POCEO RAT ZA MEDIJUME, ALI I ZA DUSE NOVINARA

AIM Skopje, 10.02.1998

Vladajuca koalicija i opozicione partije u Makedoniji na pocetku ove izborne godine u kojoj ce sredstva informisanja odigrati glavnu ulogu zapocele su bitku za osvajanje i kontrolu nad elektronskim medijumima. Iako je pritisak na obicne novinare svakodnevna pojava, posebno u provladinim medijumima kao sto su Makedonska radio-televizija i "NOva Makedonija", glavna se bitka vodi za osvajanje i kontrolu urednickih mesta. Posle MRT, sada se otvara front loklanih radio - stanica, njih 29 koji su od raspada samoupravljanja ostali bez formalnog "osnivaca", ili gazde, pa su sada novim, davno zakasnelim zakonom za radiodifuziju, i drzavni i opstinski.

Gradonacalnik opstine Stip koji je iz redova opozicione partije VMRO-DPMNE, doneo je odluku da smeni direktora lokalnog opstinskog radija "Radio Stip". Iako smena rukovodstva ide u prilog njegovoj partiji, gradonacalnik se pozivajuci se na zakone za radiodifuziju i za lokalnu saoupravu, najpre preuzeo opstinska osnivacka prava da bi kasnije naimenovao svog direktora radija.

Sasvim u skladu sa zakonom, ovaj je potez stipskog gradonacalnika surovo napadnut od strane provladinih medijuma. Primenjivanje zakona je okarakterisano kao necivilizovani napad na makedonsko novinarstvo i na njegovu slobodu. Vlast iz Skopja je resila da po svaku cenu spreci ovu smenu, koja joj ne ide u prilog. Upregnut u "odbranu" demokratije je cak i Savet za radiodifuziju, protiv cijeg postojanja je bila javnost jer mogucava partijsku manipulaciju medijumima. Najpre zbog sastava u kome dominiraju pretsatvnici vladajuce koalicije. Savet je preko noci obznanio narodu da je smena rukovodstva nezakonska. Tvrdi da je narusena procedura, da je, navodno, stipska vlast pozurila da primeni zakon, kojim je i sam savet konstituisan. Koristeci sitne formalnosti, koje fakticki ne mogu da sprece ovaj proces, Savet je pokusao da vrati "moralno-politicki podobno" rukovodstvo radija Stip, koje ovu stanicu drzi par decenija, jos iz stare SFRJ.

Ovim cinom savet za radiodifuziju stavio se direktno na stranu Vlasti, iako bi po pravilu trebalo da bude nepartisko i nevladino telo. Ovakvo ponasanje Saveta moze izazvati ozbiljne posledice kod ostalih 28 lokalnih radio-tv stanica u Makedoniji. Vise nego sigurno je da ce opozicija koja ima lokalnu vlast u vise opstina u Makedoniji pokusati i sigurno osvojiti ova glasila. Drzavna reakcija na primeru zakona u Stipu treba da utera strah u kosti ostalim opozicionim gradonacalnicima da ne diraju lokalnu mrezu radio stanica, od kojih neke vec imaju i lokalna TV studija. Ova mreza uzvan drzavne MRT moze da bude ozbiljna alternativa za opoziciju osobito u ovoj godini opstih izbora. Vladajucoj koaliciji to ne odgovara. U Makedoniji gde se za javnost bori samo jedan nevladini i privatni dnevni list, elektronski medijumi su strahovito opuzje u rukama politickih manipulatora. Prema tome, iako zakon govori jedno, vlasti ne nameravaju da opoziciji prepuste bilo kakav prostor, posebno zbog toga sto vladajuce partije gube svakodnevno rejting.

Maedijumski rat izmedju opozicije i vlasti nije nista novo u Makedoniji. Pre odrzavanja drugih parlamentarnih izbora u 1994 godini, vladajuca koalicija u tadasnjem sastavu u Sobranju uspela je, mimo zakona i krsenjem nekih odredaba, da se jednom brzom i neocekivanom odlukom iznenadi opoziciju da naimenuje novo "provereno", partijsko rukovodstvo drzavne Radio-televizijske kuce. Na mesto generalnog direktora izabrana je licnost, aktivan clan jedne od vladajucih partija.

