BEZNADEZNICI

AIM JUNIOR Skoplje

Balkan se odavno nalazi u jednom tamnom tunelu, gde njeni stanovnici uglavom lice na punike koji ne mogu da pronadju izlaz. Desili su se ratovi i najavljuju se i novi konflikti, kao da nisu dovoljni brojni problemi koji muce stanovnike ove regije. Gledano iz ovog konteksta, Makedonija je do sada izbegla neki ozbiljniji konflikt, medjutim i njeni stanovnici nose breme koje imaju i sve druge drzave, koje su napustile veliku iluziju nazvanu socijalizam. I svo ovo breme, svi ti problemi "tranzicije" mogu se imenovati kao kolektivna besperspektivnost koja se manifestuje ili kao bezanje sa ovih prostora ili kao kapitulacija pred problemima koji se ne mogu resiti bez pomoci drustva i bez nekog ekonomskog progresa.

Ovakva beznadezna vremena, kazu neki analiticari, uticala su i na porast broja samoubistava. Da je u Makedoniji porastao broj onih koji dizu ruku na sebe i dokrajcuju jedino bogatstvo koje imaju - zivot, pokazuju sve analize. Od 1992. godine, dakle tokom proteklih pet godina, izvrseno je 699 samoubistava. Ovaj broj je veoma visok u poredjenju sa 146 samoubistava izvrsena u periodu do 1992. godine. Statistika pokazuje da se u posednjem petogodisnem periodu samoubistvo izvrsilo 456 muskaraca i 243 zene, ili drugacije receno proizilazi da su muskarci vise skloni da odustanu od daljeg zivotnog putovanja. To se moze objasniti na razne nacine, kao i time da oni u zivotu vise nailaze na prepreke koje ih navode da se osecaju beznadeznim. Statistika dodaje da je u Makedoniji zabelezeno oko 10 samoubistava u 100 hiljada stanovnika, a sto se tice starosne dobi samoubica, dominiraju oni koji imaju izmedju 25 i 35 godina starosti. To prema specijalistima dolazi kao posledica toga sto su muskarci u vecini slucajeva nosioci porodice, te zbog nemogucnosti da izbegnu socijalne probleme, oni ih resavaju samoubistvom.

Vremena koja su donela razne prevare, brzo bogacenje beskrupoloznih i onih koji poseduju vlast ili moc, svakako su uticali na to da se mnogi mladi suoce sa neprelaznim zidom beznadeznosti, bez neke nade da ce naci izlazak. Droga i alkohol su prve "stanice" beznadeznih, koji jednoga dana dolaze do porazavajuceg zakljucka da ne vredi ziveti. Da je ovaj fenomen sada vec uzeo zalosne dimenzije, govori i podatak da takoreci nema nedelje a da u crnim hronikama nije zabelezeno neko samoubistvo ili pak tragicna smrt neke mlade osobe. Bezanje iz realnosti posredstvom raznih opijata, sada je vec postao deo zivota jednog velikog postotka mladih u Makedoniji. Medjutim, kako se cini, ovo samoobmanjiivanje samo povecava broj onih koji preduzimaju i najradikalniji korak: oduzimanje sopstvenog zivota!

I dok su podaci o samoubistvima i narkomanima jezivi i optuzujuci, Makedonija ostaje u kandzama politicara koje interesuju samo politicki poeni. Ona se gusi raznim aferama koje predstavljaju ogledalo jednog drustva u kojem su covek i individua vec zaboravljene kategorije. Ostavljene po strani kao nesto sto nema vrednosti ili sto postoji samo kada dolaze dani odrzavanja izbora. Zato, mozda imaju pravo oni analiticari koji tvrde da se Makedoniji najvece zlo odavno vec desilo: jedan dobar procenat mladih ili je napusta ili se odaje ziviotu bez perspektive - zavisnosti od droge i alkohola. Kao sto nije mali ni broj onih koji duzu ruku na sebe i kazu zbogom ovoj ucmalosti u kojoj im je tesko da se snadju i da ostvare svoje zivotne ideale.

AIM Skoplje Adelina MARKU