KO POMENU KOSOVO,KO TO RECE KORIDOR?

Skopje Feb 9, 1998

AIM Skopje, 10.02.1998

Desetak dana makedonski mediji imali su "dezuran" povod za izjasnjavanje. Po starom, dobrom receptu, najprije je predsednik Gligorov svojim izjavama u intervjuima slovenackim i ruskim novinama poslao poruku gradjanima ciji je predsednik. Najprije o tome da ne pomislja da se po treci put kandiduje za predsednika na izborima koji se redovno trebaju odrzati ujesen iduce godine i predlogom o stvaranju koridora za izbeglice ukoliko Kosovo plane. Pisac i publicista Kim Mehmeti, "Forumu" skopskog "Dnevnika", sublimira vec dugo vremena ponavljanu tezu i nesporni fakt: "Vec odavna svako putovanje predsednika Kire Gligorova izvan drzavnih granica kod dela gradjana nase zemlje prouzrokuje veliki nemir. Ne zato sto se bojimo dali ce nam se vratiti ziv i zdrav sa svim kuferima koje je poneo sobom (aluzija na gubljenje bagaza prilikom posete Kini - z.n.), vec ocekujuci sto ce nam odatle saopstiti". Zaista cudnu praksu da se svojoj javnosti obraca posredstvom stranih medija Gligorov je produzio prilikom posete Sloveniji i Rusiji najavljujuci svoje odustajanje od treceg predsednickog manadata i predlogom o koridoru za izbeglice u slucaju eventualnog ratnog resenja kosovskog problema. Ali, ono sto je Gligorov opet posredstvom intrevjua ljubljanskom "Delu" poslao ne samo makedonskoj javnosti, vec javnosti u citavom regionu i sto je vec prouzrokovalo brojne reakcije jeste njegov predlog da ukoliko stvar "pukne" na Kosovu

  • drugim recima da Milosevic resi da sa silom skonca kosovsko pitanje - Makedonija, tojest on kao njen pretsednik nudi stvaranje koridora kojim bi talas od 200 do 400 hiljada kosovskih Albanaca bili sprovedeni u Albaniju.

    Naravno nije nikakva novost da se o svemu tome razmislja i razgovara sta valja ciniti ako Kosovo dobije neku oruzanu razresnicu. Predlog Gligorova, nametnuo je najprije neke logicke dileme. Kad predlaze koridor koji bi begunce s Kosova "sproveo" do Albanije u slucaju moguceg ratnog resenja tamo, dali on vec zna da je rat na pomolu? Uz sve ograde koje moze naknadno dati, Gligorovu se moze pripisati da ovim predlogom ohrabruje Milosevica "da krene" onako kako on ume u resavanje problema Kosova - moze poceti krvavi "blic krig", a narod je narod, sta ce - bezat ce, a koridor spreman! Izjava je data nakon medijske pompe o uspesnosti posete albanskog premijera Fatosa Nanoa Makedoniji. Znaci li to da je makedonska vlast olicetvorena u njenoj prvoj licnosti Gligorova sklopila neki nezvanicni sporazum sa novom albanskom vlascu o koridoru kakvog on nudi, da je makedonska vlast na odredjeni nacin posrednik izmedju Srbije i Albanije?

Ne zloupotrebljava li jos jednom u tako kratkom vremenu makedonska predsednicka vlast dobre namere nove albanske? Jer, ako se koridor uspostavlja valjda treba da i drzava u kojoj ce se izbeglice sliti pristaje na to. Jasno je da je Kosovo gusto naseljeno i "etnicki cisto", i kao takvo lak "plen" za srpsku upotrebu sile. I normalno je da talas onih koji prezive prvu zestoku paljbu po albanskim naseljima nece ici preko planina do Albanije ili u pravcu Crne Gore (opet preko planina) vec najblizim putem do Makedonije, u kojoj bi verovatno ostali samo oni koji imaju rodjake ili prijatelje - vecina bi hteo da se nadje negde na zapadu. I sama procena o broju je problematicna: dali ce ih biti bas 200 do 400 hiljada ili duplo vise zavisi od toga koliko ce Milosevic uspeti da ih onesposobi (da ne upotrebimo jaci termin) na Kosovu.

U tom se slucaju moze postaviti pitanje o ratnim zlocinima, etnickom ciscenju, genocidu, vecem od onog vec vidjenog u Bosni. Sta bi ponudjeni koridor Gligorova bio sem saucesnistvo u svemu tome? I naravno, kao i svi pretsednikovi predlozi, i raniji i sadasnji, neminovno postavljaju pitanje manadata izvan onog sto mu ga Ustav Republike Makedonije daje. Predlog poput ovog zadnjeg o koridoru ne moze proci barem bez prethodne konsultacije onih koji, ipak daju zadnju rec, nezavisno od toga koliko su poslusni pod kapom "oca nacije" - parlamentaraca i vlade.

