TRGOVINA, NAIVNOST ILI NESTO TRECE

Vojvodjanska politicka scena

O cemu je Jozef Kasa, lider Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM)razgovarao sa Slobodanom Milosevicem? Moze li se dogoditi da Madjari u Vojvodini budu upotrebljeni za vrlo konkretne ciljeve rezima, a da sve to rezultira visestruko losim posledicama

AIM, BEOGRAD, 6. 2. 1997.

Bice da je dugogodisnji gradonacelnik Subotice Jozef Kasa, lider Saveza vojodjanskih Madjara, posle dva razgovora sa Slobodanom Milosevicem, iz Beograda u Suboticu nije doneo nista. Po povratku je izjavio da o autonomiji Vojvodine posebno nije razgovarano i da su prava madjarske manjine ostvariva i u okviru autonomne Vojvodine i mimo nje. O tome se s njim, ovde, mnogi nece sloziti.

Sustina onoga sto je, posle posete Belom dvoru, sam Kasa predocio javnosti moze se svesti na sledece: odlozeno je stvaranje neke vrste "madjarskog" okruga od potiskih opstina s centrom u Subotici, posto je na predsednikov u pocetku negativan stav, predocena veza ovih opstina sa gradom na samoj severnoj granici zemlje; predsednik je zahtevao "sto hitnije razresenje nekih problema", istakao da je materijal koji su mu vojvodjanski Madjari urucili "realan, temeljan i u najvecem delu ostvarljiv", i rekao da sve treba resavati u "institucijama sistema" o cemu je postignuta saglasnost.

Tesko da lider najvece politicke parije koja okuplja Vojvodjane madjarske nacionalnosti nije svestan da formulom "insitucije sistema" Slobodan Milosevic hipnotise sagovornike i po pravilu, seli resavanje problema u neodredjeno buduce vreme kad rezim proceni da moze izvuci profit - sto najcesce biva nikad ili bar preksano. Objasnjenje da je ("takoreci") dat nalog da se vrati odeljenje na madjarskom jeziku Uciteljskog fakulteta u Subotici, da je ostvaren dogovor o mesovitim skolama i ucescu Madjara u skolskim odborima, da ce biti oformljena komisija o skolskim programima tesko da je ono po sta je Kasa otisao u Beograd.

Madjari su, naime, u drustvu sa svim drugim nacionalnostima koja se zale na status, godinama unazad slusali saveznu ministarku Margit Savovic (rodjena Pestanka, udata Suboticanka, beogradska pokroviteljka biciklizma) da je njihov zivot uredjen po najvisim svetskim standardima i da im se, upravo stoga, izdaju krstenice na cirilici, a imena pisu onako kako se citaju na srpskom jeziku. Nedeljko Sipovac, pokrajinski celnik Socijalisticke partije Srbije (SPS), i sada hvali SVM za kooperativnost i kaze da su Madjari bili "lojalni gradjani", uz priznanje da je "apsolutni interes SPS i Srbije da se nacionalna prava dosledno sporovode kroz funkcionisanje drzave i politicki rad socijalista". Ne objasnjava sta ih je do sada sprecavalo.

Ideja da se trazi priznanje prava od Milosevica,od coveka ciji je rezim u zvanicni recnik zakona uneo izraz "nacionalna manjina" kao supstitut, ipak ne samo formalne, ravopravnopravnosti gradjana svih nacionalnosti koju je Vojvodina poznavla do 1988 - sto lideri stranke vojvodjanskih Madjara nisu mogli ni prevideti niti zaboraviti - izazvla je podozrenje opozicione Vojvodine, a SVM se pravdao je potrebom za dijalogom. Na dilemu ko je zapravo inicirao ove razgovore, procene ko vise dobija makar iluzijom dijaloga nadovezalo se i upozorenja da je moguce upotrebiti Madjare u Vojvodini da bi rezim izgledao lepsi i bolji na slici Kosova.

Obnovljena prica o udruzivanju devet opstina gde Madjari imaju relativnu vecinu u neku vrstu zajednice, dala je dodatne nijanse sumnji da nije rec samo o resavanju problema oko neostvarivanja proklamovanih nacionalnih prava i ukidanja skola na madjarskom jeziku. Ideja personalne autonomije koju je Andras Agoston, lider tada najvece Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara (DZVM), pokusao da unese kao ulog u trgovinu s rezimom posle prvih visestranackih izbora (s argumentom 140.000 osvojenih glasova), oslanjala se takodje na teritoriju oko Tise gde je koncentrisan deo Madjara. Centralna primedba i tada je bila da se briga svodi na samo polovinu stanovnistva madjarske nacionalnosti u Vojvodini, a otvaraju mnogo krupnija pitanja.

"Gospodin Kasa jako mora voditi racuna sta radi,kaze Nenad Cacnak,predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, sklon cak da u razgovorima Jozefa Kase i Slobodana Milosevica prepozna mogucnost strateskog samoubistva: "Strateski je vrlo opasna, igra koja sluzi za to da se unisti najopasnija negacija milosevicevske politike, a to su vojvodjanski Srbi, autonomasi. Oni su dokaz da nije pitanje autonomije razlicitost nacija.

