UKINUTA JE BANKARSKA TAJNA ZA KREDITNE MILIONERE

AIM Sofija, 04.02.1998

Bankari kazu da se svaka banka oslanja na tri osnovna principa od kojih je jedan - taj o bankarskoj tajni, morao biti narusen u Bugraskoj zbog neispravnih duznika ili "kreditnih milionera", kako je poznatiji ovaj sloj novobogatasa, poniklih neznano kako posle pada komunistickog razima u novembru 1989 g. Otvraranjem bankarskih arhiva postalo je jasno ko je i na koji nacin ispraznio milijarde leva iz bankarskog sistema.

Trebalo je da zakon koji je podneo prvi gradonacelnik Sofije

• nekomunista, dans poslanik sa liste Ujedinjenja za nacionalni spas - Aleksandra Karakacanov, da odgovor zasto je poslednje dve godine doslo do propadanja niza bugarskih banaka. Bio je to veoma bolan momenat za privredu posto su ustedjevine stotina hiljada gradjana unisteno zbog sistematskog nekontrolisanog praznjenja trezora. Usled toga poverenje u bankarski sistem je zadugo opalo, sto bi se na neki nacin moglo porediti sa panikom stvorenom rusenjem finansijskih piramida.

Zakon Karakacanova obuhvatio je sve firme i lica koja su podigli kredit preko 5.000 DM ali da nisu vratili. Posle ozbiljnog rada Bugarske narodne banke (BNB) na svetlu dana pojavio se spisak imena 3.882 korisnika kredita ciji mevraceni krediti premasuju sumu od 2.746 milijardi leva (2,746 mlrde DM). Vecina posmatraca su kategoricni da je u stvari spisak neizmirenih kredita svojevrsna istorija plackanja Bugarske. Zakon Karakacanova, medjutim ne pravi razliku izmedju "kreditnog milionera" i firme koja je podigla kredit da bi razvila odredjeni biznis ali je propala. Ipak su najfrapantniji slucajevi duznika milijardi leva ocrtali semu nekontrolisanog curenja sredstava iz banaka. Lako je prepoznati kreditne milionere. To su ljudi koji su se jos u zoru demokratije pojavili sa brdima novca. Oni nisu stedeli sredstva za svoje javne nastupe i po pravilu voleli su da demonstriraju svoje velike finansijske mogucnosti - bilo luksuznim automobilima i nacinom zivota, bilo sponzoriranjem fudbalskih ekipa ili bavlenjem nekom drugom drustvenom delatnoscu. Sto se tice njihove privredne aktivnosti, ona je najcesce bila vezana za neke nerentabilne projekte, a cesto se puta posle njiohovog propadanja konstatovalo da takva uopste nije postojala. Ovakvih primera na spisku Karakacanova ima puno, ali ispalo je da nisu oni najvece zlo.

Najopasniji za ekonomsku sredinu u Bugarskoj u globalnim razmerima su kreditni milioneri sa svojom vlastitom bankom. Njihova pojava je omogucena usled nekontrolisanog izdavanja licenci za osnivanje banaka od strane NBB. Cak je jednog trenutka izgledalo da svaki imucniji Bugarin moze da osnuje banku, a odsustvo kontrole njihovog poslovanja videlo se tek posle propadanja prvih banaka. Dans postaje jasno koliko su stedise kostali finansijski eksperimenti bivsih "bankara". Najkarakteristicniji je primer plovidske AGROBIZNISBANK, prve koja se nasla pod stecaj pa ju je BNB kupila za simbolicnu sumu od 1 leva. Firme, povezane sa tadasnjim vlasnicima - Hristom Aleksandrovim i Hristom Danevim (jedan bivsi kelner, a drugi barmen) izgubile su ukupno 54,617 mlrdi leva (54 mln DM). Poznati kao "plovidski brokeri" biznismeni su u svojim najboljim godinama bacali gomile novca u projekte sumnjive rentabilnosti - medijske grupacije, poslovi sa poljoprivrednom proizvodnjom, izdrzavanje fudbalskog tima. Odsustvo kontrole od strane BNB dovelo je prakticki do propadanja AGROBIZNISBANKA pre svega zbog losih kredita, koji su deljeni firmama "brokera".