Komentari o koridoru su se zatim uglavnom sveli na domace i po koji od umesanih suseda. Komentari ideje o koridoru iz Albanije na neku ruku su kontraverzni. Ovdasnji mediji su preneli izjavu vladinog portparola Albanije Bena Blusija koja je shvacena kao podrska ideji Gligorova, dok je u isto vreme preneto i decidno odbacivanje ideje od strane albanskog ministra spoljnih poslova Paskala Miljoa: "Treba biti jasno da Albanci nisu narod koji vrti grb rodnoj zemlji. Oni su se dokazivali kao takvi i verujem da je to slucaj i sa Albancima na Kosovu, koji ce tamo preziveti kako su preziveli vekovima... Sto se tice "koridora" verujem da se takvi nece stvoriti nikad, iako ih neko zeli".Iako je makedonska vlast imala intenzivnu diplomatsku aktivnost, recimo premijer je u desetak dana posetio Pariz i Brisel i imao kontakte na najvisem drzavnom nivou i u samom vrhu administracije EU, javnih izjava partnera o stanju na Kosovu i koridoru nisu objavljeni iako je jasno da je o Kosovu govoreno, naprosto jer Evopa vec duze vremena o tome glasno razmislja.

Za domacu upotrebu ostali su komentari medija u kojima se mogla prepoznati jedna druga dimenzija - ksenofobicna. Ideju o koridoru su kritikovali i (pro)drzavni mediji i neke opozicione politicke partije polazeci od cinjenice da se isti ne moze kontrolirati iznoseci kao argumente opasnost od ostajanja veceg dela izbeglica u Makedoniji sto bi automatski dovelo do promene etnicke strukture stanovnistva (Albanci bi odjedanput postali ako ne vecina onda barem jednaki po broju Makedonciama), a to bi dovelo do radikalizacije albanskog politickog faktora. Opet stara teza o "albanskoj napasti".

Naravno stanje na Kosovu, onakvo kakvo jeste godinama i posebno u zadnje vreme forsiranjem incidenata, s koje god strane oni bili organizirani, pokusaj da se Oslobodilacka armija Kosova regionalizuje aktivnostima i u Makedoniji, prouzrokovalo je duznu paznju svetske javnosti. U Makedoniji se Kosovo, mogli bi smo reci, dvostrano tumaci. Opet podeljeno u zavisnosti od etnicke pripadnosti. Dvema stranama je jedno zajednicko - da vatra na Kosovu znaci raspirivanje incidenta u citavom regionu. Stice se utisak da kod makedonske strane mogucnost radikalizacije stanja na Kosovu pojacava albanofobiju, pa znatnom delu postaje bliza varijanta resavanja problema po receptu severnog suseda. Na albanskoj strani nema dileme o tome kako treba resiti problem Kosova - njegova nezavisnost se ne dovodi u pitanje.

Ovih dana svojim zajednickim apelom o Kosovu javile su se vodece albanske partije u Makedoniji - Partija demokratskog prosperiteta i jos uvek sudski neregistrovana Demokratska partija Albanaca nastala ujedinjenjem Partije demokratskog prosperiteta Albanaca i Narodne demokratske partije. U proglasu se trazi ono sto zeli i Demokratski savez Kosova - pocetak dijaloga Albanaca sa Kosova i jugoslovenskih vlasti posredstvom medjunarodnog faktora. Pretstavnici dveju partija, ako se nisu slozili oko ideje Gligorova oko koridora, ovog puta su jednoglasni u oceni da ce "nastojanja srpske strane o vojnoj intervenciji sirokih razmera naici na masovan, monolitan otpor Albanaca gde god se oni nasli, sto je najavljeno izjasnjavanjem svih politickih i drzavnih struktura Albanaca na Kosovu, u Republici Albaniji i u Makedoniji". Pre par godina ove partije koje se slazu kao rogovi u vreci poslali su zajednicko pismo predsedniku SAD Klintonu sa zahtevom da se u okviru dejtonskih pregovora razgovara i o globalnom resenju albanskog pitanja u regionu. Stoga i nije neubicajena izjava clana uzeg rukovodstva PDP Abdulhadi Vejselija da ce "dve partije zajednicki delovati kada su u pitanju vitalni interesi Albanaca". Ova jednoglast ce naravno prouzrokovati staro-nove komentare o tome da su "svi Albanci isti bili oni u poziciji ili opoziciji".

Zavrsimo jednim ironicnom poantom u clanku Kima Mehmetija u "Dnevniku": "U slucaju rata na Kosovu sigurno ce se otvoriti koridori. Ali, ne onakvi kroz koje ce izbeglice iz Kosova biti transportirani ka Albaniji, vec sasvim drugaciji. Koridori kroz koje ce Albanci ici na Kosovo da bi konkretno pomogli svime sto ce biti potrebno. Mnogi od ovdasnjih Albanaca ce tamo otici da se nikada vise ne vrate! Pa, nije li to dovoljan razlog da se raduju oni koje usrecuje svaki manji promil Albanaca u Makedoniji!?".

AIM Skopje

ISO RUSI