Cilj rezima je po Cankovom tumacenju unistenje Vojvodine, poistovecenje sa Kosovom i svodjenjem Vojvodina na etnicko pitanje. On kaze da separatna resenja po etnickom osnovu vode u nacionalnu podelu Vojvodine i objasnajava da cim postoje gradjani prvog reda, postoje i gradjani drugog reda: "Gradjani su ili ravopravni ili nisu ravnopravni. Ako po etnickom osnovu neki gradjani dobiju prava koja drugi nemaju, onda je od toga do gasnih komora samo jedan mali korak.

"Ako se napravi jedan madjarski okrug, znaci da su svi ostali okruzi srpski, pa se autonomija Vojvodine redukuje na jednu sestinu njene teritorije i gubi njena ekonomska komponenta. Upravo zbog toga se stalno nudi madjarskim partijama da prihvate neki oblik specijalnog statusa za Madjare. Ako to prihvate pravi se etnicka barijera unutar Vojvodine i razbija se jedan od poslednjih multietnickih prostora na podrucju Jugoslavije. Mulietnicki karakter Vojvodine je negacija principa 'mi sa njima ne mozemo da zivimo' koji je promovisan vrlo otvoreno u Bosni. Taj 'madjarski okrug' o kojem se prica bice sve manje bitan, jer ce na njegovoj teritoriji ziveti brojcano potpuno nebitna grupacija od 2,4 odsto stanovnika Srbije, izlozena sve vecoj ekonomskoj isposcenosti sto nikakav malogranicni promet nece moci da iskompenzuje. Taj geto ce, vremenom, nestati. Van tog prostora ostaje polovina Madjara koji zive u Vojvodini osudjenih na odbacivanje, jer ce nacionalisti svih nacija traziti od njih da idu tamo. Doc icemo do, ponovo pova mpirene teze o razmeni stanovnistva, ovog puta unutar zemlje".

Protivnici "madjarske" autonomije insistiraju da resavanju "madjarskog pitanja" mora prethoditi njegova definicja. Pitanja iseljavanja Madjara iz Vojvodine i "bele kuge" kod vojodjanskih Madjara, po tom tumacenju nisu nacionalno specificna nego su vezana za sve gradjane Vojvodine. U Vojvodini naime, bela kuga hara u 38 od 45 opstina, a pitanje iseljavanja 40.000 Madjara u poslednjih sedam godina se smatra samo delom price o iseljavanju vise od 200.000 Vojvodjana svih nacionalnosti. Razlozi su, naime, isti - odsustvo perspektive, ekonomsko nazadovanje i strah od mobilizacija, i stradanja u ratovima u kojima, naknadno je protumaceno sa najviseg mesta, Srbija nije ucestvovala. Osim toga, u Vojvodini ne zive samo Srbi i Madjari i karakeristika pokrajine je bas nacionalna sarolikost i izmesanost nacija, kultura, jezika i vera.

Cini se da jeu pitanju veoma vruc krompir. Madjari u Vojvodini imaju problema sa skolovanjem na maternjem jeziku, u svakovrsnoj komunikaciji sa drzavom na svom maternjem jeziku i plase se asimilacije. Gradjasnka Vojvodina, okupljena oko autonomaskih partija, insistira na ravnopravnosti svih nacija. Lideri drugih partija koje se bave istim poslom - zastite nacionalnih interesa Madjara u Vojvodini - cekaju mogucnost da se najave kao novi-stari spasioci nacije i nisu podrzali Jozefa Kasu sluteci podelu odgovornosti za neuspeh, a spremni da ga optuze za trgovinu s rezimom kao da oni to nisu vec pokusali.

Zanimljiv detalj ovog igrokaza je i u utisku da politicki lideri madjarskih partija u Vojvodini pred izbore uvek prokazuju suparnike kao naklonjene nagodbama s rezimom. Cim dopru do poslanickih klupa u parlamentu i sami postanu manje gadljivi i tada se to zove dijalog. Gotovo zakonite uvek ponovo postanu aktuelne ideje ujedinjavanja opstina oko Tise. I Anras Agoston i Sandor Pal imaju iskustva. Rezim barata proklamacijama koje su u opisu zivota sasvim promasile temu. Usput, opomene radi, pripreti separatisti, ma sta da je vec lajtmotiv odbijanja da cuje o bilo cemu u Vojvodini, ili bilo koga, osim sebe.

Milena Putnik (AIM)

antrfile

Ko dobija u Vojvodini

Po nekim procenama u Vojvodini zivi oko 300.000 Madjara. Kada je Andras Agoston bio neprikosnoven lider tada jedine politicke stranke koja je okupljala Madjare u Vojvodini, njegova Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara (DZVM) dobila je na izborima 140.000 glasova. Puklo je po liderskim savovima. Na celu DZVM danas je Sandor Pal, a Agoston nema nikakav politicki uticaj. Savez vojvodjanskih Madjara (SVM) Jozefa Kase je na izbrima

1. osvojio vise od 80.000 glasova, prosle godine sakupio je svega 52.000 glasova, ali je ostao najuticajnija - medju sada vec

• sest madjarskih partija izniklih iz one jedine. Uocljiva je izborna apsitinencija Madjara, u nekim opstinama i iznad 50 odsto. U Skupstini Srbije SVM ima cetiri poslanika. Gradjanske stranke

1. godine (Liga socijaldemokrata i Narodna seljacka stranka) osvojile su 42.000 glasova, koalicija "Vojvodina" je 1996. dobila 56.000 glasova, a godinu potom 113 hiljada glasova.