DISTANCIRANJE OD TERORIZMA ILI...
Zbog slozenosti problema i njihovog ubrzanja, koje su kosovski procesi dobili tokom jeseni prosle godine, ovde se brzo menjaju ne samo dogadjaji, nego i saznanja i procene o njima. U ovaj mozaik treba ukljuciti i pragmaticne potrebe kao i eventualne korekcije ili zaokrete u politici svih zainteresovanih strana. Iz ovog konteksta treba sagledati izvesne manje ili vece nijanse u aktuelnom ponasanju albanskih politickih subjekata, a one su primetne kako kod polulegalnih, koji deluju u obliku raznih partija i organizacija, tako i onih koji deluju u dubokoj ilegalnosti. Kod ovih drugih imamo u vidu pre svega Narodni pokret Kosova, odnosno organizaciju, za koji se predpostavlja da je u svojim redovima ima i oruzano krilo koje se predstavlja kao Oslobodilacka vojska Kosova.
Najznacajniji vanalbanski faktori kosovskog mozaika su Beograd i evro-americki diplomatski centri. Prvi i dalje, ali opreznije nego do sada, koristi za svoje politicke ciljeve neke zacetke albanskog oruzanog otpora, a drugi odlucnije nego do sada insistira na osudi ili distanciranju i od albanskog nasilja na Kosovu. Ne bi se moglo reci da je u tom smislu uspostavljena ravnoteza jednake odgovornosti srpske i albanske strane za sadasnja nasilja, ali albanska strana je veoma osetljiva, cak i na najblaze sugestije u tom smislu.
Predstavnici kosovskih Albanaca jos nemaju jasnih procena o stvarnom odnosu izmedju elemenata realne pretnje i pritisaka u sadasnjim diplomatskim akcijama oko Kosova. Ovde preovladjuje uverenje kako evro-americke pretnje u tom smislu nece stici do stepena diplomatskog i politickog izjednacavanja znacaja nasilja jedne i druge strane. Takodje, stice se utisak da se trenutni pritisak u tom smislu preduzima u cilju opsteg omeksavanja albanskih stavova.
Bez obzira na eventualne razlike, albanska strana veoma ozbiljno uzima zahteve medjunarodnih centara moci, posebno americke, za jasnim distanciranjem od sporadicnih akcija albanskih grupa, odnosno tzv. Oslobodilacke vojske Kosova. Medjutim, ti zahtevi stavljaju albanske politicke i drustvene subjekte na velike politicke muke. Teren je izrazito klizav, a veoma nepovoljan je i opsti albanski politicki, drustveni i nacionalni okvir. Zbog malo rezultata koje je donela dosadasnja politika, u albanskoj javnosti gotovo svakodnevno se produbljuju ionako preovladjujuca razocaravajuca raspolozenja. Od albanskih organizacija zahteva se da u gotovo neizdrzljivoj situaciji za Albance, zauzdaju pokret u cijem stvaranju nisu imale nikakvog udela. Takodje, one se ne mogu bas tesko optuziti ni za ucesce u stvaranju povoljnih politickih okvira za radjanje albanskih militantnih politickih raspolozenja.
Ocenjujuci znacaj medjunarodnog faktora za sudbinu albanskog pokreta, politicke partije pocele su proteklih dana da iskazuju sklonosti ka distanciranju od nekih oblika nasilja ciji pocinioci mogu biti Albanci, posebno od oruzanih akcija kako se sami nazivaju Oslobodilacke vojske Kosova. Naravno, najradije one se ne bi o tome izjasnjavale. Ali, koliko kosovsko stanje takvo izjasnjavanje cini vrlo neprijatnim, toliko novonastale diplomatske okolnosti to cine neodloznim i imeperativnim. Otuda veoma oprezni istupi, ali koji ipak oznacavaju pocetak prvog jasnog unutaralbanskog distanciranja po tako osetljivom pitanju kao sto su oblici otpora srpskoj vladavini na Kosovu. Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani smatra da na politickoj ravni ne moze da se ne racuna na realan odnos snaga, dakle i na posledice pojave i delovanja Oslobodilacke vojske Kosova. Pored ostalog, Agani tu misli i na opasnost od diplomatskog blokiranja postojece situacije pod izgovorom da prvi zadatak treba da bude njeno smirivanje. " Na ovom planu, objasnjava Agani, stav Demokratskog saveza Kosova i predsednika Rugove je jasan. Ograda je jasno sadrzana u izjavi u kojoj se istice da je nase uverenje nepodeljeno u tome da se kosovsko resenje moze se postici samo na miran nacin i da samo ono resenje koje se bude postiglo dogovorom moze smatrati resenjem za Kosovo".
Sada i u dogledno vreme nema izgleda da se albanski politici subjekti upuste u ostrije osude akcija tzv. Oslobodilacke vojske Kosova ili pre lokalnih albanskih grupa , koje neki krugovi smatraju gerilskim. To bi za albanske politicare i njihove partije i organizacije, zbog mnogo cega bila vrlo rizicna avantura. Zbog toga osnovni argumenti ograde su nedostatak potpunijih informacija o Oslobodilackoj vojsci Kosova i vise nego jasno opredeljenje svih albanskih politickih subjekata za nenasilno resenje kosovskog pitanja. Kod njih, ni u kom obliku nije prisutna politicka podrska Oslobodilackoj vojsci Kosova. Ali, svi oni su svesni snaznog raspolozenja u albanskoj javnosti u prilog otpora lokalnih albanskih grupa, odnosno lokalnog stanovnistva nekih kosovskih regiona protiv srpskih represivnih policijskih ekspedicija.
Trenutno prisutne unutaralbanske politicke nijanse o ovim pitanjima najizrazitije se mogu primetiti u stepenu spremnosti prihvatanja Oslobodilacke vojske Kosova kao faktora kosovske krize, pa i politickog i diplomatskog resenja. Kao sto je poznato, ona je pre nekoliko meseci, u jednom od svojih uobicajenih saopstenja, upozorila da nece prihvatiti ni jedno resenje za Kosovo bez ucesca njenih predstavnika.
U spremnosti prihvatanja njenog partnerstva najdalje ide Adem Demaci sa svojom Parlamentarnom partijom Kosova. Mada svestan svih mogucih opasnosti, u jednoj skoroj izjavi, Adem Demaci je izrazio spremnost za stupanje u kontakt sa Oslobodilackom vojskom Kosova, ali iskljucivo u cilju iznalazenja nenasilnog resenja za kosovsko pitanje.
Na moralnom planu albanske organizacije ne iskazuju nikakve dileme ni prema Oslobodilackoj vojsci Kosova, ukoliko je ona faktor odbrane i samoodbrane od sistematskih srpskih progona i nasilja, ni prema otporu lokalnog albanskog stanovnistva. Kao Adem Demaci u jednom nedavnom intervjuu za AIM, i Fehmi Agani smatra da na moralnom planu ne moze biti govora o dilemi. Na ovoj ravni stvari su potpuno jasne: opravdano je svako suprotstavljanje represivnoj srpskoj politici.
Po tome sto vec duze vreme cuti, klizavost i opasnost trenutne situacije, za nju i za celokupni albanski pokret, shvata i prihvata i grupa ili organizacija koja se do sada predstavljala kao Oslobodilacka vojska Kosova. Mnogo cega se dogodilo na Kosovu u protekla dva meseca. Oslobodilacka vojska Kosova koja je, kao sto se sticao utisak, jedva cekala da preuzme odgovornost za mnoge stvari koje je navodno ucinila, a izgleda i za neke sa kojima nije imala nikakve veze, ne oglasava se vec vise nedelja. To nije slucajno. Medjutim, bez obzira na motive, njeno cutanje izaziva nove ili zaostrava neke vec prisutne, a tesko rasvetljive dileme.
