ROMI U BUGARSKOJ JOS UVEK CEKAJU DEMOKRATIJU

AIM Sofija, 11.02.1998

Romi u Bugarskoj jos uvek cekaju da sunce demokratije ogreje njihova dvorista. Dok je pitanje osnovnih gradjanskih prava Bugara i ostalih etnickih grupa manje-vise reseno posle 1989 god., Romi jos uvek zive u totalnom bespravlju. Za razliku od komunistickog perioda, ovog puta krivicu treba traziti u drustvu kao celini, konstatovala je konferencija na temu: "Manjine i mediji: realnost i predrasude" koja je odrzana u Sofiji. Ucesnici su pokusali da odgovore na pitanje zasto je odnos prema Romima osam godina posle pada komunistickog rezima jos uvek negativan.

U svesti ljudi Rom je olicenje kriminalca, kategorican je Krasimir Kanev iz Bugarskog helsinskog komiteta. 1996 g. u Bugarskoj je prema podacima MUP-a zabelezeno 189.000 kriminalnih dela. Trecinu njih - 63.000 pocinili su Romi. Prema razlicitim procenama Roma u Bugarskoj je izmedju 300 i 900 hiljada ljudi.

Ako je istina negde na sredini i ako se apriorno prihvati neistinita tvrdnja da iza svakog kriminalnog cina stoji jedan covek, ispada da je svaki deseti krsilac zakona Rom. Posebno kad preovladava mislenje da su Romi verzirani za dzeparenje i druge sitne kradje, telesne povrede, a ponekad i ubistva.

Medjutim, informacija u medijima stvara utisak da je kriminal u zemlji plod skljucivo stanovnistva romskog porekla. Za 6 meseci 1997 godine i stampi se pojavilo 1440 tekstova o manjinskim grupama, od kojih je 887 bilo posveceno Romima, konstatuje socilosko istrazivanje koje je sprovedeno u sklopu projekta "Prava coveka". Od njih je 497 bilo neprijateljski raspolozeno prema Romima. Sto znaci da se u bugarskoj stampi svakodnevno pojavljuju najmanje tri publikacija sa neprijateljskim tonom prema Romima.

Rekoreder u pisanju antiromskih tekstova je list "24 casa", a na trecem mestu je najtirazniji list "Trud". U informacijama o kriminalnim radnjama rec Rom puna je negativizma, konstatuju posmatraci, sto je u raskoraku sa Evropskom konvencijom o pravima coveka cija je potpisnica i Bugarska i prema kojoj otkrivanje rasne, tenicke ili verske pripadnosti lica koje je pod istragom, optuzeno ili osudjeno predstavlja krsenje njegovih ljudskih prava. Bez obzira na to prema informacijama izvora iz MUP-a u stampi se svakodnevno navodi u koje su kriminalne radnje umesani Romi, cak se to po pravilu istice u naslovu teksta, kategoricna je Kamelija Angelova, medijski posmatrac u sklopu projekta.

Retko se uzimaju u obzir uzroci ocigledno veceg kriminaliteta kod roma. Cesto puta razlog je u tome sto se ova etnicka grupa nalazi u najtezoj ekonomskoj situaciji u poredjenju sa svim ostalim slojevima drustva. Recimo, u rejonu Kaspicana Romi su stoposto nezaposleni, dok u Sumenskom rejonu taj procenat iznosi 60%. Zbog nemogucnosti da im roditelji obezbede ishranu romska deca jos u najranijem uzrastu izlaze na ulicu. U vecini slucajeva ti beskucnici nalaze utehu udisuci lepak i prakticno od malih nogu postaju zavisni od narkotika. Odsustvo stabilnog obrazovanja drugi je razlog da poslodavci izbegavaju da uposljavaju Rome. Statistika kazuje da je u romskim getima na periferiji skoro svakog bugarskog grada i sela skoro 80% roditelja nezaposleno, a skolu pohadja tek polovina romske dece. Tako se ta deca ubrzo pretvaraju u nejake nezaposlene roditelje druge dece.

