovom severozapadnom delu vodio krvavi rat, makedonski politicari su koristili tezu "albanske opasnosti" svaki puta kada je trebalo nesto "izvuci" od medjunarodne zajednice. Bez razlike da li se radilo o medjunarodnom priznanju, o prijemu zemlje u medjunarodnim institucijama ili jednostavno o produzetku mandata snaga Ujedinjenih Nacija (prvo UNPROFOR, a kasnije UNPREDEP).

No, najnoviji dogadjaji u vezi sa aspiracijom Makedonije za osacijativno clanstvo u Evropksoj Uniji, pokazali su da ova "karta" ima i drugu stranu, odnosno da se "albanska opasnost" pretvorila u "albansku senku".

Nedavno se u domacim medijima pojavilo nezadovoljstvo sa drzanjem zapadnih politicara koji su prilikom nedavnih poseta makedonskog premijera Parizu i Briselu vise vremena posvetili pitanjem oko Kosova nego onih oko podizanja stepena saradnje Makedonije i Unije. Izrazeno je nezadovoljstvo sto je pitanje integracije Makedonije u EU, odnosno njena zelja za prijem u NATO, povezuje sa pitanjem Kosova. U isto vreme se navodi da je makedonski premijer ponovio stav da je Kosovo pre svega "pitanje SRJ i da to treba da se resi unutar te drzave", te da je put Makedonije ka prijemu u NATO i EU autohton i da ne treba da se veze sa "momentalnim dogadjajima u regionu".

Iako si sugovornici makedonskog premijera za vreme njegovih nedavnih poseta Parizu i Briselu navodno obecali da su vrata za prijem u NATO (i EU) otvorena i da prijem zavisi od pojedinacnih rezultata a ne od "grupnih", odnosno regionalnih, zaista je tesko verovati da je takvo sto realno. Ne samo zbog toga sto Makedonija ne moze odgovoriti vojnim i ekonomskim zahtevima za prijem u NATO, odnosno u EU, vec i zbog toga sto je sada izgleda doslo vreme da se plati ceh za preuvelicavanje "albanske opasnosti". Kao ilustracija ovoj pretpostavci moze posluziti zapazanje nekih domacih mediuma koji su nakon njegovog odlaska ostro kritikovali britasnkog drzavnog sekretara koji je u ime EU dosao u Makedoniji kako bi zapoceo "politicki dijalog" za prijem Makedonije u EU. Razlog za kritiku je "otkriven" u cinjenici sto je njegova poseta zapocela susretom sa liderom albanske PDO a nastavila se u Tetovu i Gostivaru (dva grada sa albsnkom vecinom), ponovno sa susretima sa liderima albanskih partija sa kojima je razgovor tekao na albanskom prevodu. iako je jasno da stvarni razlozi za ovo nezadovoljstvo leze u tome sto nasuprot velikim ocekivanjima sa makedonske strane britanski drzavni sekretar nije ponudio kljuceve za ulazak u "klubu bogatih", ovo "zapazenje" ipak otkriva jednu vaznu cinjenicu. sasvim je ocigledno da makedonskoj strani u ovom trenutku uopste ne koristi "albanska opasnost" koja joj je pomogla nebrojeno puta do sad, t.e. kad god je trebalo, ali koja se u medjuvremenu pretvorila u neugodnu senku koja prati imidj Makedonije u medjunarodnoj javnosti. sada kada se, zahvaljujuci dogovoru o saradnji, Makedonija nalazi bar u "predvorju" EU, njoj najmanje odgovara imidj zemlje kojoj prete razne opsanosti, a pogotovo unutrasnje. Medjutim sada se postavlja pitanje kako se osloboditi te senke. Ovaj zadatak izgleda jos tezi nakon izjave makedonskog predsednika oko potrebe za otvaranju koridora koji bi potencijalne izbeglice, 3-400.00o njih, potencijalnog konflikta na Kosovu usmerio ka Albaniji. Zaista je tesko verovati da bi EU ili NATO hteli u ovom trenutku (pa cak i u blizoj buducnosti) imati za svog clana zemlju koja se sprema da postane pribeziste (makar i privremeno) tako velikog broja izbeglica koji bi bili veliki tovar i za daleko vece zemlje nego sto je Makedonija.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI