KOSOVSKE ZIMSKE RADOSTI

AIM JUNIOR Pristina

Eto najzad prave zime na Kosovu! Velike kolicine snega i hladnoca brinu samo vozace i one koji su tanki sa ogrevom. Mozda bi ovo u nekoj drugoj zemlji predstavljalo problem, narocito da se neko smrzava u svom domu, ali ne na Kosovu, ma koliko to pateticno zvucalo, nevedena cinjenica uopste ne zavreedjuje posebnu paznju, jer...

Snezna vejavica, led i hladnoca, jedino sto dobro mogu doneti Kosovu, osim sankanja i skijanja, odnosi se na privremeno usporavnje uveliko zahuktale "alsterizacije" ovog prostora. No, imajmo na umu da je za razliku od Alstera (Severna Irska), Kosovo centar Balkana, a alsterski 30-nji rat (!?) macji je kazalj prema onome sta se ovde moze desiti, nastavili se ovim tempom dinamika oruzanih incidenata.

Da sve ovo ne bi licilo na jeftino prorocanstvo, sagledajmo malo neke politicke faktore u svetlu njihovog uticaja na kosovska desavanja:

1) Slobodan Milosevic. Svojom koopreativnoscu u vezi sa izborom nove Vlade u Republici srpskoj, zatim u mirnoj integraciji Sremsko-Baranjeske oblasti u Hrvatsku, pa i popustanjem (za sada) politickog pritiska na crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, predsednik Srbije je pokupio znacajne poene u medjunarodnoj javnosti, bez obzira na zastoj u primeni Gonzalesove preporuke i saradnje sa Haskim tribunalom. Njegov uticaj na dalja desavanja na Kosovu u ovoj kriticnoj fazi najpre ce zavisiti od njegove procene koliko ce mu pomenute zasluge za mir na zapadnom Balkanu dati odresene ruke, da po svojim kriterijumima i na sebi svojstven nacin deluje u ulozi mirotvorca na Kosovu. Drugim recima, da li on procenjuje da je navedenim postupcima kupio na drugoj strani "pravo" i "legitimitet" da na Kosovu presece Gordijev cvor ili da ga ne presece, vec da ga prolongira vestim odlaganjem donosenja neke znacajne odluke, sto trenutno cini.

2) SAD. Obzirom na trenutnu americku preokupiranost Irakom, kao i njihovim zadovoljstvom, doduse sporim ali u svakom slucaju permanentnim progresom u sprovodjenju Dejtonskog sporazuma, kao i opstajanjem faktora Milo Djukanovic, realno bi bilo ocekivati da ce Amerikanci malo progledati kroz prste Milosevicu sto se Kosova tice. Medjutim, bilo bi pogresno to razumeti kao da su pristali da bosnanski PAX AMERICANA u potpunosti uporedjuju sa kosovskim PAX SLOBODANA. No, ta "trgovina" nije jedini razlog zbog cega bi Amerika tolerisala Milosevicevu doziranu upotrenu sile na Kosovu i necinjenje gotovo nicega u pravcu resavanja kosovskog problema, sto Amerikanci ne bi pokretali dok se ne sredi situacija sa Irakom i istocnoazijskom valutnom krizom. Treci razlog jeste i "rovito" stanje u Albaniji i Makedoniji, posto bi veci sukob na Kosovu takodje imao implikacija i na te dve zemlje. Isto tako, pitanje je kako bi se rat na Kosovu odrazio i na situaciju u Crnoj Gori. Iz americke perspektive, resavanje kosovskog problema je iz navedenih razloga, a ne zbog Monike Levinski, prolongirano, ostavljajuci Slobodanu Milosevicu priliku da za kratko vreme pokusa da resi ono sto ce oni (verovatno) resiti kasnije. Ovo poslednje iz razloga sto realno posmatrano, Milosevic nema mogucnosti da to uradi, a sto Ujka Sem veoma dobro zna.

3) Evropska Unija. Sama cinjenica da se Evropa umnogome nalazi u senci SAD, bez obzira na svu njenu ekonomsku moc, implicira i njenu ulogu na Kosovu. Ta uloga je svakako manja od americke, posto Evropa osim ekonomskih mehanizama pritisaka na Milosevica (koje on nekako moze da izdrzi), ne moze u vojnom smislu da predstavlja neki faktor straha, reda niti moze da barem izigrava "policajca" bez tutorstva i "misica" americkih marinaca. Iz tog razloga je nerealno govoriti o nekakvom ozbiljnijem samostalnom delovanju (izvan diplomatije) Evropljana na Kosovu i uopste na Balkanu; dovoljan je primer Bosne, dok se recimo evropski angazman u Albaniji ne bi mogao porediti sa misijom pri eventualnoj eskalaciji oruzanih sukoba na Kosovu. Medjutim, veoma indikativno deluju ocene mnogih delegata na nedavnoj sednici Saveta Evrope u Strazburu, u vezi delovanja OVK, da je zapravo rec o "albanskoj reakciji na srpsku policijsku presiju", sto po logici iskaza predstavlja sredokracu izmedju Rugovonih tvrdnji da iza OVK izgleda stoji srspka DB i tvrdnji srpskih vlasti i dela opozicije da je OVK oruzani aspekt permanentne borbe za otcepljenje Kosova od Srbije. Ako se uzme u obzir da su Evropljani u mnogo cemu predhodnica americkog delovanja na Balkanu, navedena ocena iz Strazbura umnogome implicira intencije uopste Zapada u vezi sa Kosovom - a to je "natoizacija" Kosova (u vec primenjenoj formi IFOR-a i SFORA), naravno, kada bude vreme za to; a to vreme najvise zavisi od dinamike oruzane kampanje na terenu.

4) Kosovski Albanci. Prva nepovoljna stvar koja se nalazi u koliziji sa maksimalnim politickim zahtevima kosovskih Albanaca (nezavisno Kosovo) jeste od Zapada proklamovan princip o nepromenljivosti evropskih granica; drugo, jeste princip po kome Zapad na Balkanu ne dozvoljava stvaranje nikakve "velike" balkanske drzave, sto su Hrvati, a narocoto Srbi dobro naucili.

Aktuelno delovanje OVK (bez obzira da li je rec o delatnosti same srpske DB ili da se radi o odgovoru na srpsku policijsku presiju ili je pak to deo borbe za ostvarivanje cilja o sopstvenoj drzavi) stoji u koleraciji sa pomenutom natoizacijom Kosova i predstavlja mac sa dve ostrice. Prvo, ukoliko OVK "isporovocira" srpsku vlast na vojno-policijsku akciju vecih razmera sa ciljem da se jednom za svagda obracuna sa "secesionizmom i terorizmom", bio bi to dobar povod za angazman NATO. Drugo, NATO ce sigurno otkloniti srpsku policijsku presiju, a OVK (sta god to bilo) nece imati razloga da postoji osim mozda u obliku regularne policije. Medjutim, NATO na Kosovu istodobno znaci i kraj iluzija o nezavisnom ili ujedinjenom sa Albanijom Kosovu. Izlisno je govoriti da to znaci politicku likvidaciju ili bar radikalnu transformaciju onih albanskih politicara, koji su kao cilj svog politickog delovanja prihvatili, ako se uporedi sa nedelatnom "gandizmom" Demokratskog saveza Kosova i ekstremizmom OVK studentski

protest koji lakse i delotvornije mobilise simpatije i podrsku medjunarodne javnosti; i sto je najvaznije - prolazi bez zrtava (bar zasada).

Kao ilustracija da mnogi Albanci ne dele isto misljenje sa albanskim studentima o metodama politicke borbe, moze da posluzi i procena koju Vojska Jugoslavije ima u vezi sa brojnim stanjem svojih eventualnih proitivnika u mogucem ratnom konfliktu na Kosovu. Kako saznajemo, VJ procenjuje da na Kosovu ima oko 20 hiljada naoruzanih i obucenih Albanaca spremnih da u povoljnom trenutku stupe u akciju (oblast Drenice 2000, oblast Metohije 8 000 i Kosovo u uzem smislu sa gnjilanskim krajem oko 10 000 - rec je uglavnom o seoskom stanovnistvu, mada ih ima i po grdaovima). Nije potrebno komentarisati kako ta cinjenica dodatno komplikuje situaciju na Kosovu.

5) Kosovski Srbi. Obzirom da je Slobodan Milosevic vest politicar, koji je po svemu sudeci realno procenio koliki je njegov "mandat" i kakva je njegova uloga u resavanju kosovskog cvora, u mnogo cemu objasnjava neobicno "blago" ponasanje vojske i policije na Kosovu u odnosu na "delovanje albanske gerile", kako je neki nazivaju. To sve ukazuje da su pomenuti otvori izmedju americkih prstiju kroz koje oni posmatraju delovanje srpskih vlasti na Kosovu veoma uski. Posedica takvih "uskih pogleda" jeste Miloseviceva politika "noja" u odnosu na uzavrelo Kosovo i koja ce usled sve vece arogancije OVK doziveti krah, obzirom da ce ona jednom preci "preko praga tolerancije", ako ne vojno-policijskog aparata, ono bar srpskih civila, od kojih mnogi imaju oruzje. Dovoljno je da neko samoinicijativno krene u nasumicnu osvetu i...

AIM Pristina Dorijan NUAJ