Glavna argumentacija je tada bila da je to uradjeno u ime demokratije. Naime, demokratski je da se sastav parlamenta i vlade preslika i u drzavnim medijumima. Bez ikakve kontrole.

Postavljenjem ovog rukovodstva, koje je u MRTV i bilo dozivljeno kao postavljanje politickog komesarijata, pocelo je ciscenje nepozljnih novinara, eksponiranih po slobodnim stavovima, nepozeljnih u predizbornoj kampanji sada vec profilirane partijske drzavne televizije i radija. Ovi novinari uglavnom su rasporedjeni na nova radna mesta.

Oni koji se nisu slagali bili su izlozeni ostarkizmu, uglavnom trazeci utociste u nekim privatnim medijumima. Uoci novih izbora oktobra na sam pocetak ove godine komesari MRT su udaljili sa posla grupu istaknutih urednika, komentatora i novinara, koji su svoja misljenja i stavove izrazavali u par privatnih casopisa i u jedinom privatnom dnevnom listu.

Drzeci pod strogom kontrolom najvece elektronske mediume u zemlji, vladajuca koalicija Socijaldemokratskog saveza, Socijalisticka partije i albanske Partije demokratskog prosperiteta, svi redom bivsi komunisti uspela je jos manipulacijom javnosti, sto falsifikatom da osvoji 1994 godine veliki broj glasova i da se odrzi na vlasti.

Evropski institut za medijume koji je 1994 godine za vreme izbora posmatrao medijume u Makedoniji konstatovao je da se drzavna radio-televiziska kuca i novine NOva Makedonija i Vecer ponasale kao partijska glasila vladajuce koalicije. Ovaj izvestaj je normalno bio objavljen samo u jednom nedeljniku bliskom opoziciji.

Makedonski parlament prosle godine usvojio je zakon za radiodifuznu delatnost. Konstituisao se i Savet za radiodifuziju. Ovaj savet treba da pretstavlja nezavisno telo koje ce odlucivati i raditi u interesu mediuma. Prema novom zakonu, lokalne radio- televizijske stanice, koje Funkcioniraju kako drustvena preduzeca treba da se prenamene u javna i da budu u nadleznosti lokalne samouprave. Direktore i upravne odbore lokalnih radio- televiziskih stanica treba da bira lokalna vlast i time da ostavruje drustveni interes.

Pokazalo se medjutim da ovaj i ovakav zakon ne odgovara vladajucoj koaliciji, koja ga je ogromnom vecinom i usvojila u Sobranju, zato sto vlast u vise opstina na lokalnom nivou drzi opozicija. tako je prvi pokusaj opozicije da razresi direktora lokalne radio stanice Stip izazvao munjevitu reakciju vlasti.

Odmah su reagovali provladina Nova Makedonija i njeno izdanje "Vecer", koji su nemo posmatrali slicne situacije kada su akteri bili SDSM i drugi koalicioni partneri vlasti. Trebalo je da se digne na noge javnost da brani demokratiju od opozicije koja primenjuje zakone koje je ta ista vlast donela!

Dogadjaji u Stipu su samo uvod u vece probleme. Tek ce biti "veselo" prema misljenju eskperata u opstinama zapadne Makedonije, gde pretezno zive etnicki Albanci, cije su i politicke partije na vlasti u lokalnoj upravi. Ocekuje se da lokalne radio-televiziske stanice, koje pokrivaju ovu teritoriju, ubrzo dobiju rukovodstvo iz albanskih partija, koje su na vlast u vecim urbanim centrima kao sto su Tetovo, Gostivar, Debar i Struga. U ovim opstinama borba za kontrolu mediuma bice najsurovija i imace veoma velike medjuetnicke implikacije.

AIM Skopje

SLOBODAN CASULE