Posle najnovijeg razvoja situacije stice se utisak da je ova grupa ili organizacija bila pre svega faktor propagande u prilog oruzane borbe kosovskih Albanaca, a malo ili vrlo malo je imala veze sa oruzanim napadima na patrole i objekte srpske policije po Kosovu. Zapravo sada ne izgleda bas jasna direktna veza izmedju Oslobodilacke vojske Kosova i pomenutih napada. Mada znacajna za ispitivanje korena sadasnje situacije, priroda tih veza, bar u sadasnjem trenutku ne izgleda da ima prvorazrednu aktuelnost, mozda ni prvorazredni politicki znacaj. Moguce je da je ona vec posejala seme na plodno tle, odnosno obavila svoj glavni zadatak. U svakom slucaju u ovom trenutku sustinsko pitanje je da li se radja ili su vec na delu zametci albanskog gerilskog pokreta otpora?
Do novembarskog sukoba srpske policije sa albanskim oruzanim grupama u Drenici, albanski politicki predstavnici i albanski mediji mahom su cutali. Posle toga albanski mediji su uglavnom prenosili stavove drugih ili nerado i stedljivo govorili i pisali o tome. S druge strane, stabovi propagandnog rata u Srbiji, do ovog sukoba imali su gotovo dvogodisnji staz veoma bucnog reklamiranja Oslobodilacke vojske Kosova. Ono sto se ranije samo moglo naslutiti na kraju je postalo ocigledno. Srpske vlasti nasle su se u vrlo cudnoj ssituaciji. Dozvolili su sebi i svojim medijima da vode drzavnu politiku svastarskom retorikom o albanskom terorizmu i Oslobodilackoj vojsci Kosova. Sudjenja su bila potpuno neuverljiva u dokazivanju albanskog terorizma i postojanja Oslobodilacke vojske Kosova, a sada se izgleda pokazuje kako ni samim vlastima nisu bas bile jasne sve stvari oko postojanja i delovanja Oslobodilacke vojske Kosova.
Ali, veoma primamljiv je izgledao propagandni rat u cilju kompromitovanja albanskog nenasilnog pokreta otpora. Diplomatski poeni izgledali su veoma znacajni u borbi za jacanje svojih pozicija u svetu, odnosno za slabljenje pozicija albanskog pokreta. Srpske vlasti su kasno uvidele da je diskurs njihovog propagandnog rata posluzio vise kao popularisanje jedne ilegalne albanske albanske organizacije. Pokusali su posle sa smirivanjem propagande ili umanjivanjem znacaja Oslobodilacke vojske Kosova. Steta je vec bila ucinjena i samo je ostalo da se konstatuje da je bila veca od koristi i da eventualno moze da posluzi kao dobra pouka.
Po onome sto je poznato, problem nasilja sa politickim ciljevima u albanskim redovima pokrenuti su jos na prolece prosle godine. U ne bas odredjenoj formi ovo pitanje javno prvi je otvorio tadasnji pomocnik americkog drzavnog sekretara Dzon Kornblum u jednom razgovoru u Skoplju gde je otisao posle razgovora u Pristini. U leto je u posetu Vasingtonu otputovao vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova i ovo pitanje bilo je ponovo pokrenuto upravo u razgovoru sa americkim drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt. Kako je izjavio predstavnik za stampu americkog drzavnog sekretarijata, od Rugove je izricito bilo zahtevano da osudi Oslobodilacku vojsku Kosova. Smatralo se da se Rugova dobro "izvukao" objasnjenjem da nema pouzdanih informacija o postojanju takve vojne formacije. Tada se na tome stalo. Medjutim, sada se moze videti da razgovor na tu temu nije bio zavrsen. Predstavnici kosovskih Albanaca distanciraju se ili pokusavaju da se distanciraju sada. Samo, pitanje je da li ce Amerikancima i drugima to biti dovoljno.
AIM Pristina Fehim REXHEPI