"Mi smo cetvrti tocag taljige. Ako nas ne brojite, taljiga ce tapkati u mestu na tri tocka na putu ka Evropi", obicava da kaze predsednik Saveza udruzenih Roma Vasil Caprazov.

Negativan odnos medija i nerazumevanje za probleme Roma ogleda se u povecanoj drustvenoj netrpeljivosti izmedju Bugara i roma. kako pokazuju rezultati socioloskog istrazivanja u periodu 1992 - 1997 godine, negativan odnos prema toj etnickoj grupi dostize cak 72%. To je povecanje od skoro 10%, dok u istom periodu negativni stereotipi u pogledu turskog i bugarsko- islamskog stanovnistva donekle belezi tendenciju smanjenja. Svega 7 odsto Bugara skloni su da sklope brak sa Romima, dok je taj procenat dvostruko veci kad su u pitanju Turci. Prema istom istrazivanju 40% Bugara nemaju nista protiv da im Romi budu sunarodnici, ali polovina anketiranih 700 lica ne zeli da zivi sa njima u istom gradu.

"Razlog je sto se medijsko klatno posle 1989 godine zaletelo na drugu stranu", tvrdi sociolog Dejan Kjuranov. Mediji su 100% preorijentisani na otkrivanje individualnog interesa masovnog citaoca, a taj citalac trazi da nadje potvrdu svojih vlastitih stereotipa i predrasuda".

kao rezultat svega toga netrpeljivost u drustvu prema Romima poprima neljudske dimenzije, a rasna netrpeljivost oduzima ljudske zivote. Indikativan je slucaj sa mladim Romom koji je do smrti pretucen u blizini autobuske stanice u Sumenu. Na taj nacin su sedmorica skinhedsa obelezili godisnjicu rodjenja Adolfa Hitlera. Svi Romi iz jednog sela u oblasti Montana bili su primorani da napuste svoje domove zbog stalnog maltretiranja od strane bugarskog stanovnistva. Lokalne vlasti pasivno su posmatrale kako proganjaju Rome i spoljuju njihove kuce. Povod etnicke netrpeljivosti bilo je romsko ubistvo - mladi Rom ubio je 70-godisnjeg ljubavnika svoje majke, takodje Roma. Celu noc posle ubistva polunagi muskarci, starci, trudnica i mala deca proveli su na trgu - pretuceni i primorani da marsiraju. Druga cetvoroclana romska porodica sa malom decom iz Montane primoravana je da pola godine zivi u WC-u u cijoj su cistoci inace brinuli pre no sto su smenili mesto boravka. Jos uvek su neizjasnjene okolnosti pod kojima je u romskoj mahali u Staroj Zagori izvrsen policisjki pogrom. Cak i za poslednji teroristicki cun - ekplozija bombe ispred zgrade lista "Trud" u Sofiji okrivljen je najpoznatiji Rom u Bugrskoj - car Kiro. Kiril Raskov je uhapsen kao pretpostavljeni narucilac bombaskog atentata protiv najtiraznijeg lista. Tvrdi se da je bio pogodjen nekim tekstovima objavljenim u listu ali verzija islednika jos uvek nije dokazana. Hapsenje cara kire, medjutim, dalo je povoda za novu psihozu straha medju romskim stanovnistvom. "Cim su cara uhapsili, lose nam se pise", kaze jedan od zemljaka Raskova iz plovidskog sela Katunica.

U drugim istocnoevropksim zemljama poput Ceske, Madjarske, Polske i Rumunije manjinskim zajednicama mogogucava se stampa, TV i radio emisije na njihovom rodnom jeziku. U Bugarskoj je jedini alternativni model u tom pogledu univerzitetska kablovska radiostanica "Alma Mater" koja poziva Rome da ucestvuju u emisijama, posvecenim toj problematici. Projekat "Prava coveka" ima ideju da se u buduce predvidjaju mesta za upis Roma na Fakultet zurnalistike Sofijskog univerziteta. To je, medjutim, sasvim nedovoljno da bi se Romi stvarno osetili punopravnim gradjanima Bugarske.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV