U MAKAZAMA "KROJACA" I "TUMACA"

Zasto u Srbiji nikad nije bilo postenih izbora

Srbija je jedina postkomunisticka zemlja u kojoj ne samo da nije doslo do smene vlasti nego je i jedina zemlja u kojoj su izborni uslovi sa svakim izborima sve gori. Zbog nejednakih i neravnopravnih izbornih uslova, kazu analiticari, opozicija nije ni imala sansu da dodje u poziciju da vlada

AIM, BEOGRAD, 3. 2. 1998.

Verovatno je samo u Srbiji moguce da se posle punih sedam godina od uvodjenja visestranackog sistema, i pet sto redovnih, sto vanrednih izbora, gradjanskog protesta, Gonzalesovog izvestaja, Lex specialisa, vodi rasprava na temu "Kako do fer i postenih izbora". Tribina Saveta za saradnju nevladinih organizacija, odrzana nedavno u Beogradu, potvrdila je da je ta prica ovde i dalje veoma aktuelna i opravdana, jer u Srbiji, kako su potvrdile analize, prakticno, nikada nije bilo ni fer, ni postenih izbora. Pokazalo se, naime, da ni na jednim izborima od '90. do '97. godine, partije ucesnice nisu bile ravnopravne u ekonomskom, institucionalnom i medijskom smislu. Sudeci po analizi i izlaganjima istaknutih analiticara, Srbija se, u tom pogledu, nije makla dalje od pocetka. Cinici bi rekli, ovde su cinjene promene da se nista ne promeni.

Fer i posteni izbori, u najmanju ruku, pretpostavljaju ravnopravan tretman stranaka, ucesnika u demokratskom procesu, uslovno receno, u tri sfere: ekonomskoj, institucionalnoj i medijskoj. U nas nijedna od ovih pretpostavki nije bila ispunjena, smatra dr Vladimir Goati iz Instituta drustvenih nauka u Beogradu. Ekonomska neravnopravnost, po njegovom misljenju "strukturalno je uslovljena okolnoscu da je vladajuca partija kolektivni vlasnik drzavne privrede sto joj u odnosu na druge partije daje nedostiznu prednost". U institucionalnoj sferi, izborna pravila igre vladajuca stranka menja kad joj odgovara, neretko uoci samih izbora, dok je medijska ravnopravnost i dalje u sferi iluzija.

Goati tvrdi sa upravo zbog nejednakih i neravnopravnih izbornih uslova opozicija nije ni imala sanse da dodje u poziciju da vlada, i da je Srbija jedina postkomunisticka zemlja u kojoj ne samo da nije doslo do smene vlasti nego je i jedina zemlja u kojoj su izborni uslovi sa svakim izborima sve gori:

"Socijalna i politicka cena poigravanja sa institucijom izbora, pravljenje pristrasnih izbora, i na unutrasnjem i na spoljnjem planu, daleko prevazilazi trenutnu dobit vladajuce partije. To varanje izbornim institucijama, ima porazne efekte za demokratske institucije tako kako su postavljene i, uopste, za perspektivu i sanse demokratskog preobrazaja Srbije".

Slobodan Vucetic, sudija Ustavnog suda Srbije, pozabavio se institucionalnim pretpostavkama izbornog sistema i na nizu primera objasnio kako vladajuca stranka "kroji" i "tumaci" Ustav, izborne zakone i pravila igre. Izmedju ostalog, zasto se dogadja da Srbija cetiri meseca posle izbora nema Vladu, odnosno da sustinski Skupstina Srbije jos nije konstituisana. Po njegovoj oceni, u zakonu postoje protivurecni clanovi tako da se ne zna ni kada, ni kako se skupstina konstituise: "Zatecena vlada vrsi svoju funkciju, iako su rokovi za konstituisanje nove istekli, zbog cega parlamentarni sistem vise nije legalan ni legitiman. Sto je najgore, nijedan zakon izricito ne postavlja rok u kojem se mora izabrati Vlada Srbije. Ovakvi propusti nisu posledica neznanja zakonodavca, vec svesne manipulacije".

Ocit promer zloupotrebu prava u politicke svrhe je podela Srbije na 29 izbornih jedinica, i to tri dana uoci raspisivanja, odnosno dva meseca uoci odrzavanja izbora. Promenama zakona cesto se ogranicavaju ustavna prava gradjana u izborima. Primera radi, '92. godine, pred prevremene izbore, kada je postalo izvesno da ce se Milan Panic kandidovati za predsednika, po skracenoj proceduri promenjen je Zakon o izboru predsednika Srbije i ugradjena odredba da (pored drzavljanstva i godina), kandidat mora da ima prebivaliste u Srbiji najmanje godinu dana pre tih izbora. "Ovim, ne samo da je uvedena razlika izmedju aktivnog i pasivnog birackog prava kojeg u Ustavu nema, vec se na taj nacin protivustavno nastojao ukloniti politicki takmac iz izborne utakmice. Nazalost, iako je ta zakonska odredba osporena ona je bila 'overena'od strane Ustavnog suda Srbije", kaze Vucetic.

Posebna prica su tri izborna sistema u Srbiji koji favorizuju vladajucu stranku na tri nivoa: proporcionalni, za parlamentarne izbore, vecinski sa tri kandidata u drugom krugu, koji vazi u Vojvodini, i koji je lukavo smisljen da bi se 'poklala' dva opoziciona kandidata, te dvokruzni vecinski sistem za izbor opstinskih odbornika.

Medju znacajne elemente izbornog sistema ubraja se i takozvana izborna geografij koju ovdasnja vladajuca stranka nije prepustila slucaju: s puno paznje odmerila je velicinu i broj izbornih jedinica (zbog toga je jedan broj opozicionih partija odlucio da bojkotuje izbore). Dr Marijana Pajvancic smatra da se izbornom geografijom mogu dobiti ne samo rezultati koji odgovoraju vladajucoj partiji nego i menjati tip izbornog sistema.

Kako se moze uticati na izborni rezultat? Aktivno, time sto ce se pristrasno krojiti granice izbornih jedinica, prema proceni o naklonosti biraca, ili efektom odbijanja, kada se biracko telo naklonjeno jednom kandidatu cepa na vise izbornih jedinica (to je ucinjeno podelom na regione jos ranije), pa je, recimo, Sandzak podeljen u tri izborne jedinice sto je dovelo do cepanja izbornog tela i manjeg broja mandata. Vladajuca stranka je to "perfektno izvela u Beogradu", gde je jedan administrativni okrug razbila na cetiri izborne jedinice.

Jedan od najznacajnih i, u nasim uslovima, najvise istican preduslov za fer i postene izbora jeste medijska ravnopravnost. "Nesporno je da jednak pristup medijma, odnosno ravnopravan medijski tretman presudno utice ne samo na ishod izbora nego i na regulanost izbora sto je dokazano i u nekoliko razvijenih zemljama", istakla je Snjezana Milivojevic sa Fakulteta politickih nauka i, navela da takvih, akademskim istrazivanjima verifikovanih - nejedankosti kod nas ima mnogo vise.

Treba li podsecati da je ovdasnja javnost proteklih godina u vise navrata zucno i dramaticno protestvovala protiv monopola i ponasanja drzavnih medija, da su svi medjunarodni posmatraci na izborima ukazivali na visok stepen medijske nejedankosti, da je to i u Gonzalesovom izvestaju bila jedna od presudnih stavki.

Na sve to ovdasnji rezim i domacoj i stranoj javnosti ponavlja vec otrcanu pricu "da je broj nezavisnih medija i njihovi tirazi, odnosno gledanost, u konstantnom porastu i da se veoma mali broj medija moze smatrati bliskim vladi". Pritom, naravno, ne pominje da ovu medijsku idilu, s vremena na vreme, prati oduzimanje frekvencija ("voda u koaksijalnom kablu"u slucaju radija B 92),nestasica novinskog papira zbog koje se nezvisni listovi stampaju na osam ili sesnaest, a rezimski, bogme i na 44 strane. Ne pominju se su ni revnosni carinici koji ceo dan "pregledaju" bale uvoznog papira, zbog cega pet dnevnih listova pre neki dan nije ni stiglo do novinskih kioska.

Sve ove cinjenice o izbornim uslova, kao i mnoge druge, ovdasnji cuvari rezima tumace kao jednostrane i tendencioznene "s ciljem da se stvori potpuno iskrivljena slika" o demokratiji u Srbiji."Tu se obicno prica i zavrsava

Vesna Bjekic (AIM)