ISPIPAVANJE PULSA

SR Jugoslavija i NATO

AIM, BEOGRAD, 10.2. 1998.

Nedavna izjava nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnika Momcila Perisica, o tome kako bi i u nas valjalo razmisliti o mogucem pristupanju SR Jugoslavije NATO paktu, a sto gotovo da je tokom januara bila dezurna tema domacih i nekih inostranih medija, izazvala je neocekivano veliku paznju i na domacoj i na medjuanrodnoj politickoj sceni.

Za razliku od zemalja iz blizeg okruzenja, koje sve odreda ili su postale clanice pomenute alijanse, ili su ukljucene u program "Partnerstvo za mir"(predvorje NATO),ili su istakle kandidaturu za taj program - oficijelna politika SRJ nije pokazala ni jedinim gestom da zeli pod NATO kisobran. Naravno, ukoliko se kvalifikativ zvanicnosti ne daje lideru Nove demokratije (pouzdan doskorasnji partner vladajuce partije u Srbiji) Dusanu Mihajlovicu, koji je pre neku godinu javno govorio o potrebi da i SRJ hvata prikljucak za "Partnerstvo za mir". Inicijativu su, vise sporadicno i posve neodredjeno, po jedanput pomenuli i savezni ministar za odbranu Pavle Bulatovic i komandant RV i PVO general-pukovnik Ljubisa Velickovic.

I Milan Milutinovic, je u svojoj predizbornoj kampanji za osvajanje predsednickog trona Srbije, na novinarsko pitanje o eventualnom pristupu SRJ zapadnoj vojnoj alijansi, dao tipican odgovor za ovdasnju politiku i diplomatiju: "Nasu zemlju jos niko nije pozvao. Kada se to dogodi, onda cemo pregovarati".

Zainteresovanost za NATO,bar javno nisu pokazale ni relevantne domace naucne institucije ( Institut za strategijska istrazivanja u sastavu Centra vojnih skola, Centar za vojnoekonomska i strategijska istrazivanja Ekonomskog instituta Srbije, Institut za geopoliticke studije - sve u Beogradu) pa tako dosad, bar koliko se zna nisu ponudli ni valjanu argumentaciju o tome da li su za SR Jugoslaviju i njenu bezbednost prihvatljivi "Partnerstvo za mir" i docnije ukljucivanje u NATO.

Umesto ozbiljnog pristupa za ili protiv, u opticaju razne procene i komentari pojedinih vojnih i politickih analiticara, u kojima preovladava negativan stav prema novoj arhitektonici, ciljevima i karakteru ovog vojnog saveza, pa, dakako, i prema mogucem prikljucku Vojske Jugoslavije za tu kompoziciju. Za NATO, takav kakav je, kazu, "nije u interesu SRJ", a glavnu prepreku vide u " ceni ulaznice" koju bi i Jugoslavija morala da plati ako bi i ispunjavala i sve druge (vojne i politicke) uslove koje zapad postavlja onima koji cekaju pred vratima vojnog pakta.

Ipak, suproto opstem raspolozenju Momcilo Perisic izneo je u javnost ,doduse nedoreceno i poprilicno konfuzno da nas "nase okruzenje upucuje na razmisljanje o mogucnosti pristupa Jugoslavije NATO-u, i to radi povecanja vlastite bezbednosti. Ako u svojoj spoljnoj politici bude insistirala da ostane izvan clanstva 'Partnerstva za mir', Jugoslavija ce biti izolovana, sto ce se svakako negativno odraziti na njen dalji prosperitet. Ako SRJ bude pratila te nove svetske tokove, obezbedice sebi uslove za prikljucivanje Evropi. Ukljucivanje u NATO ne znaci povecanje nacionalne bezbednosti, ali svakako znaci sprecavanje nekih incidentnih situacija koje bi NATO cak i potencirao... "

S obzirom na to da se SR Jugoslavija, kakva god da bila, ne moze zaobilaziti ni u jednom ozbiljnom razmatranju mira i bezbednosti na Balkanu, posve je logicno da je Perisiceva izjava, bez obzira na njegovu nedorecenost i izvesnu zbrku, pomno analizirana i u sedistu NATO-a u Briselu. Pritom su funkcioneri alijanse, barem u varijanti za javnost, bili u nedoumici: da li je ispruzena genralova ruka ka vojnom paktu posledica njegovog "licnog stava", ili to duvaju neki novi vetrovi i u politici Slobodana Milosevica. Ali, nezavisno od te dileme, nisu propustili priliku da podsete one "koji zaboravljaju" na stroge uslove za ulazak u "Partnerstvo za mir", a posebno na obavezu da zemlja koja zeli da udje u savez mora dostici zavidan nivo delovanja demokratskih ustanova, a narocito nadzor civilnih vlasti nad vojnicima.

Prvereakcije na Perisicevu izjvu stigle su iz Moskve.Ako je suditi po tamosnjim novnskim napisima Rusija nije sa odusevljenjem primila generalovo koketiranje sa NATO-om. Ugledni tamosnji dnevnik "Izvestija" protumacio je Prrtisicevu izjavu kao zvanican stav vrhovne vlasti u Beogradu, te je izjavu okvalifikovao kao nezahvalnost SR Jugoslavije prema Rusiji, s obzirom da je "ruska diplomatija u protekle cetiri godine nesebicno branila njene interese". Ruska gorcina je tim razumljivija ako se ima na umu da je Slobodan Milosevic gotovo sve vreme svoje vladavine pokazivao izrazite znake vlastite "istocne orijentacije", dakako, i u vojnim stvarima, pa je tako i SR Jugoslavija vidjena u frontu zemalja koje se, s Rusima na celu, odupiru "ekspanziji NATO-a na Istok".

Neki analiticari postavljaju pitanje: nije li se mozda nesto prelomilo u "istocnoj vojnoj politici" dedinjske centrale posle nedavnog boravka brojne Yu-delegacije u Moskvi sa premijerom Konticem na celu, gde su sklapani i neki vazni vojni aranzmani, preko cega je inace navucena zavesa vojne tajne? Izvesnog smisla nije lisena ni hipoteza prema kojoj jugoslovenski predsednik, nasavsi se na vrlo skucenom manevarskom prostoru, upravo preko svog glavnog generala salje neke nove kooperativne signale Zapadu.

Ono sto ovdasnju javnost zanima je svakako pitanje kako to da Milosevic nije pozvao Perisica na "ribanje"da ga ukori (ako se to nije odigralo u "cetiri oka"). Istini za volju, od Perisicevog stava "ogradio se" po pisanju drzavnih novina, nacelnik Sluzbe za informisanje Generalstaba VJ, pukovnik Milivoje Novakovic, na konferenciji za novinare 29. januara, rekavsi prema pisanju beogradske "Politike" da se tu radi o improvizovanoj kompilaciji, a citava stvar je uradjena neprofesionalno i nekorektno"

A sto se tice ulaska SRJ u NATO i u program "Partnerstvo za mir", pukovnik Novakovic je naglasio da samo "odgovarajuci drzavni organi mogu da odluce o tome". Kako sada stvari stoje jos nas niko nije ni pozvao kako kaze novi predsednik Srbije. A i da jeste uslovi za ulazak su toliko rigorozni da Jugoslavija ne bi bi prekoracila ni prvi stepenik predvorja "Partnerstva". A to se tice NATO-a on bi ovde mogao "svratiti" cak i nepozvan i nekim drugim povodom.

Stipe Sikavica (AIM)