Na slican nacin je niz Bugara nezasluzeno stekao slavu velikih biznismena upravo zbog kredita koje su podizali njihove podredjene banke - Evan Evlogijev (Medjunarodna banka za investicije i razvoj), Ivo Georgijev (Elitbank), Valentin Molov (bivsa banka "Mollov"), Ivan Kitov (Biznisbanka), Atanas Tilev (Banka zemjodelskih kredita). Svi su oni prema jednom istom modelu bili vlasnici i rukovodioci te vec nestale kategorije finansijskih institucija. Samo krug oko Evlogijeva duguje 30 mln USD Medjunarodnoj banci za investicije i razvoj sto je otprilike koliko i jedna mala transa MMF. Sto se tice cosih kredita Elitbanke, 79% njih otpada na sestoricu korisnika kredita. Od njih su trojica povezana sa vlasnicima banke.

Druga kategorija velikih duznika su banke - kreditni milioneri. Posle sistemskog gubljenju sredstava banke su jedna za drugom ostajale praznih trezora. Da bi ipak garantovala stabilnost sistema, BNB je nastavila finansiranje onih koje su se nasle u teskoj situaciji - stampanjem novca i porastom inflacije. Tako je Prva privatna banka dobila od BNB 91 mlrdu leva (91 mln DM), Agrobiznisbanka 50 mlrdi itd. U vecini slucajeva stanje banaka se nije poboljsalo, nego je ponovno soslo do gublejnje novca sve do dana kada je BNB zatvorila svoje trezore a ispred filijala banaka su u dugim redovima cekali gnevni gradjani - stedise.

Pa ipak, najveci kreditni milioner nije vlasnik banke, nego kompanija koja je smatrana najmocnijom u Bugarskoj - Multigrup. Firme holdinga podigle su kredite u iznosu od 91.185 mlrdi leva (91,185 mln DM). Kredite su dobijali pretezno od drzavne Balknabank koja se takodje nasla pod stecaj. Drugi ozbiljni lider na toj listi je holding Evroenerdzi koji je pre nesto vise od godinu dana kupio propalu rafineriju Plama u Plevenu. Sa dugovima Plame, Evroenerdzi duguje ukupno bankama 204 mlrde leva (204 mln DM).

Sama rafinerija je takodje cesto puta navodjena kao tipican primer drzavnicke nelikvidnosti. Bankari su dugo delili Plami kredite iz razlicitih razloga. S jedne strane nijedna vlada se nije usudjivala da objavi stecaj najveceg preduzeca Plevena zbog eventualnih strajkova. S druge strane bankari su nekontrolisano delili kredite nadajuci se da ce drzava garantovati njihovu izmirenje. Plama i dana danas ne radi, a vlasnik Evroenerdzi odbija napade banaka-kreditora i nezadovoljnih radnika-strajkaca.

Na vrhu spiska kreditnih milionera otkriju se poznata imena iz najnovije istorije bugarske trzisne ekonomije - vlasnika kompanije-operatera mobilnih telefona MOBITEL i lista Standart Krasimira Stojceva, poslanika i vlasnika privatnog TV kanala "7 dana" Georgija Agafonova i dr. Kada dodamo i imena Hrista Aleksandrova, Hrista Danova, Ilije Pavlova (vlasnika Multigrup), ispada da je to ozbiljan deo famozne "G-13"- prvog pokusaja da se "veliki" bugarski biznis udruzi. Danas, nekoliko godina posle raspadanja "G-13" postaje jasno da su vecina tih ljudi stvarali bogatstvo i midjz milionera zahvaljujuci bankarskim kreditima i na ledjima obicnih stedisa.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV