ZA PODOBNE - PAPIR, ZA OSTALE - SUD

Novi napadi na medije

AIM, BEOGRAD, 6. 2. 1998.

Medijska situacija u Srbiji ponovo se intenzivira: ciste se stari, pomalo zapusteni rovovi unutrasnjeg "medijskog rata", i vredno se kopaju novi. Podela stampe na "patriotsku" i "placenicko-izdajnicku" - poznata i u nekim drugim bivsim jugoslovenskim republikama - uredno funkcionise i danas, iako je rat za postjugoslovensko nasledje zavrsen, i to prilicno porazno za Srbe. Razlika u odnosu na ratno vreme je u temama na kojima se dokazuje manjak ili visak "patriotizma", ali nikako u samoj strukturi te metodoloski, a i eticki, krajnje sumnjive podele. Tako je danas moguce i to da se kurs nacionalne valute dinara naglo strmoglavi i izazove nevidjenu paniku i svakovrsne poremecaje na trzistu - posto se ljudi jos itekako dobro secaju apokalipticne megainflacije 1993. - a da za to ne bude kriva ni savezna ni republicka vlada, ni bilo ko drugi iz Struktura, nego

• novinari!

Premijer srpske vlade Mirko Marjanovic decidno je optuzio "nezavisne medije" (navodnici su njegovi) da su svojim senzacionalistickim pisanjem izazvali uznemirenje kod gradjana, sto je zapretilo da obori dinar koji Marjanoviceva vlada inace tako samopregorno brani. Nareceni "senzacionalizam" se sastojao u pukom konstatovanju drasticnog pada dinara na crnom deviznom trzistu - jedinom koje je obicnim gradjanima uopste dostupno - i u najavama devalvacije domace valute, posto je sa stanovista ekonomske nauke normalno da valuta cija je zvanicna vrednost drasticno precenjena u odnosu na trzisnu mora pre ili kasnije da devalvira. Sto pre, to bolje. Optuzbe na racun novinara nisu se zadrzale samo na ljutitim recima uvredjenih vlastodrzaca koji smatraju da stampa nedovoljno ceni njihove patriotske napore: urednik i vlasnik "Dnevnog Telegrafa" Slavko Curuvija obreo se na jednocasovnom "informativnom razgovoru" kod istraznog sudije zbog "uznemiravajuceg" pisanja svog lista. Isto verovatno ceka jos neke beogradske urednike.

Tako je, dakle, povucena nova "demarkaciona linija" izmedju podobnih i nepocudnih: svako ko se usudi da primeti i registruje stvarnost morace da se suoci sa politickim, ekonomskim i zakonskim posledicama. Oni koji budu spremni da i dalje produzavaju zivot iluziji gotovo idilicnog zivota moci ce da racunaju na svakovrsne popuste i beneficije, pre svega one ekonomske.

A da ce ekonomsko, odnosno pitanje elementarnog opstanka, u narednom periodu biti centralno za svu beogradsku i srbijansku stampu, u to ne treba sumnjati. To je samo po sebi savrseno normalno, posto se slobodno trziste odlikuje upravo time da niko nije unapred zasticen, i da svako mora da se dokazuje u konkurenciji s drugima. Problem je, naravno, u tome sto i u Srbiji vlada tipicno postkomunisticka kvazitrzisna pometnja: rezim nalazi hiljade nacina da olaksa prezivljavanje sebi lojalnim medijima, i milione nacina da oteza, pa i ugrozi zivot onih drugih.

Poznato je sa kakvim se problemima suocavaju privatni i nezavisni elektronski mediji, koji jako tesko dobijaju frekvencije i dozvole za rad; sada se i stampa, narocito dnevna, nasla na udaru. Cenzorska operacija tihog pridavljivanja nepocudnih novina izvodi se izokola, "suptilno", tako "da se Vlasi ne dosete": vestackom proizvodnjom nestasice roto-papira. Jedina fabrika roto-papira u Srbiji, "Matroz" iz Sremske Mitrovice vec mesecima ne radi. Upuceni kazu da je ovo preduzece u drzavnom vlasnistvu unisteno upravo neznalackim intervencijama drzave, kojoj izgleda nije bilo stalo da se obezbedi dovoljno papira za sve - znali su da ce se za njihove "mezimce" ipak naci dovoljno hartije. Oni drugi mogi i da klesu kamen, ako bas zele nesto da saopste. Tako je velika vecina redakcija i novinskih kuca prinudjena da papir nabavlja iz inostranstva, ali to nije nimalo lak posao: rezim je postavio citav niz zakonskih, finansijskih, carinskih i ko zna sve kakvih barijera izmedju inostranih proizvodjaca papira i ovdasnjih novina, tako da papir stize "na kasicicu", i stalno dolazi do cudnih zastoja u njegovoj isporuci. Zbog toga su mnogi dnevni listovi u Beogradu proteklih nedelja - narocito oni koji se stampaju u drzavnoj stampariji "Borba" - licili na bugarske novine iz ranih pedesetih: dva lista iliti osam sirotinjski opremljenih strana zuckastog papira, i - kraj. Novine koje su u potpunoj milosti vlasti uredno su za to vreme izlazile deblje nego ikada.

Zanimljivo je da su "Vecernje Novosti" - dojucerasnji pouzdani glasnogovornik rezima - bile prinudjene da dele sve muke oko papira sa "Blicom", "Dnevnim telegrafom" ili "Danasom", a nasle su se i na istaknutom mestu "crnog spiska" premijera Marjanovica. "Novosti" su pocele da "vrludaju" jos tokom velikih antirezimskih demonstracija prosle zime, kada su - posle pocetnog bezuslovnog pristajanja uz vlast i sakrivanja elementarnih informacija - naglo "prelomile" i pocele prilicno profesionalno i nepristrasno da prate desavanja. Slicno se dogodilo i u nekim potonjim (ne)prilikama. U jednom od nastavaka svog glasovitog Dnevnika, dr Mirjana Markovic je napala - ne spominjuci ime - prvog coveka "Novosti" kao kolebljivca i prodanu dusu. Zato se, medjutim, novi crnogorski predsednik Milo Djukanovic pohvalno izrazio o ovom listu, sto je nesumnjivo "znakovit" signal za ovdasnje medijske kerbere... Slucaj ovog lista je paradigma medijskog, ali i sveukupnog poitickog i duhovnog stanja dominantnog u danasnjoj Srbiji: ako bismo upotrebljavali termine i merila uobicajena u zapadnom svetu, nema sumnje da bi "Novosti" i dan-danas mogle precizno da se opisu kao "dnevnik naklonjen vladajucoj partiji". Ipak, dovoljan je i mali otklon od Svete Linije da se na sebe navuce bes sa samog vrha rezima. Sudbina takvog, u osnovi "saputnickog" lista najbolje govori o prirodi jednog rezima i o njegovom razumevanju uloge medija u drustvu.

Moze se ocekivati da ce ovo biti "vruca" godina u srpskom novinarstvu. Listova je sve vise, na sve manjem i sve siromasnijem trzistu, i to u zemlji u kojoj - kao i drugde na Balkanu - citanje tradicionalno nije na bas vrhu prioriteta "obicnog coveka". Trziste ima svoje zakone, surove ali u osnovi pravedne. Rezim se, pak, drzi svojih zakona - surovih, ali zato nepravednih. I nema sumnje da ce uciniti sve da ucutka one koji mu smetaju jer otkrivaju "carsku golotinju", i da ce se potruditi da proizvodjacima dirigovane medijske magle ni ubuduce nista ne usfali. A ako se, recimo, dinar konacno strmoglavi - zna se koga cemo da hapsimo.

Teofil Pancic (AIM)