MNOGO DAJU-NISTA NE DOBIJAJU

Albanci i srpski budzet

Srbija je usvojila svoj budzet. Gradjani albanske nacionalnosti, sto nije novina, kazu da je to "srpska stvar". Nisu novina ni proracuni koji govore da ce se veci deo od 15,9 milijardi dinara, kolika je budzetska projekcija, obezbediti upravo od samih gradjana. "Srbija nam oduzima, ali daje najmanje sto moze", definicija je koja se najcesce cuje u ovdasnjim eminentnim krugovima. Kao ilustraciju ovi krugovi isticu da je "ta ista Skupstina usvojila budzet Kosova u iznosu 15,9 miliona dinara, ali da su ta sredstva namenjena delatnostima, gde su Albanci najmanje ukljuceni. Jedan deo budzeta izdvaja se za finansiranje obrazovanja, kulture i nauke, dakle u one institucije u kojima nije zaposlen gotovo ni jedan Albanac; zatim u ovdasnju administraciju, za trgovinu, turizam i ugostiteljstvo, gde su ranije bile uvedene privremene mere, zatim za preduzece "Panorama" (nekada "Rilindja") koja otezava i neisplacuje zaradjeno raznim listovima na albanskom jeziku i za Crveni Krst koji se brine gotovo samo za izbeglice iz Bosne i Hrvatske.

Kako se kosovski novac onda uliva u "srpsku" kasu?

"Brizljivi" zakonodavac dao je resenje i kada se pojavi visak novca u opstinskim budzetima. Tako, "sredstva koja se ostvaruju od prometa robe i usluga u kosovskim opstinama, prenose se na poseban racun republickog budzeta".

Jedan istaknuti kosovski ekonomista je izneo svoj stav da i "kada bi radnici albanske nacionalnosti prihvatili da rade i pod prinudnim merama, uzimajuci u obzir privrednu situaciju nakon 1990 godine, Srbija bi nasla i druge nacine da ih istera sa radnih mesta, barem one zaposlene u delatnostima koja se finansiraju iz budzeta". Ako se samo osvrnemo koju godinu unazad, i ako se prati hronologija uvodjenja privremenih mera od strane srpskog rezima, onda nije tesko primetiti podudarnost: medju prvima su posao "izgubili" prosvetni radnici, zatim lekari i drugi radnici zaposleni u zdravstvu, policajci i radnici opstinske i pokrajinske administracije. Na ovaj nacin srpski budzet se "oslobodio" obezbedjivanja raznih dotacija i naravno mesecnih nadoknada za 33.561 radnika, koji su se bavili ovim delatnostima.

U Uniji nazavisnih sindikata Kosova tvrde da je sa radnih mesta izbaceno iz razlicitih motiva 140 hiljada Albanaca. Celnici sindikata su nekada povremeno fakturisali stetu koju je, kako su stalno isticali, srpska vlast nanela Kosovu i to su prosledjivali srpskoj vladi. Oni su jos pre nekoliko godina dosli do proracuna da steta iznosi pet milijardi dolara. Tu su bile zaracunate i plate radnika. Studija Ekonomskog Instituta u Pristini o gubicima i steti koju je pretrpela privreda Kosova, konstatuje da su radnici osteceni za 2,2 milijarde dolara na ime licnih dohodaka. Iako se to odnosi na celokupni obim plata, ipak sve ne moze da padne na teret budzeta. Ovde svakako ne treba zapostaviti ni cinejnicu da su bivsi radnici, kao i njihovih 247 hiljada dece liseni svih drugih benificija, kao sto je socijalna, penzijska ili decija zastita.

Kada bi privreda poslovala u normalnim okolnostima, veci broj radnika bi sam ostvorivao dohodak. Medjutim 33.561 radnika koji su bili finansirani iz budzeta, kada bi danas bili na platnom spisku, pod pretpostavkom da prosek njihovih plata bude 400 nemackih maraka, onda bi se mesecno iz budzeta, samo za njih trebalo izdvojiti 13,4 miliona maraka ili skoro 160 miliona maraka godisnje. Zbog toga, sve ono sto se desavalo 1990 godine, oslanja se i na ekonomsku logiku. Na Kosovu se poslednjih meseci kalkulise da su "srpski stratezi koristili metodologiju kako bi se politickim delovanjem, uvodjenjem prinudnih mera, ali i drugim odlukama, rasteretili od jednog velikog broja radnika, za koje je bilo potrebno izdvajati sredstva iz budzeta ili drugih izvora. Da to nije uradila, za par godina na teret bi bili i radnici iz proizvodnih delatnosti, jer zbog nemogucnosti pokretanja proizvodnje, bili bi prinudjeni da idu kucama. No umesto na prinudni odmor, oni su udaljavani sa radnih mesta".

U Uniji nezavisnih sindikata Kosova navode da u drustveno - drzavnim kolektivima na Kosova radi 32 hiljade Albanaca. Oni ne predstavaljaju veliki teret za Srbiju, jer vlasnickom transformacijom veliki broj preduzeca je izgubio svoju legitimnost ili je ona preneta na neko druga preduzece u Srbiji.

Sada se celokupni novcani promet vrsi preko ziro-racuna van Kosova, a ovde se glasno govori da se plate za radnike iz Srbije nose u vrecima ili najlonskim kesama. Bez obzira na to, najveci socijalni teret snose nezaposleni, ciji se broj svakodnevno povecava. Oni ne uzivaju nikakva prava, osim jednog malog broja onih koji se jos nazivaju tehnoloski visak. Medjutim, preko svoje fiskalne politike bilo je slucajeva kada je Srbija na ime raznih taksi i doprinosa, sa Kosova u svoj budzet inkasirala i do 414,7 miliona maraka sto uglavnom koriste gradjani srpske i crnogorske nacionalnosti. Vredno je napomenuti da 1990 godine kosovski budzet iznosio 71,1 milion nemackih maraka. Ovaj iznos je bio dovoljan da se finansiraju sve delatnosti, odnosno 33.561 radnika, kao i druge institucije koja nisu obuhvacene ovim brojem zaposlenih.

Sadasnje stanje se razlikuje u odnosu na vreme od pre osam godina. Sada veci broj drustveno - drzavnih preduzeca ne radi ili je u stalnom minusu, tako da nije retkost da i da funkcionisu sa gubitkom u supstanci. Znaci da srpska vlast na njih ne racuna prilikom projektovanja budzeta. Zato, celokupan teret pada na 18 hiljada privatnih firmi, registrovanih na Kosovu, na 20 hiljada samostalnih trgovackih i ugostiteljskih radnji, kao i na blizu 40 hiljada zanatlija. Nisu postedjeni ni obicni gradjani, jer se i njihova imovina oporezuje.

Racuna se da danas na Kosovu, na ivici egzistencije zivi 70 hiljada porodica sa oko 420 hiljada clanova porodice. Polovina njih je oslobodjena i doprinosa koji sami Albanci izdvajaju za finansiranje obrazovanja na albanskom jeziku. Iako oni ispunjavaju sve uslove za dobijanje nekakve socijalne pomoci, oni se ipak ne prijavljuju za koriscenje tog prava (pod uslovom da nemaju prepreke s druge strane), pod motom "od srpskog rezima ne treba nista uzeti". Oni bi time, koliko toliko poboljsali svoju materijalnu situaciju, ali bi takodje s druge strane takodje i opteretili budzet Srbije. Oni koji smatraju da Srbija simbolicno ulaze u Kosovo, a da puni kase zahvaljujuci kosovskim gradjanima kazu da bi ovako mozda dobar deo novca, koji se prikuplja na Kosovu na njemu i ostao...

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI